DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Knjiga pred čitaocem pruža uvid u šest najranijih piščevih beležnica i rukopisnih snopova – koje su se selile iz džepa njegovog studentskog kaputa, zatvoreničke košulje, diplomatskog fraka i na koncu iz radnog stola u ostavinsku rukopisnu riznicu – svedočeći o različitim fazama piščevog života i delanja. Ujedno, beleške donose jedinstven pogled u intimni svet osetljivog čoveka i velikog umetnika reči.

Andrićeve rane beležnice pružaju uvid u lični i umetnički razvoj mladog siromašnog studenta iz rubne provincije Monarhije, Bosne, koji je na krhkim plećima nosio deo tereta Sarajevskog atentata.

Andrićevo ispisivanje beležnica izvire iz uobičajenog manira pisaca da tokom mnogostrukog i viševrsnog književnog rada vodi jednu vrstu dnevnika o umetničkom stvaranju, o čitanju drugih autora i dijalogu sa njima, uz beleženje planova i skica za svoje zamisli, autobiografskih zapisa putopisnih i memoarskih crta, sentenci, narodnih mudrosti, lirskih zapisa, ostavljajući samosvojno svedočanstvo o menama u umetničkom biću na književnom putu i o sebi kao čoveku u svetu.

Ova knjiga predstavlja poseban događaj u proučavanju i predstavljanju Andrićevog dela jer su posle više od četiri decenije, u okviru jedne knjige pred čitaocem gotovo nepoznate Andrićeve beležnice.

Knjiga je široka, precizna slika najdramatičnije decenije u životu i radu Miloša Crnjanskog, omeđene prvim službovanjem u vajmarskom Berlinu, i drugim, u nacističkom. Ona suvereno prevazilazi dosadašnje biografske radove o Crnjanskom, donoseći čitav niz novih činjenica, i njihovih tumačenja. Kloneći se krajnosti, pravi zaokret u posmatranju senzibilne karijere velikog pisca, tako da se može govoriti o figuri jednog “novog Crnjanskog”. Cvetićanin je autor biografije Radomira Konstantinovića, po brojnim prikazima najtemeljitije biografije u novim južnoslovenskim književnostima. Knjiga o Crnjanskom sasvim izvesno stoji u redu s njom.

Vojvoda Živojin Mišić je, na kraju blistave vojničke karijere, počeo da piše svoje uspomene u Parizu, u bolesničkoj postelji. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, ispod Maljena i Suvobora, do komandanta srpske 1. armije u velikoj Kolubarskoj bici (u kojoj je premorena i desetkovana srpska vojska do nogu potukla austrougarsku Balkansku vojsku) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke solunske ofanzive 1918. godine, kojom je započeo definitivan slom Centralnih sila.

Ova knjiga je rezultat poluvekovnog angažmana Milivoja Pavlovića – nekad istaknutog novinara kulturnih rubrika, potom prilježnog hroničara književnog života, a danas iskusnog univerzitetskog nastavnika u najvišem akademskom zvanju (professor emeritus). Reč je o izboru iz oko dve stotine intervjua koje je Pavlović objavio s najuglednijim jugoslovenskim i srpskim stvaraocima, najviše iz oblasti književnosti. Najstariji ovde zastupljen razgovor jeste onaj vođen sa Mešom Selimovićem daleke 1969. godine, u vreme velike nacionalne i međunarodne slave zbog uspeha romana Derviš i smrt. Sledi buket intervjua iz sedamdesetih godina, a najmlađi je onaj vođen s Dobricom Ćosićem proleća 2014, nekoliko meseci pred smrt plodnog romansijera i uticajnog javnog radnika...- Radivoje Konstantinović

Knjiga Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića Amanet – u spomen na Živojina Lazića, ratnika iz Velikog rata 1914-1918 od časa kada se pojavila iz štampe je referentna literatura za sve buduće istraživače lika i dela velikog srpskog junaka i sve one koji budu hteli da saznaju najvažnije podatke iz njegove biografije.

