ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE ANDREE DEPLAZES

Uticaj arhitekture na čovečanstvo

Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. -Iz recenzije Vladana Đokića

Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. - Iz recenzije Petra Bojanića

Knjiga je sačinjena od niza kratkih teorijskih sekvenci. Svaki od tih fragmenata adresira specifično pitanje koje nam postavlja arhitektonska stvarnost. Sekvencijalna struktura knjige poziva na njeno nelinearno čitanje, pri čemu svaki od ovih teorijskih isečaka s namerom ne prati logiku „početka“ i „kraja“ jedne narativne strukture. Pored pojma sekvence, podjednako važan pojam kroz koji autorka gradi metod strukturisanja knjige jeste figura. Ako je sekvenca deo narativnog niza, figura je deo prostornog kontinuuma. Ona je takođe fragmentarna, nedorečena, ali na sasvim drugačiji način. Figura se ne može razložiti ili iscrpiti u jeziku zbog toga što pripada kategoriji čulnog, pružajući iskustvo neposrednosti koje se ne može rekonstruisati posredstvom sekvencijalne logike opisivanja ili naracije. Ako je sekvenca nedovoljno konceptualna usled toga što ostaje objektivno nedovršena, figura je nekonceptualna zbog toga što njena objektivnost ne počiva na principima logike. Taj dvostruki nedostatak konceptualnog – u figuri i sekvenci – usvojen je kao osnovni motiv knjige. Iz te pozicije, fragmentarni tekstovi o pojedinačnim temama ne nastoje da definišu koncepte, već da pronađu kritičnu tačku njihovog nastajanja u obrisima, uzdržavajući se od literarnog izlaganja.
O autoru:
Snežana Vesnić je arhitektkinja i vanredna profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje arhitektonsko projektovanje i arhitektonsku filozofiju. Doktorirala je 2018. godine na Arhitektonskom fakultetu, nakon čega je 2019. godine završila postdoktorske studije na Sveučilištu u Rijeci. Autorka je dve monografije, Arhitektonski koncept: objekt stvarnosti i subjekt iluzije (Akademska knjiga, 2020) i Arhitektonski koncepti u figurama i sekvencama (Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, 2024). Osnivačica je i glavna urednica međunarodnog akademskog časopisa Khōrein: Journal for Architecture and Philosophy. Autorka je više nagrađivanih arhitektonskih projekata, od kojih su dva nominovana za prestižnu Nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mies van der Rohe“.

Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.

Nikola Nestorović jedan je od najznačajnijih arhitekata u Srbiji, čije je stvaralaštvo obeležilo i obogatilo, beogradsku i srpsku arhitekturu tokom poslednje decenije devetnaestog i prve decenije dvadesetog veka. Iako je u istoriografiji prepoznat kao nosilac novog stila secesije, kao i da je njegov graditeljski opus imao uticaj na razvoj novije srpske arhitekture, celokupan stvaralački, naučni i stručno-publicistički rad, do sada nije bio predmet posebnog istraživanja. Ova disertacija ima za cilj da istraži sve aspekte delovanja Nikole Nestorovića, sa posebnim osvrtom na kontekst u kome je stvarao, kroz definisanje uticaja i izvora pod kojim su dela nastajala, kao i podsticajnih ali i negativnih uticaja sredine, koji su se odrazili na njegovo stvaralaštvo.
Težište rada je na rasvetljavanju pojedinačnih faza i pojava, poređenjem sa primerima iz okruženja, kao i iz sredina koje su mogle da imaju neposredni uticaj na njegovo profesionalno delovanje i graditeljski opus. U skladu sa predmetom i ciljevima istraživanje je temeljeno na istoriografskom metodu zasnovanom na prikupljanju, analiziranju, klasifikaciji i kvalifikaciji svih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora od značaja za iscrpno istraživanje uloge i stvaralaštva Nikole Nestorovića. Do danas je poznato da je projektovao šezdesetosam objekata, uglavnom javne, poslovne i stambene namene, dok se u domenu sakralne arhitekture oprobao na dva projekta, odnosno konkursna rada.Stvaralačka delatnost od tri decenije i velika produktivnost, omogućili su sveobuhvatno sagledavanje, ne samo projektantskog opusa autora, nego i srpske arhitekture tog perioda i pojedinih njenih najznačajnijih primera, čiji je upravo Nestorović autor.
Obrazovan u duhu akademizma, a savremen u shvatanjima, tokom celog stvaralačkog rada kretao se između akademskih postulata i savremenih secesijskih težnji, pod uticajem sredine u kojoj je stvarao.Na početku karijere kanoni akademizma su mu poslužili kao sigurni i provereni oslonac, da bi kroz saradnju sa arhitektom Androm Stevanovićem, ostvario veću sigurnost i slobodu u individualnijem umetničkom izrazu.

