Pred kratkom pričom je, kao i pred lirskom pesmom, uvek naročiti zadatak: u vremenskom tesnacu, ukradeno od stvarnosti ona treba da učini začudnijim od stvarnosti same. U novoj proznoj zbirci Miloš K. Ilić pravi svetove iščašene iz ležišta, ali neobično „zbratimljene”, onakve kakvi su na njenom kraju likovi u „velikoj saobraćajnoj gužvi”. A njima je zajednička zbunjenost, katkad dezorijentisanost, vernost željama ili strahovima zbog kojih se sudaraju sa bizarnostima, apsurdima, ali i velikom misterijom sveta koji ih okružuje. Knjiga štampana u nula primeraka sabira mnoštvo događaja, karaktera, sudbina, manje ili više uspešnih ali uvek tužno lepih pobunjenika, a pobuna je, ne samo sa kamijevskim predznakom, neizbežna tačka susreta svih nas.
