DOMAĆI AUTORI

Zendegi

Martin živi u Poljskoj, ima dvadeset šest godina, radi u izdavaštvu, usamljen je i povučen, pomalo depresivan, ima tek jednog prijatelja i dete koje izbegava jer misli da nije dobar otac. Sve se naglo menja kada u jesen 2009. godine ode u humanitarnu misiju u ratom razoreni Avganistan.

Tu priliku vidi kao beg od posla, neuspelog braka, trauma i batina iz detinjstva i života kakvog poznaje u Varšavi. Međutim, po dolasku u Kabul, shvata da je učinio grešku i da ništa nije onako kako je zamišljao.

Ulice su prljave, žene peru veš u kanalizaciji, domovi nemaju tekuću vodu, stranci su na meti terorista, a u toku je i drugi krug predsedničkih izbora zbog čega talibani izazivaju nemire. U noći kada stiže u Avganistan, dešava se političko ubistvo, malo kasnije ubijeni su i mirovnjaci Ujedinjenih nacija i Martin se sve više pribojava da neće moći da izdrži do kraja svog boravka.

Ipak, polako upoznaje Avganistan i način života u njemu, uči dari i paštunski, nesvestan koliko će ga ovaj nepredvidivi put promeniti. Čudna, zanimljiva i potresna poznanstva, kao i nemili događaji, nateraće ga da prebrodi strahove, da odraste, sazri i stekne veru u sebe.

„Kroz ovaj izuzetan i dirljivi narativ, čitalac je svedok transformacije glavnog junaka, kako fizičke, tako i psihološke, na putu ka novom razumevanju sebe i sveta oko sebe i u potrazi za ličnom slobodom”.

Dragana Banjac

Goran Ađanski je viši inspektor na odeljenju za krvne i seksualne delikte. Rastrzan je između ne tako omiljenog posla, problematične kćerke i borbe da zadrži svoj ugled koji se pogoršava sa dolaskom novog kolege. Dok je zaokupiran načinima da ga nadmudri i sačuva svoj položaj u policiji, u gradu se nižu jeziva ubistva. Iako ih isprva ne shvata ozbiljno, nije ni svestan do kakve istine će ga ona odvesti.

Milica Antić je rođena 1996. godine u Smederevu, a od 2015. živi u Beogradu. Osnovne i master studije je završila na Katedri za Bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored Simulakruma, objavila je i roman Maskara.

Roman prati nekoliko grupa mladih ljudi od jutra do večernjeg koncerta izmišljenog benda Divljaci.

Pišonja i Žuga-nerazdvojni drugari. Anja i Luna. Petra je šanker na štandu „Pečenje i rakija“.Rambo i Knez kradu Ladu od deda Nika i zajedno sa ostatkom benda idu na svirku. Ramona, Pinokio, Bomba, Mila i Dona-prolematična punk družina.Suton i Gloria-glumci. Sergej i njegov pas Mile. Devojka S, Marin, Vesna i Maja - vesela družina. Stevan,Gojkov,Pišta,Radule i Tomi Gan kreću Wartburg limuzinom. Snajka i svekrva - večiti rat. A tu je i čudan smajli.

Rock & Roll je deo univerzalne planetarne kulture koji sadrži elemente višesmerne interakcije. Neko iskustva pretače u muziku i stihove, neko muziku i stihove pretače u sopstvena iskustva, a neko, poput Darka, pretače muziku, stihove i svoja iskustva u formu romana. Sve to i još puno toga je Rock&Roll. - Radule Lucidny-Atheist Rap

"ElastLčne priče" su trenuci istrgnuti iz vremena kojem otkucava život. Da ii tuđ Lli baš tvoj? Da, život tebe koji ovo čitaš. Tvoje vreme i tvoja elastičnost. Misao o otuđenosti, pitanje o slobodi, o sreći. Omaž knjizi i paukova mreža politike. Susret sa nepoznatim, ali i susret sa sobom kroz nešto što smo davno zakopali i zaboravili. ili smo to samo mislili?
Ljubav u trenu i ljubav zauvek i čovek u raljama šovinizma i kosmopolitizma. Kapitalizam koji guta i neprimetno briše naučeno, uvreženo, naviknuto i kultumo, a vraća instiktivno i životinjsko
Nataša Budeš


Junaci "Elastičnih priča’ trpe udarce i Lomoue zbog toga što su samo Ijudi, obični, slabi i trošni, sa suakidašnjim problemima i neuoljama čoueka koji žiui na Balkanu. Sui oni, suoje emocije i želje, snoue i nadanja neprekidno moraju da skriuaju i brane, štite od surouih sudara s reainošću.

