Slobodan Aleksić je autor starije generacije (1948) koji nam se, u Presingovom izdanju, predstavio kao autor kratkih priča. Ovaj put je pred nama roman od 300 strana koji autor opisuje kao priču o: „…dve ljubavi (jednoj očinskoj i jednoj mladalačkoj) umetnute, sticajem životnih okolnosti, u organizam supremacije tzv. „duboke države“, (političkog i bezbednosnog fenomena druge polovine dvadesetog veka) u odnosima velikih sila. Snaga i istrajnost navedenih osećanja mogu postati virus razaranja te „države“ i njenog uticaja na živote ljudi.“ Storija o ljubavnom potresu na koji je uticao pustošeći zemljotres u Skoplju 1963. godine i njegovim turbulencijama i sleganjima tla do današnjih dana ispripovedana je realističnom , izbrušenom rečenicom sa povremenim lirskim ekskursima i čita se u jednom dahu.
