Kada se u celini sagleda prozni opus od šest pripovedaka, koji je ostavio iz sebe Slobodan Mileusnić, može se zaključiti da je reč o ujednačenom, literarno izgrađenom i autentičnom proznom svetu, koji svojim rukavcima, temama, motivima i likovima, u malom predstavlja torzo jedne mnogo veće zamišljene prozne građevine, koju nažalost, pisac nije stigao do kraja da realizuje.
