DOMAĆE KNJIGE

U romanu Zavet leptira hronološki teku slike, dijalozi su jasni, pitki, događaji se nižu jedan za drugim brzo i množe, život ispisuje nepredvidljive obrte. Pored verno prikazanog okupiranog Beograda za vreme Drugog svetskog rata, još vernije je dočarana posleratna atmosfera, početni entuzijazam, radne akcije, a potom i opadanje poverenja, porast osionosti, slika ljudske prirode koju čine i anđeli i demoni. Izdvojila se ženska linija Ankine porodice koja je i pre nje propatila, nikako ne nalazeći sklad s muškom prirodom, ognjište je bilo uvek ostavljano, nasilje su porodice krile, rešavale same i na sebe i na decu stavljale težak krst koji se nosi. Snalaženje je vodilo Anku u život prepun posve različitih iskustava, kao da ju je bacalo iz mirnog mora u najveće oluje i ponovo je izbacivalo na sigurniju obalu. Njena priča pre svega oslikava da život nikad ne miruje, da je promena stalna i da se u njoj život i obnavlja i nestaje.

Iako je ovo ispovest o jednoj sudbini kojoj sreća nija bila naklonjena, u drugom delu romana polako i dinamika kao i poverenje u smisleniju sudbinu raste. Čitalac sve više biva upleten i zaintrigiran kuda se sva ta sećanja račvaju, a zatim spajaju u jedan nadasve poučan rasplet. Rasplet koji vraća veru u istrajnost, u značaj da se izgradi samopouzdanje i na neki način vera u sebe, da se priznaju ali i oproste sebi pogrešni izbori, da se razdvoji ono što je možda izabralo nas od onog što smo birali mi... Može se uživati u toj kontemplaciji koja je podtekst ove ispovesti – svevremene, svakom čitaocu bliske, intrigantne.

Knjiga Priče iz Čudesnog vrta je za „decu od 7 do 77 godina”. Ovo nije dečja knjiga u bukvalnom smislu, ali jeste namenjena detetu u svakome od nas. Detetu koje se raduje svetu oko sebe i još uvek nije izgubilo suštinsku vezu s prirodom. Razume i nemušti jezik.

Čudesni vrt nalazi se usred Banata. U njemu je svakojako rastinje, poneka ptica, obavezni vrabac, kao i jež, puž… Tu su i kućni ljubimci, pas i mačka. Da bi opravdao ime, Čudesni vrt ima i bunar želja. Flora i fauna komuniciraju između sebe. Svaka biljka, bila drvo, cvet ili najobičnije rastinje, ima svoj glas i svoj karakter. Jedina im je mana što ne mogu da se kreću, ali tu je vrabac Živko koji koordiniše između svih njih. Blaga im je svima dala imena koja slikovito govore o njihovom karakteru ili poreklu. A svi oni zajedno dali su ime Blagi. Stalni gosti Čudesnog vrta jesu Blagini unuci.

Sve što čini živi svet, u Pričama iz Čudesnog vrta je personifikovano. I ne samo živi svet, već i svaka prirodna pojava: vetar, Sneško Belić, bunar, baštenski patuljak…

Na primer, patuljak je dobio ime Amadeus jer je stigao iz Beča.

Jorgovan se zove Svetozar Šumadinac, poznatiji kao Toza, potomak je jorgovana Blaginog pradede Svetozara, solunskog ratnika iz Kovačevca, u srcu Šumadije.

Fudži je japanski šarenolisni javor.

Breza je Larisa.

Jabuke su stara Greni Smit (iz Australije), mlađana Budimka (u stvari jabuka petrovača) i tako redom.

Dijalozi su izuzetno živopisni, kao da slušate razgovore iz kafane ili s kafe među prijateljima. Kakvi su im karakteri saznajete upravo iz njihovih dijaloga. Ima ih dobrih, manje dobrih, zavidnih, brzopletih, kukumavki, ljubomornih, sažaljivih…

Ova knjiga je namenjena ljudima koji vole prirodu u svakom mogućem obliku. Ako je i ne vole baš toliko, posle pročitane knjige zavoleće je i poželeće da i oni imaju neki čudesni vrt poput ovog Čudesnog vrta.