DOMAĆI AUTORI

Pre svega, upozorenje! Ova knjiga može u vama izazvati nagli porast žudnje za životom, jer ovo je delo čija je glavna promisao da se u životu računaju samo umetnost i uživanje. Inspirisana je raskošnim, estetski nadahnjujućim slikama Slavka Krunića, koje iznova stvaraju svet uživanja i zadovoljstava. Evo knjige čiji junaci divlje, čežnjivo, detinje neustrašivo i katkad besramno biraju hedonizam, smatrajući da bi život lišen strasti prema vinima, Erosu, gastronomiji, umetnosti – čistim inkarnacijama božanskih sila, bio – greška. Ove priče, s filološkim žarom, odvešće čitaoca u gradove žudnje, u zavodljive i estetski nadahnjujuće hotele, u tajne budoare kojima vladaju neutoljiva žeđ i opojna sloboda, i navešće čitaoca da uživa kao veseli buržuj i misli i filozofira kao polubog.

Evo knjige gde srce dobija sve što želi, a plaća dušom. Pred nama je roman o strasti, novcu, intrigama i zločinu, kome ljubav uvek prethodi i stoji iznad svega. Ovo delo je omaž savremenom svetu, toj pijaci duša, inspirisan uvek aktuelnom temom sukoba unutar staleža i polova, lepotom „oko koje je uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi“. Po formi eksperimentalno zanosan, po sadržaju postmodernistički realan, napisan različitim jezičkim tonalitetima, roman Sanje Domazet otvara pred čitaocima tajna vrata zemaljskih, i onih drugih svetova kroz nesvakidašnji zaplet i neočekivan rasplet. Danas ima više ljubavi u jednom romanu nego u jednom velikom gradu. Ovo je takav roman.

„Ozaren sam, i ožaren neverovatnom toplinom. 
Još neverovatnije – toplinom okovanom zimom. 
Čitao sam rastopljenog srca.“ 

        Slavko Krunić, slikar

O ljubavi, anđelima i drugim demonima

Često slušamo da je više ljubavi u jednoj knjizi nego u jednom velikom gradu. Ovo je ta knjiga. Ona dokazuje da se ljubavi nikada ne završavaju, da za ljubav nema pomoći osim voleti više, kao i da strastvenost uvek čini čoveka moćnim. Jer „nebo naoružava ljubavlju one koje ne želi videti poražene…“ Od Moskve i Beograda do japanskih šuma smrti i zabačenih kineskih provincija, od velikih, sjajnih prestonica do koncentracionih logora, ljubavi u ovoj knjizi ne prestaje da kuca srce.

Sanja Domazet dokazuje da živeti u ljubavi znači biti potresen, dotaknut, „od užasa i radosti, od pouzdanosti i straha, od patnje i divote“. Jer nema ničeg protivprirodnijeg od života bez osećanja. Život je milost… Zbog milosrdne ljubavi smo ovde. Evo knjige priča koja nas ostavlja u uverenju da će ono jedino važno što će sijati za nama kada jednom budemo napuštali ovu tamu biti tragovi ljubavi...

Evo modernih bajki čije su glavne junakinje zavodljive, strasne, lirske, krilate, nežne boginje, koje vole decu i sve čine da njihove poraze pretvore u trijumfe a strahove u smeh, jer bojati se znači propustiti sreću.
Male boginje slučaju komedijantu ne prepuštaju sudbinu dece, već berući edelvajse, na ćilimima, u letećim balonima ili na zmajevima, sa mobilnim telefonom u ruci ili čarobnom lampom, grickajući kisele krastavce ili polenov prah, čine sve da svet odrastanja postane vedrina, smeh i praznik, da dečija stvarnost bude i čudo i misterija igre, jer je sjedinjenost postignuta kroz igru – najveća! Sve boginje i decu ujedinjuje jedan jezik i jedna religija, ona najjača i praiskonska – ljubav, koja čini da su svi putevi otvoreni i sva nebesa cvetna i lako dohvatljiva.

...I četvrti roman Sanje Domazet „Acqua alta“(Zavod za udžbenike),poput prethodno spomenutih dela, prostorno je izmešten i mesto njegove radnje je Venecija u vreme sadašnje. Profesorka književnosti iz Srbije dolazi na gostujuće predavanje u Veneciju i tamo se na prvi pogled zaljubljuje u jednog svog studenta. Ispostaviće se, na njenu žalost, da je hristoliki mladić homoseksualac, koji pri tome svoje telo za novac prodaje tokom ekstravagantnih venecijanskih noćnih zabava.
Ovakav obrt fabule usmerava priču na drugu stranu: i glavna junakinja počinje da se seća rođaka pedofila koji joj je uništio detinjstvo seksualno je zloupotrebljavajući. Tada saznajemo da je ona zapravo došla u Veneciju da bi ubila njega. Međutim, rođak će poginuti ne od njene ruke, već igrajući ruski rulet baš sa njenim voljenim studentom, koji je odlučio da prestane sa prostituisanjem i sada na ruskom ruletu zarađuje novac. Mladić će skončati u duševnoj bolnici, nakon što u jednoj od narednih partija ruleta i sam bude ranjen u glavu.
Iako je Sanja Domazet svoj roman gradila na tri ekstremna, ali isto tako i relativno često korišćena motiva: Veneciji, homoseksualizmu i pedofiliji, ona je ipak uspela da se vešto izbori sa njima i održi visok nivo estetizacije svog pripovedanja, braneći se od predvidljivosti i opštih mesta igrivošću i neobičnošću izraza, ali i stalnim nenametljivim akcentovanjem Venecije kao grada čije je lice u minulim vekovima videlo sve što se videti može, od sjaja do bede, od vrline do poroka i od najviše umetnosti do najnižeg kiča. Na takvom mestu, u kojem nema zgrade koje nema istorijski značaj, visoka kultivisanost neminovno je prelazila u devijaciju, baš poput visokog vodostaja mora, acqua alta, koji s vremena na vreme preti da ugrozi i same temelje drevnog grada na vodi.
Mladen Vesković