DOMAĆI AUTORI

Eksplozivan roman alternativne istorije koji pomera granice žanra

Šta ako bi se tok istorije mogao nasilno preusmeriti — i to usred najmračnijih dana Drugog svetskog rata? Ovaj brz, provokativan i žanrovski neukrotiv roman vodi čitaoca u vrtlog alternativne istorije, političke satire i naučne fantastike, gde ništa nije onako kako izgleda.

Velislav Velja Dragojević, bivši četnički poručnik sa više nesreće nego izbora, preko noći postaje komunistički politički komesar — bez objašnjenja i bez sopstvene saglasnosti. Njegova sudbina menja se u trenutku kada misteriozna grupa boraca sa futurističkim oružjem prekida masovno streljanje u Kragujevcu 1941. godine. Ko su oni? Partizani iz budućnosti? Putnici kroz vreme? Ili nešto mnogo opasnije?

Predvođeni neobičnim vođama koji tvrde da mogu da „poprave“ istoriju, oni pokušavaju da spreče zločine pre nego što se dese i stvore drugačiji svet. Velja dobija gotovo nemoguć zadatak — da ubedi narod i svoje nekadašnje saborce u misiju u koju ni sam ne veruje.

Ovaj roman o Drugom svetskom ratu, alternativnoj Jugoslaviji i putovanju kroz vreme donosi eksplozivnu mešavinu humora, akcije i političke provokacije. Ako volite knjige koje preispituju istoriju, ruše tabue i drže vas u neizvesnosti do poslednje stranice — ovo je priča koju nećete zaboraviti.

Nastavljajući ideje započete u romanu E baš vam hvala, autor nas vodi još dublje u paralelne svetove i postavlja uznemirujuće pitanje: da li bismo, čak i sa drugom šansom, ponovili iste greške?

„KOVID 19+ Marka Vidojkovića je leksikon budućnosti Srbije, budućnosti koja se već dogodila, samo većina to još ne vidi jer kroz život ide širom zatvorenih očiju. Beznadežna zapuštenost je prirodno stanje u kojem se u Srbiji obitava.

Kandže

Ova kultna knjiga na jedinstven način govori o studentskom protestu devedesetih godina XX veka, razobličujući ga do kraja, ali i promovišući princip revolucionarne pravde i korupcije na svim nivoima politike. Uz dodatak čarobnog praha načinjenog od Vidojkovićevih izleta sa obe strane „realnog“, velika „građanska škola“, oličena u tri meseca protestnih šetnji, pretvara se u ono što bavljenje politikom na Balkanu, počev od uličnih protesta pa do skupštinskih klupa, zaista i jeste: horor.

„Dok s gotovo neverovatnom koncentracijom rekonstruiše godine beznađa, dok nas vraća u groteskni rijaliti šou sive i karnevalski uskovitlane beogradske svakodnevice devedesetih, Vidojković nas podseća da književnost ipak nije samo puko opisivanje i prepisivanje života već i najbolji način da život razumemo onakvim kakav on jeste, ma kako besmislen i crn bio.“ Mihajlo Pantić

Kandže 2: Diler i smrt

Šesnaest godina kasnije, junak romana Kandže je sitni diler narkotika. Srbija propada u vrtlogu korupcije, građani žive u višegodišnjoj agoniji, a na tržištu se pojavljuje nova droga, nazvana AV-AV, koja sve koji je zgutaju pretvara u ono što bi trebalo da jesu, odnosno ono što zapravo jesu. Uz tu malu pomoć sa nevidljivog mesta građani Srbije redom postaju narkomani, konačno spremni za novu, ovog puta pravu revoluciju i obračun sa zlom koje upravlja njihovim životima.

