DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Biti svedok i (sa)učesnik bilo kog vremena i pisati o njemu, stanje je koje istovremeno nudi prekrasnu subjektivnost, ali traži i odgovornost za objektivnost. Možda baš zato što se ni na jedno nije mnogo obazirala, Snježana Banović je burno muzičko vreme novog talasa, dramu pozorišta unutar i van njega, kao i uopšte kulturu Zagreba i Jugoslavije osamdesetih godina prošlog veka opisala uzbudljivo i živo, iznutra, koristeći tehniku isprepletanosti emocija i činjenica.

Prateći svoju mladost, u koju se i i te kako vratila, zahvatila je i sve društvene, političke promene lokalne i šire sredine (pa i tih 442 do Beograda) koje su se našle u sendviču između revolucionarnih 70-ih i tragičnih 90-ih. Rezultat je svedočenje o komotnosti 80-ih, osvajanju slobode u vremenu najlepših iluzija, kada mladost „izranja iz sna“. Tu mladu Snježanu Branimir Džoni Štulić pita Jesi li sama večeras i kaže joj Moja si, Volim te kad pričaš, pa opisuje njene Usne vrele višnje i Život običnog tempa.

Autobiografska knjiga čuvenog reditelja Srđana Karanovića. Baš kao što je u kultnoj seriji “Grlom u jagode” opisao na duhovit i dirljiv način odrastanje i sazrevanje glavnog junaka, tako je i u ovoj knjizi opisivao svoje detinjstvo, mladost, školovanje, a potom i studiranje režije u Pragu zajedno sa Grlićem, Markovićem, Zafranovićem i Paskaljevićem.

Filmska i TV karijera je u ovom slučaju samo scenografija piščevog sećanja, promišljanja i putovanja kroz život, naročito u svetlu otkrivanja kako se zarazio filmom. Čitaoci će otkriti izuzetno zanimljive činjenice o najbližim članovima porodice Srđana Karanovića i kako su oni zadužili jugoslovensku kulturu u to vreme.

Nostalgična priča o Beogradu tog vremena dirnuće i očarati starije čitaoce, a mladima će biti uzbudljivo putovanje u prošla vremena svakodnevnog života i filmskog sveta.

Poznata je drevna kletva, koja se pripisuje Kinezima: „Želim ti da živiš u vreme promena!“ Reklo bi se da je ona sada izgubila smisao, jer se u naše vreme promene odigravaju svuda i svima. Aleksandar Genis suptilno i pažljivo nastoji da te promene zabeleži u svojoj novoj knjizi... Podnaslov knjige je direktno upućivanje na Knjigu promena, stari kineski tekst za proricanje, sačinjen od heksagrama. Tako i Genis pred čitaocem ređa svoje heksagrame: šta je bilo, šta je sada i šta će biti.... On govori o promenama koje se odigravaju kako u američkom, tako i u ruskom svetu. U nečemu su te promene slične, u nečemu različite. Jer su i ti svetovi vrlo različiti. I to je naročito zanimljivo. Genis razmišlja, ironičan je, gleda na događaje kao posmatrač bogatog životnog iskustva. Ali, kako je jednom rekao Milorad Pavić, „Genis vidi Rusiju iz Amerike a Ameriku iz Rusije – kroz Kinu.“ Iznenađujuće je, kaže Genis, to što „dok posmatram dolazak budućnosti, ne prestajem da se čudim ulozi koju u svim promenama igra prošlost. Progres je vuče za sobom, oživljava arhaičnost i čini je modernom“.