U glavnom korpusu monografije detaljno se analiziraju objekti 24 novčana zavoda, koje je autor podelio u tri kategorije – državne, privatne/inostrane i manje novčane zavode. Ovo je izvršeno prema primarnim arhitektonskim karakteristikama njihovih upravno-poslovnih objekata, po kojima državne karakteriše najvše akademsko-istoricistička arhitektura, privatne nešto slobodniji iskorak ka uticajima ar dekoa, ekspresionizma i moderne, dok je osnovna odlika manjih novčanih zavoda njihova svedena prostorna dimenzija i uplivi različitih stilskih uticaja. Ova studija predstavlja vredan istraživački poduhvat podjednako zanimljiv za arhitekte, istoričare umetnosti, sociologe, privrednike i bankare. Sistematizujući arhitektonska zdanja između dva svetska rata u polje sveobuhvatne analize zgrada novčanih zavoda, koji su do sada istraživani i publikovani isključivo kao retki monografski prikazi pojedinačnih objekata ili analizirani u okviru radova koji se bave delima određenih arhitekata ili partikularnim pojavama u srpskoj arhitekturi. Samim tim, ovo naučno istraživanje baca novo svetlo na fenomen bankarske arhitekture i na njenu ulogu u formiranju poslovnog-finansijskog duha i društvenog konteksta međuratnog Beograda.

Ovaj nezamenljiv, sveobuhvatan i kompaktan izvor informacija predstavlja priručnik za građevinske stručnjake, arhitekte, investitore, predavače i studente.

Sadrži osnove, norme, propise o lokaciji, građenju, oblikovanju, potrebnom prostoru, odnosu prostorija, merama za zgrade, prostorije, opremu i uređaje. Glavno merilo i cilj u svemu tome je čovek.

Ovo izdanje Arhitektonskog projektovanja je prerađeno i osavremenjeno. Posebno je dat naglasak na narasloj odgovornosti projektanata za životnu sredinu, produbljeni su i prošireni aspekti biologije u građevinarstvu i građenja u starim zgradama.

Ova knjiga traje skoro ceo jedan vek kroz Nojfert zadužbinu koju je osnovao Ernst Nojfert koji je za života radio na ukupno tridest dva izdanja. Prvi put je izašla 1936. a 1979. u svom 30. izdanju znatno je inovirana i proširena.

Ovo prerađeno i osavremenjeno izdanje sadrži preko 6000 slika i tabela. “Samo onaj ko se menja, ostaje mi blizak” citirao je Nojfert Ničea u svom predgovoru, a citatom Konfučija “Ja svom učeniku dajem jedan ugao, ostala tri treba on sam da pronađe!” definisao je koncept ovog priručnika.

Licencna izdanja ovog rada izašla su na engleskom, francuskom, španskom, portugalskom, italijanskom, grčkom, turskom, češkom, hrvatskom, srpskom, slovenačkom, mađarskom, poljskom, ruskom, indonežanskom, japanskom, kineskom, rumunskom i bugarskom jeziku.

Skup tekstova iz arhitekture, urbanizma i strateškog (prostornog) planiranja objavljenih u Kulturnom dodatku Politike od 1975. do 1920. godine. Centralna tema je fenomen grada analiziran sa različitih stanovišta: ekonomskih, društvenih, kulturnih, ekoloških, umetničkih i tehnoloških. Knjiga je ilustrovana mapama, crtežima projekata, fotografijama... Postavljena hronologija (poslednje četiri decenije) omogućava da se prati razvoj onoga o čemu autor piše, i to čini ovaj rukopis zanimljivim i živim, nezastarelim.

Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba.

Knjiga je stručni bedeker 110 najznačajnijih novosadskih arhitektonskih dela, koji hronološki obuhvataju prvu polovinu 18. veka i kraj 20. veka. Dodatnu informaciju predstavljaju podeoni sintezni tekstovi o XVIII i XIX veku i posebno za XX vek u kojima je data analiza i prikaz razvoja stilske arhitekture i urbanizma u gradu na jugu austrougarske monarhije. Obuhvaćeni su objekti rađeni u baroku, klasicizmu, bidermajeru, romantizmu, istorizmu, secesiji, artdekou, međuratnoj modernoj i posleratnoj savremenoj modernoj arhitekturi.