„Verovatno najzreliji roman Marka Vidojkovića, u kojem se na duhovit način prepliću snovi, realno i nestvarno, nagoveštavajući nam kako možda postoji prilika da budemo bolji i srećniji. Samo, pitanje je da li smo živi, mrtvi, drogirani ili ipak samo sanjamo.“ Slađana Novaković

18+

„Neodoljivo duhovito, nemilosrdno cinično, hrabro i muževno. Marko Vidojković najveći je frajer naše književnosti.“ Ante Tomić

„Zastrašujuće i privlačno u isto vreme, to je utisak koji ostavlja Đubre.“ Goran Marković

„Vidojković ponire duboko u psihopatologiju neimenovanih likova koji su iz sjene u velikoj mjeri preoblikovali posttranzicijska društva na ovim prostorima. Posebna vrijednost ovog romana je lik Dragiše, pripovjedača romana, sive eminencije predsjednika Srbije, ’srpskog Psiha’, u kojega je Vidojković ugradio sve negativne stereotipe o Srbima, one koje drugi gaje o njima, ali i one koje oni sami stvaraju o sebi.“ Josip Mlakić

„Vidojkoviću je uspelo da od jednog izopačenog predloška iz stvarnog života, od najgorih glumaca i bizarnog scenarija napravi odličan roman.“ Jelena Lengold

„Đubre nije istorija bolesti društva, nego plastično prikazan suludi i ekstatični kraj. Euforija raspadanja do posljednjeg daha.“ Faruk Šehić

„Krajnje proročanski tekst o ostvarenju pornoholokausta u Srbiji Galaksiji.“ Nenad Racković

„Mare poseduje redak dar da ovaj beli grad vidi onakvim kakav on odavno jeste: Dragišin.“ Boško Ćirković Škabo

„Furiozan ritam, politička nekorektnost (najzad!), iščašeni crni humor... Ko je voleo Marka Vidojkovića, posle ove knjige voleće ga još više.“ Miroljub Stojanović

„Ja da sam predsjednik Srbije i da živimo u romanu Farenhajt 451, prvo bih spalio Đubre.“ Predrag Ličina

Autorov prvenac.

Samo smo sedeli i blejali onako odrpani, naivni i nikakvi. Bili smo ubeđeni da smo pankeri, onoliko koliko to može da se bude sa petnaest godina. Sretao sam veće pankere od nas koji su imali po pedeset i više godina.

Osamnaest godina posle prvog izdanja, Ples sitnih demona otkrivaju nove generacije koje u odrastanju Bobana Šestića na beogradsim ulicama prepoznaju i svoje sazrevanje. A kad se punoletstvo jedne knjige može ispratiti istim rečima koje su dočekale njeno rođenje, onda to već nešto govori o sudu vremena i sudbini knjige.

„Bez sumnje, Ples sitnih demona biće bestseler, evergrin i omiljena knjiga svih koji se osećaju mladalački. Markov debi-roman ima literarne kvalitete pred kojima ni namćorasti kritičari ne mogu a da ne zastanu s uvažavanjem. Marko se već na samom početku karijere kretao sa lakoćom u svom poetičkom opsegu, podražavajući uzore, Bukovskog i Selindžera, ali ostvarujući vidan autorski otklon od njih. Iskazao se i kao izuzetno duhovit narator. Uz to se, takođe, našla i životna mudrost kakva bi se očekivala od mnogo starijeg pisca.“ Krsto Perović, 2001.

„U glavi je Bobanovoj sve u previranju, i u nekad šarmantnom, a nekad šmirantskom haosu njegovih demonstrativnih postupaka i nadobudnih ’smatranja’ mnogi će od nas prepoznati i nešto, ili mnogo šta, od svojih ranih jada. Vidojković svoju sweet little story, svoj urbani kroki smešten u Beograd u sunovratnim godinama 1991-1992. (čija je pritiskajuća i turobna društvena atmosfera ovde tek marginalno prisutna) vodi sigurno i fabulira vešto, gradeći likove koji nisu ni papirnate monade ni nabudženo Autentični Ulični Tipovi, oni koji po mnogim ’sitnorealističkim’ romanima neslavno umiru od overdouza pseudoautentičnosti.“ Teofil Pančić, 2001.

