DOMAĆI AUTORI

U pričama Slavice Milosavljević svakodnevni život postaje poezija. Na ulicama Beograda, u stanovima, trolejbusima i parkovima odvijaju se tihi susreti i rastanci, male radosti i tuge koje čine ljudsku meru sveta. S puno topline, nežnog humora i razumevanja autorka osvetljava živote običnih ljudi – onih koji možda nikada neće dobiti spomen-ploču, ali hoće svoju priču. Zbirka Ulice plavih očiju podseća nas da se ljubav, dobrota i smisao pronalaze upravo tamo gde ih najmanje očekujemo – u svakodnevici koja diše srcem.

Zoran Škiljević, književnik
Tri knjige gradskih priča čine zbirku Ulice plavih očiju. Te priče su tople, oštroumne, ponekad smešne, a pre svega duhovite. Čitaćete ih ozarenog lica od početka do kraja. Situacije opisane u prve dve knjige su specifične; ali one iz treće knjige su svakodnevne, manje-više ćete ih prepoznati. Slavica, u maniru Dejvida Sedarisa, ulazi u misli učesnika, pokazuje koliko su njihove pozicije nekad apsurdne, nekada naivne, a nekada, jednostavno, divne.
Milica Cincar-Popović, urednica izdanja

Zbirka „Četrdeset dana metamorfoze“ je iskrena, i to mudro iskrena knjiga o unutarnjem liku žene, o sukobu između (ženi svojstvene) potrebe za redom, harmonijom, perfekcijom i (ženi svojstvenih) nagona, strasti bez koje ona ne bi bila žena. Sa iznenađujuće dubokim psihološkim uvidima, Talija Milošević ogoljuje svoje junakinje, a čitateljka oseća, zna, kako je i ona, zajedno sa njima i sa autorkom, još jedna od borkinja u toj džungli. „Jedna od mnogih“, kako kaže i naslov prvog romana Talije Milošević (MediaSfera, 2023). Milica Cincar-Popović, urednica izdanja „Ovo nisu priče o ’jakim ženama’ jer snaga ovde nije parola. Snaga je trenutak u kojem žena priznaje sebi ono što drugima ne sme. Slabost je, ponekad, jedini oblik iskrenosti koji joj je ostao.” Bojan Medić, iz Pogovora

Ovaj svet je opasno mesto za žene, devojke devojčice. Zašto?

Femicid se provlači kroz prostor i veme. Ubistvo žene, samo zato što se našla u fokusu nekoga od čijeg se pogleda treba sklanjati, poznato je svim kulturama u svim epohama. Ali, kazna nije u svakoj kulturi ista.

Žarko Milenković ulazi u psihologiju nasilnika koji je na neshvatljivo monstruozan način ubio devojku koja nije želela da bude njegova. Ne osuđuje ga niti ga opravdava, već pokazuje zbivanja u njegovom umu iz kojih je takav čin usledio. Pri tom, ne zanemaruje odjeke u životima ožalošćenih i okoline, ali ni njihovu ulogu.

Kroz sudsku dokumentaciju, počev od presude pa unazad, klupko se odmotava i jasno se ukazuje početak, nastanak sulude ideje koja če kulminirati strašnim ubistvom. Ima li tu pokajanja, može li takva osoba da se pokaje? Teško. Za njega je žena posed, stvar, na koju on misli da ima pravo, a svoju monstruoznost smatra za „muškost“.

Milenković je pratio dokumente vezane za istiniti događaj koji se odigrao u Nišu 60-ih godina prošlog veka, ali su unutarnji moholozi likova i njihove psihologije u potounosti proizvod njegove mašte. Rankin pogovor nije publicistički zapis, već psihološki roman, koji razotkrivajući uzrok femicida i prateći zbivanja u duši pokazuje koliki je besmisao i zločin u takvom činu, njegovim uzrocima i posledicama. Jer, šta na kraju ostaje? Samo praznina, beskrajna praznnina u duši majke.