Neko je već davno rekao da je svet bez knjige – svet divljaka! Ona, kao živ glas, kao uteha tolikih nesrećnika, tiho i dostojanstveno stiže pred nas i dozvoljava da je onako, ćutke, bez reči uzimamo u ruke, razlistavamo…
Ćutimo jer, duboko negde, postoji arhetipska svest o toj veličini, toj vrednosti, prikrivenoj u filigranskom vezu znakova koji nas uvode u nov svet, novu priču, nov život.
To je onaj razlog zbog kojeg pokušavam uporno, uvek iznova, makar i bezuspešno, nešto suvislo da zapišem. To što mi nikada ne uspeva da dovršim započeto, moguće je da ima i dobrih strana.
