Miša Ristić, sa nadimkom Menjuhin, akademski muzičar, jedan od trojice osnivača ansambla Renesans, član Akademskog kamernog orkestra i Simfonijskog orkestra RTS-a, zaljubljenik u srpsku vizantijsku muziku, ne piše samo o muzici već, pre svega, o ljudima sa kojima je odrastao i delio život na beogradskom Dorćolu – jer bez njih, takvih, kako kaže, ne bi bilo ni njega ovakvog, ni jasnih i upečatljivih sećanja.
Potreba da sva ta sećanja zabeleži donosi nam neodoljive priče koje pružaju jasnu, upečatljivu sliku života Dorćola i života na Dorćolu kakva se ne može naći u drugim knjigama. Ova poetska partitura čuvala se samo u sećanjima Menjuhinove generacije koju je Dorćol oblikovao, a koja je Dorćolu uzvraćala dajući mu poseban pečat i sjaj, a sada je i među ovim koricama.
