Pripovedački dar Božidara Travice najpre se oseti u njegovom usmenom izlaganju, u načinu na koji evocira svoja sećanja. On svojim čulima upija život, percipira sve što vidi, čuje, zapazi, iskusi, a istovremeno sve to propusti kroz sito misaonog odabira. Svaki pisac piše o sebi ili daje deo sebe da bi oživeo priču. U knjizi „Mimoilaženja”, Božidar plete priču kao kada baka plete džemper u koji svi gledaju s puno iščekivanja, ne bi li saznali kakav će i čiji na kraju biti, a njegovo nadahnuće je život onakav kakav jeste.