Smrt bandi – sloboda Jugoslaviji.

Roman E baš vam hvala izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.

„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.“ Teofil Pančić

„Zamislite život u kojemu rutinski konzumirate izdašni ménage à trois, pa dođete u priliku – a svi o tome sanjarimo – da škicnete svoj pogreb i provjerite tko je stigao, a tko vas mrtvoga zaobišao… Ili da vidite svoj razvitak u drugim okolnostima, da imate priliku naknadno popraviti koji izbor, osobni ili tuđi, kreirati povijest intervencijom kao multidimenzijski gerilac, kao Terminator, samo još bolje, kao heroj socijalističke revolucije! Ako vas nešto od toga privlači, prestanite imaginirati i uzmite ovu knjigu u kojoj se ostvaruju hrabre želje i sanjarenja, satirično-akcijski SF Marka Vidojkovića, roman koji bi morao postati hit u više dimenzija i država.“ Kruno Lokotar

Vitalova nagrada za knjigu godine 2006.

Pisac Boban Šestić pripoveda svoje gubitničko, beznadno iskustvo življenja u izobličenom gradu, među izobličenim ljudima, u izobličenoj zemlji, ne sluteći da će se njegova priča pretvoriti u jedinstven testament, izveštaj o stihijnosti slave, o proizvoljnosti ljudske egzistencije koju nijedna umetnost, pa ni književnost, ne može ukloniti ili barem neutralisati.

„U narativnom ubrzanju romana Sve crvenkape su iste razvija se čitav katalog prinudno ponavljajućih radnji, od seksualnih, preko droge, porodičnih veza, fantazmagoričnih prijateljstava stvorenih na zajedničkom očajanju, političkih refleksija, do ironičkih kadrova društvenog života uzdrmanog i neobećavajućeg Beograda – od sajma knjiga, književnog establišmenta, književne publike, do novih preduzetničkih biroa – gde se zasnovanost pobune i smisla otupljuju u likovima samoubistava i smrti pripadnika generacije iz okruženja glavnog junaka.“ Jovan Zivlak

„Vidojkovićev ’autsajderski’ nesmiljeni prikaz naše medijske i književne palanke upravo je ona vruća pedagoška šamarčina kakvu ona i zaslužuje. Vidojković ovim romanom pridodaje ton tom spisku i (auto)ironijsku pronicljivost nedostižnu mnogim našim nadobudnim samozvancima i ’javnim higijeničarima’ bez lika, a kamoli dela.“ Teofil Pančić

„Pišući mimo uvedenih konvencija, svejedno da li je reč o centralnom književnom toku ili ozvaničenoj alternativi, stalno im se rugalački unoseći u lice i okrećući ih na naličje, Marko Vidojković svoje romane ne oblikuje na način onog opterećujećeg, pretencioznog spisateljskog kandidovanja za slavnu večnost, kakav je slučaj na stalno otvorenom vašaru književne taštine, već se tim romanima predstavlja kao brutalan, beskompromisan svedok apsurdne, obesmišljene stvarnosti koju svi živimo...“ Mihajlo Pantić

Prva zbirka priča Marka Vidojkovića, u kojoj se, po abcedednom redosledu, smenjuje devetnaest naslova iza kojih se kriju književni bolidi koji će čitaoca voziti širokim autostradama autorove mašte. Budite spremni na ludu trku sa ljubomornim kanibalima, bićima iz druge galaksije, zamonašenim kriminalcima, studentima obolelim od hipohondrije i brojnim drugim herojima i antiherojima, stvorenim kako bi zasitili onog ko je gladan dobrih priča.

