DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

Anegdote iz klasične helenske starine – mudrost, humor i duh antičke Grčke

Zakoračite u fascinantan svet antičke Grčke kroz zbirku duhovitih, poučnih i inspirativnih anegdota koje otkrivaju duh vremena u kojem su nastajali temelji evropske kulture. Anegdote iz klasične helenske starine donose priče o slavnim filozofima, državnicima, umetnicima, mitološkim junacima i običnim ljudima, čije su dosetke i postupci ostali zapamćeni vekovima.

Kroz kratke i živopisne priče čitaoci upoznaju svakodnevni život stare Grčke, ali i mudrost, humor i karakter ličnosti koje su oblikovale antički svet. Ove anegdote nisu samo zanimljive i zabavne — one otkrivaju vrednosti, moralne dileme i životnu filozofiju jednog od najznačajnijih perioda ljudske istorije.

Knjiga je podeljena u tri tematske celine:

Anegdote o istorijskim ličnostima – priče o filozofima, državnicima, umetnicima i običnim ljudima koje oslikavaju duh antičkog vremena
Mitološko-bajkovite anegdote – zanimljive priče u kojima se prepliću mit, legenda i narodna mudrost
Izreke i pouke – kratke misli koje otkrivaju suštinu helenske filozofije života

Zašto pročitati ovu knjigu:

Zanimljive i kratke priče iz antičke Grčke
Mudre i duhovite anegdote o poznatim istorijskim ličnostima
Uvid u kulturu, filozofiju i svakodnevni život stare Grčke
Idealno za ljubitelje istorije, filozofije i klasične književnosti
Knjiga koja se čita u dahu i kojoj se čitalac rado vraća

Anegdote iz klasične helenske starine predstavljaju idealno štivo za sve koji žele da kroz kratke i zanimljive priče upoznaju mudrost antičkog sveta i duh jedne od najuticajnijih civilizacija u istoriji.

Priredio Milorad Ivanović.

Autori priča u knjizi: Oto Oltvanji, Kati Hiekapelto, Vesna Goldsvorti, Mirjana Đurđević, Vladan Matijević, Muharem Bazdulj, Vladimir Arsenijević, Dejan Stojiljković, Miljenko Jergović, Aleksandar Gatalica, Vule Žurić, Verica Vinsent Kol, Goran Skrobonja, Miša Gleni.

Ideja da se neki od najeminentnijih savremenih književnica i književnika nađu među koricama jedne knjige, ujedinjeni u nastojanju da ispripovedaju priče smeštene u Beogradu, pokazala se kao značajna i plodotvorna. Ona je, pre svega, potvrdila da je talenat podjednako snažan u svim književnim žanrovima – te će čitaoci imati priliku da upoznaju svoje omiljene autorke i autore kao vešte pripovedače noar priča. Na stranicama pred vama, svi oni otkrili su istu sliku iz različitih perspektiva – mračno lice Beograda, koje skriva priče o kojima se ćuti. Upravo na toj poliperspektivnosti počiva raznolikost koju uočavamo na svim pripovednim nivoima: svaka priča u ovoj knjizi jeste fragmentarna slika sveta u kojem je Beograd protagonista – pred njegovim licem odvijaju se i smenjuju životi i sudbine, a njegove ulice jesu pozornice na kojima se odigravaju bizarne priče. U njima se obrisi fiktivnog i stvarnog stapaju i potom gube u nemirnim senkama grada, ostavljajući iza sebe samo tihe odjeke priča koje se ne zaboravljaju, već nastavljaju da žive na beogradskim ulicama.

O autoru
Milorad Ivanović je srpski istraživački novinar i urednik. Bio je glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja „Njuzvika“, izvršni urednik dnevnog lista „Blic“ i nedeljnika „Novi magazin“. Trenutno je glavni i odgovorni urednik BIRN-a u Srbiji. Posebno je posvećen prekograničnom novinarstvu i član je Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ). Gostujući je predavač na Masarikovom univerzitetu u Brnu u Češkoj.

Konačno je pred čitaocima knjiga priča Dušana Miklje. U njoj ćete pronaći dosad neobjavljene priče, kao i one koje su ugledale svetlost dana pre više od tri decenije – o njima je veliki Momo Kapor napisao sledeće: „Priče Dušana Miklje ulaze u retku biblioteku knjiga sa kojom je prijatno i korisno provesti izvesno vreme, među mnoštvom pretencioznih i dosadnih tomova pisaca što su nadživeli svoje delo“. Priče u ovoj knjizi raspoređene su tematski u šest ciklusa. Jedno je sigurno: čitaćete ih sa uživanjem. Dušan Miklja je i u kratkoj proznoj formi potvrdio to da za njega književnost predstavlja prostor slobode u koji upisuje svoje najdublje spoznaje o svetu, o ovom vremenu i društvu, kao i impresije sa nesvakidašnjih putovanja i najčudesnijih mesta koja je posetio. Kada svemu tome pridružimo i prepoznatljiv stil, pažljivo izbrušen jezik, fini humor koji provejava na mnogim stranicama – ovo delo predstavlja nesvakidašnju književnu poslasticu.