Da nije objavljen Dnevnik Živojina Lazića mnogi detalji sa ratišta ne bi postali poznati, ali se ne bi znalo ni za spisateljske sposobnosti ratnika koji je sa 20 godina iz dana u dan pedantno zapisivao svoja zapažanja. Imao je 86 godina kada je prvi put ponudio svoj Dnevnik za objavljivanje. Nekadašnji mitraljezac 17. puka Drinske divizije prvog poziva bio je neustrašivi ratnik, koji je prošao put od Kolubarske bitke, preko Albanije i Krfa kroz Solunski proboj do Pečuja.

Delo Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića koje se može svrstati u dokumentarističku literaturu sa osobinama lepe književnosti, zasigurno će doživeti više izdanja i biti inspiracija za mlade naraštaje. Po mnogim činjenicama knjiga je dopunsko štivo za razumevanje istorije Prvog svetskog rata. Naš narod je od pamtiveka najviše cenio slobodu, pa su pojedinci u odbrani Srbije postajala div-junaci, izrastajući u moralne veličine koje su bile vertikala države, kakav je bio Živojin Lazić.

Knjiga je bogato ilustrovana autentičnim fotografijama naših napoznatijih fotografa.

Sklerotični memoari odudaraju, u dobrom smislu te reči, od ustaljene predstave o popularnom humoristi i komediografu, plodnom i svestranom – filmskom, pozorišnom, radijskom, televizijskom – piscu i reditelju Radivoju Loli Đukiću. Na više od 400 stranica, autor je nanizao događaje među i sa ljudima, od familijarnog miljea, studentskih druženja, posleratnih kulturnih društava, romantičarski zanjihanog pozorišnog, pa zatim i pionirskog televizijkog medija, tehnike, trčanja i dinamike. Nastavljač nušićevske tradicije, Lola Đukić ju je negovao i obnavljao u svom stvaralaštvu, a u Sklerotičnim memoarima umnogome i prevazišao modernim beogradskim duhom i stilom.

„Nevezani“ – to je poseban stil „uzajamnog pričanja“, u kome se „ide najdalјe“, u kome je novinar manje novinar, a više sagovornik, najpre radoznao, pa onda indiskretan, pa dosadan, i najzad bezobrazan! (Ovo je moje tumačenje, koje ne isklјučuje nečije drugačije!)

Razgovor je „međusobni govor, pričanje dveju ili više osoba, usmena razmena mišlјenja, raspravlјanje“. Dakle, ovo i jesu, ali i nisu, klasični intervjui, nadam se da znate šta hoću da kažem!'

Iza naslova ove monografije krije se veoma zanimljiva priča o životu i delu istaknutog stvaraoca i višestruko nagrađivanog kompozitora, pedagoga i akademika Enrika Josifa i vremenu u kome je delovao. Knjiga je rezultat ogromnog istraživačkog rada u kojem su autori prezentovali najvažnije podatke iz života ovog izuzetnog stvaraoca. Uz ovu knjigu se dobro može razumeti širina, dubina i obuhvat delovanja Enrika Josifa. Bez nje se ne može dobro razumeti ni drama druge Jugoslavije. Miris pobune i dah otpora bezumlju.
U veoma iscrpnoj biografiji Enrika Josifa u prvom delu knjige autori su slikovito opisali njegovo sazrevanje i školovanje. U odeljku Muzičko stvaralaštvo dat je pregled značajnijih muzičkih dela sa aspekta tadašnje odjeka kritike. Drugi deo knjige posvećen je odabranim intervjuima a treći je posvećen sećanju savremenika na Enrika Josifa. O njemu govore: Isak Asiel, Vladeta Jerotić, Ivana Stefanović, Dejan Despić, Ljubiša Jovanović, Borislav Čičovački, Miroslav Štatkić, Stojan Stojkov i mnogi drugi. U sledećem delu knjige su tekstovi Enrika Josifa izuzetni po svom jeziku i jarkim emocijama i izrazima počev od kritika pojedinih koncerata, beseda i istorijskih povoda iz humanističkih poriva (o Srbiji i srpskom narodu). Kao vrsni znalac jevrejske religije i mistike Enriko Josif je držao zanimljiva predavanja iz ove oblasti. Neka od njih su autori uvrstili u ovu monografiju. Na kraju knjige nalazi se popis svih kompozicija, muzike za film i pozorište, spisak nagrada i popis nosača zvuka na kojima se nalaze njegova dela kao i hronologija o izvođenju dela Enrika Josifa posle njegove smrti. Knjiga je ilustrovana sa 80 veoma kvalitetnih fotografija i notnih zapisa urađenih na kunsdruk papiru. Bibliografija na kraju knjige rečito govori o obimu i kvalitetu ovog istraživačkog poduhvata Mirjane Belić Koročkin i Radivoja Davidović. Rukopis za ovu monografiju nagrađen je prvom nagradom „Ženi Lebl“ na konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije.

