Nova knjiga priča Mihajla Pantića.
Mada smeštena u prepoznatljivu svakodnevicu, knjiga ima značajan prostorni i vremenski raspon. U prostornom smislu to je krug od svakodnevice novobeogradskih blokova do trenutka kada se junaci, zgađeni svetom i očajni zbog njega, spuštaju u podzemlje, među nišče i marginalce. Ali je to i prostor iz koga junaci odlaze, u Nemačku ili u Barselonu, ili još mnogo dalje iz Beograda iz koga su potekli.
Otuda se neki od njih vraćaju, i dalje u nesporazumu sa svetom, ili ostaju po svaku cenu, ne razrešavajući nezadovoljstva i muke koje su poneli sa sobom. U vremenskom smislu, to je svakodnevica koja ima istoriju. Na to posebno podseća završna priča "Pre vremena čuda", veliki omaž Borislavu Pekiću i njegovoj književnosti, koja zaokružuje i pitanje ljubavi u pričama u knjizi, i pitanje svakodnevice, i pitanje marginalnosti i odbačenosti.
Priče u prvoj delu knjige su najviše novobeogradske i istovremeno priče o ljubavi, ali ovoga puta o nedogođenoj, neostvarenoj i nemogućoj ljubavi. Ciklus priča o Cibulki predstavlja, zapravo, niz priča o ljudima s margine, o "nedoživljenom" i dehumanizovanom životu, što je blisko osećanje i mnogim junacima iz ostalih delova knjige. "Priče iz svih džepova" zaokružuju knjigu i teme pokrenute u njoj (ljubav, svakodnevica, Novi Beograd, margina, nesporazum sa svetom).
.png){kind=logo}
