DOMAĆI AUTORI

Po povratku iz inostranstva, gde je provela skoro ceo radni vek, Ana, glavna junakinja ovog romana, kupuje stan „s pogledom na Dunav i Dom armije”. Pokušava da se udomi, ali joj ptice iz prošlosti ne daju mira. Jednog avgusta odlazi na sever ravnice, u Vilu Fazanku, da pričuva kuću i psa svoje najbolje prijateljice. To je početak grozda priča, susreta i odnosa nekih naizgled običnih, ali i vrlo neobičnih likova. Tu je i Granda, mađarska vižla, koja neumorno maše repom.

Ovo je roman o mirnoj ravnici koja bubri kao potkožni prišt, i iz koje glasovi prošlih vremena i nekadašnji stanari stuštenih kuća svojim višeglasjem ne dopuštaju velu zaborava da ih prekrije. Vila Fazanka, u kojoj se jedan u drugi prelivaju ambijent primorski i ravničarski, roman je i o mogućim ljubavima i svetu u kojem gubici ne moraju da nas povuku na dno, već nam otvaraju nove spoznaje i dovode nas do spokoja.

Roman-dvorana ogledala: jedna priča uokviruje drugu, druga otvara treću, treća ponire u sledeću, iz svake sledeće mogla bi izroniti nova priča, a svaki njen deo u sebi sadrži odraz celine. Pred čitaocem se prožimaju, komuniciraju i umnožavaju naizgled nespojivi prostori: pusta(ra) i pimorje, groblja i kuće, šume i neboderi. Na svakom od tih prostora istorija je budna i živa, ponegde kao dokument, ponegde kao vradžbina. Utemeljena u vremenu koje prepoznaje stabla kao stojeće ljude, „Vila Fazanka” čuva magiju svakodnevice, ne kao pripovedački trik, već s dubokim razumevanjem celovitosti koja se uspostavlja transcendiranjem gubitka.
Marijana Čanak

Voljela bih bar na jedan dan gledati svijet očima Bojana Krivokapića. Uroniti u vrtlog nježnosti i empatije njegovih likova. Osjetiti tu neiscrpnu volju za životom i nadu da nikad nije uzalud voljeti. Naprosto, voljela bih pisati takvu književnost. - Lejla Kalamujić

"Neoštrine. Roman o prihvatanju sebe i svoje prošlosti. O suočavanjima. O odlukama koje menjaju život.
Neoštrine zadržavaju čitaoca u sadašnjosti protkanoj sećanjima na odrastanje u nemilo vreme. Može li astra da izvuče toliko koliko je ona sposobna da zatraži?, rečenica je kojom počinje roman prepleten autobiografijom i fikcijom. Glavna junakinja Ines koja živi u Holandiji, odlazi u svoj rodni grad na vikend kako bi donela važne odluke. U Sarajevu ostaje tri dana.
Pred njom je dug put, iako joj je ostalo još samo stotinak kilometara, ili koliko već. Odjednom, cifre prestadoše da budu važne, ne zbog toga što je sada u drugačijem svetu, već zbog toga što ih guta ogromna masa stvarnog života koji ih je sam izmislio, pokušavajući da ukroti samog sebe... Hoće li uspeti u svojim nastojanjima?
"

"Sazrevanje modrica zadobijenih u sukobima i sudarima sa neravninama, naprsnućima i iščašenjima savremenog sveta predstavljaju jedan od mogućih odgovora na metaforično odabran naslov zbirke priča Danila Lučića. Za autora koga znamo kao pesnika, one su prozni pokušaj da se različitim glasovima, tonovima, narativima, perspektivama i žanrovima progovori o teskobi, nerazumevanju, nepravdi, odgovornosti, samoći i nemoći, odnosu umetnosti i stvarnosti, o krhkosti nad okrutnostima sveta iza kojih ponekad modrice prerastaju u ožiljke života. Zbog toga bi posveta iz jedne priče mogla da postane i pitanje sa kojim nas suočavaju priče Danila Lučića: „Na čijim plećima počiva ovaj krhki svet?“
– Tamara Krstić
"