Proizvodi

Naslovni motiv ove knjige provlači se kroz nju kao tihi refren: svetleći brojčanik sata javlja se u nesanim noćima, „usred dana“ kad se smrkne pred očima, na zglobu kao „roleks“ kojim se meri zadovoljstvo, pa i „u paklenoj mašini“, jer vreme je, u ovim pričama, i uteha i pretnja. Aleksić o njemu piše iz perspektive čoveka koji je „pronašao samoću“ ukraj Knjaževca: otud pogled koji podjednako pripada kafani i kosmosu, komšiluku i književnosti. Zbirku otvara antologijska priča „Kaspar i magnum crimen“ o dečaku zaustavljenog rasta koji kod penzionisane profesorke francuskog uči „pevajući i kotrljajući jezik“, a od nje dobija lekciju koja se ne zaboravlja, začinjenu okrutnom rimom: „Gospodine Kaspar, mudrače prinče… možda neko drugo veče!“ Slede meditacije nad bilijarskim stolom gde se kredom beleži „crta za još jedan dan od sto i više istih, kloniranih“; priče o dve smrti, o hrastu i konopcu, o govoru tela; autopoetički ogled, u kome se jedna reč iz timočkog kraja prati kroz smrt i povratak – „pozornica, koju nisam video već samo čuo – i završni ciklus „Nasumični razgovori: mala noćna prosvetljenja“, zapisi dijaloga koje autor noću „predaje svojim pesmama i pričama na milost i nemilost“. Proza pesnika u punom smislu: sažeta, čulna, samoironična i uvek sa uhom uz otkucaje.

Slobodan Aleksić je autor starije generacije (1948) koji nam se, u Presingovom izdanju, predstavio kao autor kratkih priča. Ovaj put je pred nama roman od 300 strana koji autor opisuje kao priču o: „…dve ljubavi (jednoj očinskoj i jednoj mladalačkoj) umetnute, sticajem životnih okolnosti, u organizam supremacije tzv. „duboke države“, (političkog i bezbednosnog fenomena druge polovine dvadesetog veka) u odnosima velikih sila. Snaga i istrajnost navedenih osećanja mogu postati virus razaranja te „države“ i njenog uticaja na živote ljudi.“ Storija o ljubavnom potresu na koji je uticao pustošeći zemljotres u Skoplju 1963. godine i njegovim turbulencijama i sleganjima tla do današnjih dana ispripovedana je realističnom , izbrušenom rečenicom sa povremenim lirskim ekskursima i čita se u jednom dahu.