Ovo je sugestivno, prinicljivo i duhovito pripovedanje o iskustvu nove emigracije. Priče Jelene Rosić na izuzetan način oslikavaju i dramu odlaska i dramu navikavanja na novi svet i život u njemu. Junaci ovih priča su emigranti koji su devedesetih godina, pred naletima ratova i drugog istorijskog nasilja, otišli u SAD, da tu započnu novi život, i to život bez istorije, ali vrlo brzo shvataju da su se našli u međuprostoru između sveta koji su napustili i sveta u koji su došli, negde u zoni granice za koju se verovali da su je zauvek prešli.
Ova knjiga definitivno potvrđuje Jelenu Rosić, autorku koja već petnaest godina živi u SAD, kao jedan od najznačajnijih pripovedačkih glasova u novoj srpskoj književnosti.