O autoru
Dušan Miklja je rođen 1934. godine u Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Grupi za engleski jezik i književnost. U životu se najviše bavio rečima – kao profesor, prevodilac, novinar i pisac. Autor je više romana, zbirki priča, putopisno-esejističke proze, životopisa, drama i publicističkih dela. Njegov roman „Njujork, Beograd“ dobio je Nagradu „Zlatni hit liber“ za jedno od najčitanijih književnih dela, i po njemu je snimljen istoimeni film. I druge njegove knjige ovenčane su nagradama. Dobitnik je i Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije. Napisavši nesvakidašnju priču o tome kako je prešao put od beogradskih udžerica do afričkih palata i od periferijske kaldrme do njujorških višespratnica, Dušan Miklja je u savremenoj srpskoj književnosti zauzeo mesto jednog od najznačajnijih putopisaca.

Od istog autora
„Galerija“, „Istraga o neprilagođenima“, „Životi za iznajmiljivanje“, „Gradovi kao sudbina“, „Pokrov tame“.

Zbirka priča „U ime naroda prvi put je ugledala svetlost dana 2019. godine. U njoj su objedinjeni tekstovi koje je Miodrag Majić pisao i objavljivao na svom internet portalu „Blog sudije Majića“. Već tada je njegova proza privukla pažnju čitalačke publike, te se može reći da je ova knjiga uvertira za sve ono što će potom uslediti – romani Miodraga Majića danas su među najčitanijima u okviru savremene domaće književne produkcije.

Pred vama se nalazi dopunjeno izdanje knjige „U ime naroda“, u koju su uvrštene i priče koje su nastajale kasnije – one su objedinjene pod naslovom „Nove priče“. Prepoznaćete u njima istu poetičku nit kao u prvom izdanju ove knjige, što svedoči o piščevoj doslednosti u načinu literarizacije, odnosno transponovanju stvarnosti u tekst, ali i o ličnoj istrajnosti u ideji da se istina izgovori glasno – u ime naroda.


Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je nagrade „Vitez poziva“ (2016), priznanja „Balkan heroes (2018), nagrade „Verica Barać“ (2019) i nagrade „Doprinos godine Evropi“ (2019). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu. Pored ove zbirke priča, dosad je objavio romane „Deca zla“, „Ostrvo pelikana“ i „Rudnik“. Živi u Beogradu sa suprugom i troje dece.

Od istog autora : Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik.

Ako vam ljubav sa nekim nije uspela, znajte da je nije ni bilo. Ljubav uvek uspe.

U knjizi Ljubav uvek uspe objedinjeni su ljubavni citati iz prethodnih autorovih knjiga, te čitaoci imaju priliku da se prepuste putovanju koje će ih odvesti do najdubljih istina o sebi i drugima.

Moderan dizajn i ilustracije u boji izdvajaju ovu knjigu od prethodnih, a njen sadržaj inspirisaće sve nas da se još jednom zagledamo u sopstveno srce i priznamo sebi zbog koga ubrzano kuca.

Knjiga sadrži skoro devedeset ljubavnih citata u kojima autor pokušava da odredi šta ljubav jeste i nije, ali istovremeno postavlja pitanja koja će čitaoce navesti da preispitaju sopstvene spoznaje i stavove.

Da li ste se ikada zapitali šta se nalazi sa one strane obloga od mastila? Kako biste se osećali kad biste saznali da iz svake rane može izrasti cvet ako na nju privijete lepe i istinite reči?
Na stranicama ove knjige Bogdan Stevanović nam otkriva da se sa one strane obloga ne nalaze rane, već reči što leče.
Knjiga Sa druge strane obloga ima dva dela, odnosno dva poglavlja, a čitalac bira da li će je čitati od početka ili od kraja, jer je kraj zapravo novi početak. Poglavlje Obloge sadrži priče u kojima Blogdan daje portret vremena u kom živimo, suočavajući nas sa svim onim pred čim zatvaramo oči i stežemo srce. Poglavlje Rane sadrži priče u kojima je promenjena perspektiva pripovedanja, pa sada priče pričaju ne samo junaci već i predmeti – što posebno doprinosi atmosferičnosti.
Mnoge priče prate ilustracije i citati.

Vilijam Šekspir umro je 1616. godine. Sahranjen je u Crkvi Svetog Trojstva u Stratfordu na Ejvonu. Na njegovom grobu, po njegovoj želji, napisano je: „Proklet da je ko mi pomeri kosti.“

Kletva ili zavet – za generacije koje su stizale – ili jednostavno briga za ostatke tela, jer očito je bilo već tada, u godinama pred smrt, da njegov duh, kroz njegovo delo, ostaje večno da traje i nadahnjuje. Njegova smrt značila je porinuće nepotopive lađe duha, čije je dejstvo odbilo da se ukalupi u linearno vreme, u okove žanra, u ladice interpretacija...

Njegovo delo puno strasti i potentnosti četiri veka inspiriše umetnike, predmet je polemika, rasprava, ali pre svega traganja za novim prostorima, rešenjima i tumačenjima.

Tako je i knjiga „Šekspirijens“ svojevrsna ekspedicija grupe srpskih književnika koji su pošli tragom dela Vilijama Šekspira u nadi da će u tom grandioznom opusu pronaći grumen izuzetnosti. Žanrovska i stilska razuđenost „pronalazaka“ samo je dokaz brojnih mogućnosti i putanja kojim ta Šekspirova lađa i danas plovi.