Uskoro u prodaji

Iza Kuma, Serpika i Tonija Montane nalazi se priča o dečaku iz Bronksa koji je u glumi pronašao svoj život.

Al Paćino je jedna od najvećih filmskih ikona našeg vremena, ali njegov put do slave nije bio ni brz ni jednostavan. Odrastao je u južnom Bronksu, radio najrazličitije poslove da bi preživeo i godinama gradio karijeru u pozorištu, mnogo pre nego što su stigle uloge koje će ga učiniti legendom.

A onda je sve eksplodiralo. Za samo nekoliko godina pojavili su se Kum, Serpiko, Kum II i Pasje popodne – filmovi koji su promenili istoriju kinematografije i zauvek promenili Paćinov život. Ali iza uspeha ostali su dileme, pogrešni izbori, važna prijateljstva, usponi i padovi, kao i stalna borba između umetnosti i novca.

U autobiografiji Sonny Boy Paćino prvi put svoju priču pripoveda sopstvenim glasom – otvoreno, duhovito i bez potrebe da bilo šta ulepšava. Govori o detinjstvu, pozorištu, velikim ulogama, ljudima koji su ga oblikovali, slavi koju nije očekivao i ljubavi prema glumi koja je postojala mnogo pre novca, nagrada i crvenih tepiha.

Ovo nisu samo memoari filmske zvezde, već priča o opsesiji zanatom, istrajnosti i potrebi da čovek pronađe ono zbog čega vredi nastaviti, čak i kada uspeh još nije ni na vidiku.

Za ljubitelje filma, velikih glumačkih priča i biografija koje otkrivaju mnogo više od života pred kamerama.

„Memoari filmske zvezde koji imaju i pravu književnu težinu. Duhoviti, pronicljivi i lični.“
– People Magazine

„Ne sećam se da sam ikada pročitao bolju autobiografiju.“
– Konan O’Brajen

Život i smrt Džimija Hendriksa

Džimi Hendriks bio je gitarista iz Njujorka koji je, u prvim godinama karijere, pokušavao da pronađe svoj izraz i približi se uzorima poput Boba Dilana. Kao crni muzičar koji je stvarao u svetu pretežno bele rok muzike, želeo je da pokaže da muzika ne poznaje granice i da pripada svima.

Po dolasku u Englesku, Hendriks je osvojio londonsku muzičku scenu. Nije publiku privlačio samo neobičnim načinima sviranja gitare, već pre svega neverovatnim talentom, originalnošću i snagom svog muzičkog izraza.

Kroz ljubičastu izmaglicu idealizma, slobode, droge i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks postao je jedan od najuticajnijih gitarista svih vremena. Bio je muzičar zbog koga je čak i Erik Klepton preispitivao sopstvenu karijeru. Njegova obrada Dilanove pesme „All Along the Watchtower“ postala je legendarna, dok je njegovo izvođenje američke himne „The Star-Spangled Banner“ na Vudstoku ostalo jedno od najprepoznatljivijih muzičkih obeležja tog doba.

Kada se njegova blistava zvezda prerano ugasila, legenda o Hendriksu nastavila je da živi – kroz njegovu muziku, ali i kroz brojne kontroverze i teorije koje su pratile okolnosti njegove smrti.

„Dva su jahača prilazila“ predstavlja psihodelično i kaleidoskopsko putovanje kroz život i smrt Džimija Hendriksa, ali i kroz mračno lice šezdesetih godina. Dok su obožavateljke čekale u redovima, droga je uzimala sve više maha, a idealistički san jedne generacije počeo je da se raspada pod teretom rata u Vijetnamu, ubistva Martina Lutera Kinga i političkih potresa koji su kulminirali izborom Ričarda Niksona za predsednika SAD.

Mik Vol, autor knjige „Kada su divovi hodali Zemljom“, oslanja se na sopstvene intervjue, obimnu dokumentaciju i iscrpno istraživanje kako bi ispričao priču o čoveku koji je promenio način na koji se svira gitara – o Džimiju Hendriksu, istinskom Bogu gitare.