„Svakome ko je voleo romane Marka Vidojkovića, taj samo strašću i smehom ublaženi overdouz sumračne stvarnosti Beograda, njegove će se priče učiniti poznatim i bliskim jer su nastanjene u istom tom svetu u permanentnom, nedovršenom raspadanju. A opet, biće mu i sasvim nove jer se Vidojković u pričama nesputanije igra, opuštenije pušta perverznoj mašti da ga vodi kuda ona hoće, a on će već nekako – ili neće – uhvatiti priključak. A kad ubode pravi akord, onda Marko V. žestoko tera do kraja: zato su ove priče nešto kao Vidojković u 100% koncentrovanom izdanju, pa vi sad vidite jeste li spremni za to!“

Teofil Pančić

U Pričama s dijagnozom nalazi se dvadeset šest jezgrovito ispripovedanih i tematski raznovrsnih proznih dela. U njima ćete naići na: vanzemaljce, čudovišta iz mraka, ostrašćene navijače iz fotelje, pravog-pravcatog inkvizitora; na pobunjene električne uređaje, iskompleksirane voajere, minijaturni polni organ, romantični abortus i na oružani ustanak protiv pasa lutalica. To je i dalje samo delić Vidojkovićevog pripovedačkog mikrosveta. Iz priče u priču, okom poznavaoca ljudske duše, autor precizno prikazuje naše živote, zadaje krošee zapletima, a nokautira preokretima, sve vreme vas uzdižući iz ponora neprijatne društvene stvarnosti prepoznatljivim humorom koji u ovoj knjizi postaje urnebesan. Kad bi Vidojkovićeva dela bila jela, Priče s dijagnozom bile bi jedan od njegovih vodećih specijaliteta.

„Veštim definisanjem situacije i doslednom narativnom ekonomijom, ali i izletima u fantastičko pripovedanje, koji nisu bili svojstveni njegovim romanima, Priče s dijagnozom nam pokazuju jednog drugačijeg Marka Vidojkovića koji će zadovoljiti svoju dosadašnju publiku i, bez sumnje, stvoriti novu. Pošto je upravo osećaj za novo jedan od zaštitnih znakova edicije ’Meridijan’, logično je da Priče s dijagnozom budu jubilarno, pedeseto izdanje ove biblioteke.“ Igor Marojević

Marko Kraljević u Las Vegasu!

Od autora bestselera „Kandže“.

Inspirisano istinitim događajima.

Uključio sam TV, koji me je obavestio da internet košta dvanaest dolara dnevno. Pritisnite Yes ako želite da vam naplatimo ovu uslugu. Pritisnuo sam Yes i pomoću dva klika otišao do Srbije, da vidim kako se snalazila bez mene. Poplave su pretile Bezdanu i Novom Sadu. Koštunica obećao izručenje Mladića. Kandićka postala počasni građanin Sarajeva. Obeležena godišnjica bombardovanja Beograda, 1941. Dan je tamo bio maltene na izmaku. Gde je Marko? Koga zabole. Tek izdaleka vidiš kolicki si, u stvari, miš, među svim tim ostalim miševima, u vašoj zajedničkoj mišjoj rupi.

U novom romanu nestašnog momka srpske književnosti Marka Vidojkovića glavni junak i piščev imenjak uređuje srpsko izdanje časopisa za muškarce Big Boj, u čemu ga ometaju loši odnosi s kolegama, patnja zbog raskida s Janom i neuspešnih pokušaja da se pomire, a naročito slabost prema lakim ženama i ne baš lakim narkoticima. Sve svoje slabe tačke glavni junak će poneti na međunarodnu konferenciju Big Boja u Las Vegasu 2006. godine.

Jedan diler, jedna Amerikanka, jedna Engleskinja i nekoliko veoma dinamičnih dana provedenih u Americi neće biti samo ključne tačke najluđeg putovanja Markovog života već i odlučujući pokretači koji će odrediti ishod njegovih nagomilanih problema. Osim prekookeanske avanture, uglavnom ispunjene padovima i tek ponekim uspehom glavnog junaka, ovaj roman nudi i jedinstven, voajerski uvid u način na koji su se u neglamuroznoj tranzicionoj Srbiji stvarali glamurozni časopisi.