DOMAĆE KNJIGE

Aleksandar Đurović (1958, Sarajevo), lekar fizijatar i književnik. Redovni profesor Vojnomedicinske akademije u mirovini. Pukovnik. Dugogodišnji načelnik Klinike za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. Nastavnik na Medicinskom fakultetu VMA, na predmetima Fizikalna medicina i rehabilitacija i Filozofija i istorija medicine. Dugogodišnji predsednik ispitne komisije za polaganje specijalističkog ispita iz Fizijatrije na VMA. Član Srpskog lekarskog društva i predsedništva Udruženja fizijatara Srbije. Objavio dva udžbenika, jednu kapitalnu mnografiju (Vulkan izdavaštvo) i oko stotinu stručno-naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Učesnik je na brojnim stručno-naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Istaknuti predavač i besednik. Godine 2017. s novinarom Milošem Jevtićem objavljena mu je knjiga dijaloške proze Poetika medicine, razgovori s Aleksandrom Đurovićem (NM Libris, Kolekcija Odgovori).

U književnosti – pesnik. Do sada mu je objavljeno osam pesničkih knjiga: Za nju od nas (1998), Prečista krasna (2001), Srceplov kroz Mimovek (2004), Čas nečasne istorije (2006), Duško, ja i jalija (2010 – Mono i Manjana), Lelo moja (2019 – Vulkan izdavaštvo), Renesansa za Renatu (2021 – Vulkan izdavaštvo), Trilogija ljubavi (2023 – Vulkan izdavaštvo). Učesnik je brojnih promotivnih književnih skupova i javnih tribina. U prvim je redovima odbrane srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Kao lekar i književnik ušao je u Srpsku enciklopediju i Enciklopediju Republike Srpske. Živi i radi u Beogradu.

Peta zbirka kratke ljubavne poezije Hadži-Aleksandra Đurovića.

Pred vama se nalazi još jedna knjiga poezije Aleksandra Đurovića. Njen naslov ukazuje na temu koja se nalazi u središtu, ali i na to da je pesnik ovoga puta odlučio da objedini tri poetske celine, odnosno ciklusa: pesme posvećene voljenoj ženi, pesme posvećene prijateljima i pesme posvećene pesnicima koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj književnosti.

Aleksandar Đurović rođen je u Sarajevu 1958. godine. Do sada je objavio sedam knjiga poezije. Živi i radi u Beogradu.

Od istog autora: Lelo moja, Renesansa za Renatu.

"„Kako se na srpskom kaže nada“, zbirka kratke poezije je nastavak poetskih bestselera Hadži-Aleksandra Đurovića „Kako se na srpskom kaže ljubav/tuga/sreća”.

Ovo je četvrta knjiga iz kvadrologije i po formi i stilu se nadovezuje na prethodne tri. U formi nalik na `haiku` poeziju, u minimalističnom stilu koncentrisanih, britkih stihova i misli, autor otkriva svoje asocijacije na nadu.

U više od 300 pesama čitaoci će zasigurno pronaći sebe."

U ovoj knjizi se kroz prepisku razdvojenih ljubavnika talijanska i dubrovačka renesansa susreću sa romantičarskim duhom XIX veka, a ukusi petrarkističke lirike sa lascivnošću folklornog stvaraoca. Portreti velikih pesnika i slikara, istorijskih ličnosti i slavnih lepotica utkani su u narativ pun himeričnih preokreta, strasti i oduševljenja, gde postaju deo jezika žudnje i udvaranja. Ovaj izbor iz književnih formi prošlosti i njihov slobodan preplet, kao i povratak na razne načine rimovanim šestercima – u romanu ih ima na hiljade – podrazumevaju subjektivnu interpretaciju sadržaja kulture, tako da se oni preobražavaju u momente intimnog života junaka, i melodramsko koncipiranje lepote, opredeljenje za pesništvo kao za čisto
sanjarenje.

Nakon poetskih bestselera "Kako se na srpskom kaže ljubav" i "Kako se na srpskom kaže tuga" autor zaključuje trilogiju sa novom zbirkom kratke ljubavne poezije "Kako se na srpskom kaže sreća". Čitaoci će se, kao i u prethodne dve knjige, sigurno pronaći barem u jednoj od 400 pesama koje su pesnikove asocijacije na sreću.

Dvodelni, brižljivo komponovani spev Lelo moja Aleksandra Đurovića, u prvom delu temeljito promišljen, a u drugom duboko doživljen, u osnovi je poetsko viđenje jednog teškog istorijskog trenutka, tragedije junaka raspolućenih između antagonizma moralnih načela, vere, patriotizma i ljubavi, s jedne, i svakojakih nepočinstava za koje gramziva ljudska priroda uvek nađe opravdanje, s druge strane.

Pred vama je poezija eruptivne snage, koja nije za mlake i preosetljive, niti za grube i neosetljive, nego, pre svega, za one koji imaju snage, smelosti i senzibiliteta da se suoče sa jakim poetskim viđenjem i doživljajem sveta, erosom i tanatosom, istorijom i današnjicom, javnim i privatnim… Đurovićeve pesme su vatromet živih i jarkih reči i izraza…
istovremeno, njegove pesme vrcaju originalnim igrama reči, parafrazama, citatima, reminiscencijama, krajnje ličnim ljubavnim i drugim iskustvima i istorijskim činjenicama.