Neverovatne priče iz naše prošlosti.

Jeste li čuli za džumbus-bal Mike Alasa? Znate li ko je bio Nikola Čupić? Da li vam je poznata Barbotova garda? Ko je prvi Srbin koji je oplovio planetu?

Živojin Petrović nastavlja da istražuje našu prošlost i donosi nam nove priče o neobičnim događajima u Beogradu, o zaboravljenim a zaslužnim građanima, o prvinama i ispraćajima za pamćenje. Zabavne i bizarne, intrigantne i emotivne, ove crtice izvlače na svetlost dana ono što naučne discipline zanemaruju a život stvara, ističući svoju neponovljivu vrednost.

Neverovatne priče iz naše prošlosti

Da li ste čuli za prvog Srbina na Severnom polu? Ili za prvog Srbina koji je u stomaku nosio blizance? Znate li ko su bili jahači torpeda? Znate li da je jedan Srbin bio najbolji iluzionista na svetu? Koji je to brod potonuo od stida?

Priče iz naše prošlosti – herojske, duhovite, zapanjujuće ili bizarne – često mogu da nas iznenade i zaprepaste. Živojin Petrović je strastveni sakupljač takvih crtica, a marljivim istraživanjem dokopao se očaravajućih podataka i preneo nam ih ne bi li se spasile iz čeljusti zaborava. Bilo da je reč o anegdotama, beleškama ili filmski

Knjiga Slavka i Ive Goldsteina o Titu unosi novi pristup i ton u cijelu postjugoslavensku javnost, u kojoj prevladavaju tri vrste govora – titolatrijski, koji slijedi mitografske i hagiografske sheme naslijeđene iz službene jugo-historiografije, titofobijski, sav u znaku divljega i neobuzdanog revizionizma, te senzacionalistički, koji se hrani bulevarskom strašću za pikanterijama.

U ovoj knjizi Titova biografija istražena je i obrađena na način koji superiorno stavlja „van snage“ sva tri opisana tipa govora, jer autori kritički izbalansirano i metodički sveobuhvatno osvjetljuju sve važne političke, ideološke, vojne, državničke, moralne momente u toj biografiji – i one velike, i one tamne jednako.

Sistematska demitologizacija, ali lišena herostratizma – tako bi se najkraće mogao opisati veliki i važni doprinos dvojice Goldsteina portretiranju Tita, posredno i cijele epohe kojoj pripada. U ozbiljnom smislu riječi – prekretna knjiga.

Ivan Lovrenović

„Osamdeseta nas juri i sve brže sustiže, biće nam žao, i tebi i meni, i stotinama hiljada ljubitelja fudbala koji su te učinili najpopularnijim i najgledanijim fudbalskim loptačem, i ovde i svuda gde si demonstrirao fudbalsku umetnost, ukoliko na jedno mesto ne postavimo celog Šekija – po ko zna koji put ponavljam najpopularnijem.

