Iako je ovo ispovest o jednoj sudbini kojoj sreća nija bila naklonjena, u drugom delu romana polako i dinamika kao i poverenje u smisleniju sudbinu raste. Čitalac sve više biva upleten i zaintrigiran kuda se sva ta sećanja račvaju, a zatim spajaju u jedan nadasve poučan rasplet. Rasplet koji vraća veru u istrajnost, u značaj da se izgradi samopouzdanje i na neki način vera u sebe, da se priznaju ali i oproste sebi pogrešni izbori, da se razdvoji ono što je možda izabralo nas od onog što smo birali mi... Može se uživati u toj kontemplaciji koja je podtekst ove ispovesti – svevremene, svakom čitaocu bliske, intrigantne.