„Kako se na srpkom kaže tuga“, zbirka kratke poezije je nastavak poetskog bestselera Hadži-Aleksandra Đurovića „Kako se na srpkom kaže ljubav” iz 2016. Ovo je druga knjiga iz planirane trilogije i po formi i stilu se nadovezuje na prethodnu. Ova zbirka, u kojoj se govori o seti, nostalgiji, melanholiji, tugi i ljubavi, posvećena je onima koji su voleli, koji vole i koji nameravaju da zavole, kao i onima koji su bili voljeni, ostavljani, ali i koji su ostavljali. U formi nalik na `haiku` poeziju, u minimalističnom stilu koncentrisanih, britkih stihova i misli, autor otkriva osećanja inspirisana istinitim događajima. U 250 pesama čitalac će zasigurno pronaći sebe, barem u jednoj. Naslov svake pesme je po jedna reč, koja je pesnikova asocijacija za tugu.


..........

Hadži-Aleksandar Đurović je rođen je u Beogradu 1988. godine. Diplomirao je filmsku i tv režiju na Akademiji Umetnosti u Beogradu, gde je bio asistent od 2011. do 2016. Autor je 10 međunarodno nagrađivanih kratkih igranih i dokumentarnih filmova, kao i debitantskog filma“Ljubav dolazi kasnije“ (2013), dokumentarnog filma „Vi Idite, ja neću!“ (2015) i dokumentarno-igranih tv filmova „Gora Preobraženja – priča o Svetom Savi“ (2016) i “Samo nas ljubav može spasiti” (2017). Poeziju piše dve decenije. Autor je 3 zbirke poezije (Ulica želja – 2010, Kako se na srpskom kaže ljubav – 2016, Kako se na srpskoma kaže tuga - 2019) i 2 zbirke kratkih priča i scenarija (Svi usamljeni ljudi – 2013, Zamisli jednog jutra ustaneš kad ono ništa - 2015).

„Kako se na srpkom kaže ljubav“ je druga zbirka poezije reditelja Hadži-Aleksandra Đurovića. Za razliku od njegove prve zbirke urbane poezije „Ulica želja“ (2010.) ova zbirka je pre svega posvećena onima koji su voleli, koji vole ili koji nameravaju da zavole, onima koji su bili voljeni ali i ostavljani. U formi nalik `haiku` poeziji, u minimalističnom stilu koncentrisanih stihova i misli, autor govori mnogo toga, u čemu se svako može prepoznati. U preko 200 pesama, čitalac je zasigurno pronaći sebe makar u jednoj. Naslov svake pesme je po jedna reč koja je autorova asocijacija za ljubav. Ova knjiga je idealan poklon bivšim i budućim ljubavima.

.

Uvodeći u prozni tekst rimu kao stvaralački pogon i vezivno tkivo, Đurović uspeva da izgradi raskošnu asocijativnu tvorevinu. U prvom delu, po kom je cela knjiga i dobila ime, epizode iz biografije Duška Trifunovica vezuju se s biografijom autora, tragičnom biografijom Duškovog i autorovog zavičaja i bogatom i neiscrpnom biografijom svega postojećeg. U drugom delu knjige, višeznačno nazvanom Opsada grada Novog Sada, u kome autor na posredan nacin prati Duška Trifunovica u njegovoj izbeglickoj sudbini, rimovana proza ustupa mesto rimovanoj poeziji, a tragika nedavno minulog vremena stupa na scenu ruku pod ruku s viševekovnom tragicnom istorijom, tragičnom sadašnjošcu i – nažalost – buducnošcu koja teško da nece biti tragicna. U trećem delu nazvanom Šogorijom u širinu, rimovana proza ponovo stupa na scenu, a aktuelna konotacija teksta postaje za nijansu direktnija, ali zbog toga ništa manje snažna i duboka...

Uvodeći u prozni tekst rimu kao stvaralački pogon i vezivno tkivo, Đurović uspeva da izgradi raskošnu asocijativnu tvorevinu. U prvom delu, po kom je cela knjiga i dobila ime, epizode iz biografije Duška Trifunovica vezuju se s biografijom autora, tragičnom biografijom Duškovog i autorovog zavičaja i bogatom i neiscrpnom biografijom svega postojećeg. U drugom delu knjige, višeznačno nazvanom Opsada grada Novog Sada, u kome autor na posredan nacin prati Duška Trifunovica u njegovoj izbeglickoj sudbini, rimovana proza ustupa mesto rimovanoj poeziji, a tragika nedavno minulog vremena stupa na scenu ruku pod ruku s viševekovnom tragicnom istorijom, tragičnom sadašnjošcu i – nažalost – buducnošcu koja teško da nece biti tragicna. U trećem delu nazvanom Šogorijom u širinu, rimovana proza ponovo stupa na scenu, a aktuelna konotacija teksta postaje za nijansu direktnija, ali zbog toga ništa manje snažna i duboka...