Aleksandra Vidojković

Žureći u školu tog septembra 1995. Viktorija se u autobusu sudara sa Adamom Kneževićem, popularnim dasom iz kraja i zaljubljuje se u njega na prvi pogled. Njena najbolja prijateljica Mina, nakon što uviđa Viktorijinu zanesenost Adamom, uprkos činjenici da je on "loš momak", odlučuje da je upozna sa njim i tada počinje njihova romansa.
Adam je mangup i glavna faca u kraju, godinu dana je stariji od Viktorije i ima mlađeg brata. Njegovi roditelji su imućni i važe za jednu od svega nekoiiko uglednih porodica u čitavom gradu. Zbog dostupnosti novca i slobode, a pod uticajem života devedesetih godina, Adam se upušta u neke mutne vode koje ga odnose u ponor iz kog nema povratka.
Da li će i Viktorija krenuti za njim u tu rupu bez dna i hoće li uspeti da preživi paklene godine za koje ni ne sluti da su pred njom?

Ova knjiga je zamišljena kao nefikcijski roman sa dominantnim elementima reportažnog pristupa. Sve informacije u knjizi zasnovane su, gotovo isključivo, na primarnim istorijskim izvorima, arhivskoj građi i štampanim dokumentima izbegličkih organizacija i različitih državnih institucija koje su se bavile prihvatom, zbrinjavanjem i regulisanjem osnovnih pitanja za život Rusa u novim sredinama.
Priča prati događaje vezane za pad ruskog carstva, pokušaj otpora i građanski rat koji je završen prinudnom evakuacijom oko 2.000.000 ljudi. Tu tek započinje golgota jer je psihologija svake emigracije indentična.

Glavna junakinja romana "Susreti u prošlosti“ željna je okršaja sa sudbinom, kako uostalom i sama tvrdi. Poput modernog trubadura ona, ranjiva ali odvažna, luta između rodnog grada za koji je vezuju protivrečna, često košmarna osećanja, Pariza i drugih evropskih metropola. I upravo kao i drevni trubadur, to čini sećajući se i kao omamljena utirući sama sebi put sećanjima na ljubav prema mladiću, Francuzu.

Odnos između one koja pripoveda priču i njenog voljenog, dat je kroz svojevrsnu ekspertizu, bespoštednu vivisekciju ne samo osećanja, već i jezika, kroz analizu svakog pokreta, svakog voljno ili nevoljno učinjenoog dela. A ukupnost svega toga su upravo ona i on. Reči nisu uvek argumenti, tvrdi Marija Manojlović - reči su nagoveštaji onoga što se (možda) zbilo.

Čovek koji nestaje I devojka koja traži svoju budućnost jedinu utehu nalaze u igri. Izmešteni iz vremena, u svetu beskrajnih mogućnosti, oni ispituju sopstvene granice. Bez straha od toga šta nosi sutra prepuštaju se jedno drugom u potrazi za samim sobom. NJihov odnos oslobođen je konvencija i odgovornosti.

Da li će uspeti da ga održe ili će na tom putu neminovno izgubiti jedno drugo?

U srži svakog ratvanja stiji isto pitanje: pitanje destrukcije. Dokle može da seže i čime sve da se pravda. Pošto živimo u dobu u kojem se ratovi odavno gledaju kao opravdeane intrrvencije ( koje se samo nadovezuju jedna na drugu), pomenuto pitanje ostaje skrovito i neprimetno. Takoreći nevažno. Međutim, kada u tom zlom vremenu izdvojimo pojedinca – primer ljudske nadarenosti – koji se našao u vrtlogu ljubavi, onda stvari postaju značajno jasnije.
„Bajka o zlom vremenu“ autora Arsenija Živića može se čitati i kao ratni roman, melodrama, ljubavna novela, istorijski štivo zasnovano na stvarnum događajima. Reč je o svojevrsnoj studiji veoma različitih lica jedne iste civilizacije. A opet, možemo ovaj roman posmatrati takođe i kao bajku. Bajke ne poštuju jedinstvo ni mesta ni vremena. A posebno ne društvenih klasa. Preko sedam mora i sedam gora, u vremenu mučnom i teškom, siromašni, ali hrabri mladić, sreće svoju princezu. Okolnosti ne obećavaju da će kraj priče biti stvarno srećan za sve junake. I sigurno ne za sva vremena.

Maskara predstavlja toplu priču o ljubavi muškarca i žene odraslih u različitim svetovima koji su jedno drugom pružili utehu i snagu u borbi sa konzervativnim poimanjem sredine, ratom i sopstvenim stegama i strahovima. Upoznaje čitaoce sa Alžirom, mozaičnom zemljom kontrasta, melodičnosti arapskog jezika i lepotom istočnjačke tradicije koja je na severnoafričkom tlu poprimila uticaje berberske i andaluzijske kulture. Istovremeno budi maštu i kroz reči rasplinjuje miris mediterana, soli, vrelog peska, Magreba, Afrike i orijenta.

Nakon što pri pokušaju konačnog odlaska u Argentinu, Vuk Petović ostaje bez noge, a njegova ljubav iz detinjstva Divna Dragaš kao rešenje svih problema izabira smrt, počinje večita borba njega kao invalida sa lirskim i ciničničnim sterotipipovima Balkana.

Drugi po redu roman mlade autorke Marije Manojlović. Psihološki roman.