Biće nam žao, i nama dvojici, koji smo proživeli život s loptom i oko nje, i stotinama hiljada ljudi na svim meridijanima koji su obožavali tvoje originalno trajanje na fudbalskim poljima – po ko zna koji put mu ponavljam kako bi bilo lepo da fudbalska, i ne samo fudbalska, literatura ima celog Šekija, u projektu kome sam osmislio samo naslov – BESKRAJNI ŠEKULARAC, i afišu s prethodne stranice mudrog srpskog akademika, Matije Bećkovića. (...) Jednom čoveku je teško, ne teško nego nemogući, da sam svedoči o epohi Šekularčevog fudbala, u kojoj se ukrštalo sve i svašta, od vremena fantastičnog fudbala i našeg golemog značaja u njemu, preko politike i prvog znaka da su zapravo u gorkom „slučaju Šekijev Niš“ napukli bratstvo i, pogotovo, jedinstvo naših naroda i narodnosti, te kulture i nekulture na naš način, do opštenarodnog fudbalskog anđela koga je teret slave vodio i odveo u hiljadu života.“
Dobrivoje Bobi Janković

Topla, iskrena i potresna životna, porodična i profesionalna ispovest našeg poznatog glumca Ljubivoja Tadića. U autobiografiji “Lična dokumenta”, sve to sažeo je u uzbudljivi venac događaja koji su obeležili našu javnu scenu – političku i kulturnu. Tadić, otvoreno, poimence, vremenski precizno, pripoveda šta se na našoj sceni odigravalo u poslednjih nekoliko decenija - od velikih predstava do velikih afera.

U ovom "ličnom" delu su i pripovesti o ocu Rastku, glumcu, stricu Ljubi, nenadmašnom glumcu, ali i drami i patnjama kroz koje je poslednjih godina prošao, zajedno sa svojom porodicom.

Danilo Kiš je bio jedan od najomiljenijih i najneodoljivi­jih ljudi. Kakav je bio on, takva je bila i njegova rečenica (Matija Bećković). Kao nezavisan i samouveren intelektu­alac savremenog sveta, gde se savesti lako kupuju i izopačuju, Kiš je bio gord na svoju samosvest. Svoje književne poglede o ulozi i mestu književnosti u opštoj istoriji beščašća on nije gradio iz osećanja solidarnosti prema sličnim uve­renjima, nego zato što nije video drugog rešenja (Predrag Palavestra). Svestrano obdaren, senzibilan i obrazovan, Kiš je bio jedan od ne tako mnogobrojnih posleratnih pi­saca koji su našu književnost odlučno poveli prema svet­skim vidicima i na svim meridijanima. Postao je Građanin sveta, a s njim pomalo i naša književnost, i naš jezik (Mi­lovan Danojlić). Kišov opus je stvaralački rezultat dosto­jan svake pažnje, i zbog estetske vrednosti, i zbog poetičke iskristalisanosti i konzistentnosti, i zbog etičke prin­cipijelnosti na koju su današnji intelektualci, izgleda, zaboravili (Mihajlo Pantić). Kišova slika sveta poka­zuje strasnu tragalačku, pa i subverzivnu avanturu za onim istinama koje mogu da budu uporište mislećem čoveku (Pe­tar Pijanović). Nigde nije bio u tuđini osim u svojoj tu­đini (Milan Milišić). Ovako piše onaj čije je pero bilo umočeno u mastilo koje je pocrvenelo (Bilh Rubinštajn). Kiš je bio vrlo ukorenjen pisac, a opet potpuno kosmopo­litski (Suzan Zontag). Napokon jedan sveobuhvatan uvid u život i delo Danila Kiša. Pravi način da se kompleksno delo osvetli sa svih strana i zaštiti od branitelja i ospo­ritelja – sobom samim (Petar V. Arbutina).

Haški zatvorenik : politička biografija Slobodana Miloševića / Borivoje Marjanović

antimemoari