KONTRAPUNKT

Ono što se posle pročitane zbirke može primetiti jeste da joj naziv „Kontrapunkt“ zaista pristaje, jer bi svaka priča iz ove zbirke u podnaslovu komotno mogla da ima reč kontra.
Tako bi uvodna priča Striptiz u podnaslovu mogla da ima reč „kontrast“ – svetla i tame, dobra i zla, pravednog i nepravednog, logičnog i nelogičnog, moralnog i fizičkog. Drugoj priči Kviz pristajao bi podnaslov „kontradikcija“ – bila bi to kontradikcija u odnosu na polaznu pretpostavku da će mladi učiti na greškama starijih. Treća priča Dobrovoljac je priča o kontraherojima i o tome da je pravo herojstvo braniti sebe od drugih, a čojstvo druge od sebe. Osnova četvrte priče Povratak je kontrapozicija – posleratni rat pojedinca sa samim sobom. Kontroverzna peta priča Burma je priča o kontriranju na svim nivoima civilizacijskog razvoja. U osnovi šeste priče Pljačka je kontratežnja učmalom životu bez smisla. U poslednjoj, sedmoj priči Promocija, promoviše se glavni junak u kontrasvetu.
Uočljivo je da likovi nemaju imena, kao i to da nema vremenske ni prostorne odrednice – tako da ove priče mogu svugde i svakom da se dogode. Postoji, doduše, labava vremenska odrednica preko ratova – ali imajući u vidu ratove koji su bili, koji su trenutno aktuelni i one koji su upravo u pripremi, takva vremenska odrednica je totalno neupotrebljiva. A osim toga, ličnih ratova ima čak i više nego „pravih“; poruka o nepotrebnosti i jednih i drugih istinita je baš koliko je i izvikana.
Ono što se na kraju čitanja zbirke ne može primetiti je da su priče pisane kontraredosledom: prvo je pisana poslednja priča, a poslednjenapisana je prva priča; tako su karakterne osobine likova dobile primat nad hronološkim sledom događaja.
Prilikom pisanja bilo kakvog teksta, hteo on to ili ne, svaki autor ogoli deo sebe unoseći nešto autobiografsko. Umetnost je navesti čitaoca da za stvarne događaje pomisli da su izmišljeni i obrnuto; isto važi i za likove. U ovoj zbirci stvarni i izmišljeni događaji prepliću se sa stvarnim i izmišljenim likovima kao akterima. Na taj način se dobila mešavina autobiografskog i fiktivnog na nivou svake pojedinačne priče, jednog pasusa, a često i na nivou jedne rečenice.


Dragan Vasić