DOMAĆI AUTORI

Slobodan Aleksić je autor starije generacije (1948) koji nam se, u Presingovom izdanju, predstavio kao autor kratkih priča. Ovaj put je pred nama roman od 300 strana koji autor opisuje kao priču o: „…dve ljubavi (jednoj očinskoj i jednoj mladalačkoj) umetnute, sticajem životnih okolnosti, u organizam supremacije tzv. „duboke države“, (političkog i bezbednosnog fenomena druge polovine dvadesetog veka) u odnosima velikih sila. Snaga i istrajnost navedenih osećanja mogu postati virus razaranja te „države“ i njenog uticaja na živote ljudi.“ Storija o ljubavnom potresu na koji je uticao pustošeći zemljotres u Skoplju 1963. godine i njegovim turbulencijama i sleganjima tla do današnjih dana ispripovedana je realističnom , izbrušenom rečenicom sa povremenim lirskim ekskursima i čita se u jednom dahu.

Lajtmotiv „pripovesti raznih“ iz pera autora starije generacije (1948) Slobodana Aleksića su domine. Ovo nije slučajnost baš kao što nije ni hronologija priča, od mladosti do starosti. Domine su moćna metafora životne borbe – trudim ose sve vreme da uklopimo svoja očekivanja, planove u različite životne situacije koje nam diktira druga strana. No, dođe trenutak kad nemamo prave domine i kad se čini d se ništa ne može uklopiti i da ćemo izgubiti igru. Život je društvena igra, ali ona najozbiljnija, bili mangup iz gimnazije ili čovek u poznijem dobu koji rezimira svoje uspehe i poraze. Životno, direktno, duhovito, autor nas vodi kroz decenijama razdvojene epizode obeležene igrom koju, kao i šah, igramo (ili možemo igrati) celog života.