DOMAĆI ROMAN

Duge li noći kad san neće na oči, kaže Radovan Lazarević, autor knjige „Noćni putnik“. Šta čovek da radi sam, u tišini, sem da krene na putovanje kroz sopstveni život?
Tako se i Lazarević vraća uspomenama koje se nižu poput kadrova iz jednog burnog vremena. Lična sećanja i porodične priče prepliću se sa slikom zemlje koja se nepovratno menja – od 8. sednice CK SK Srbije, raspada SFRJ do Srbije danas – i ulogom najveće nekad jugoslovenske a sad srpske novinske kuće „Politika“ u tom procesu.

Kao dugogodišnji novinar i rukovodilac u „Politici“, autor je mnogim događajima prisustvovao iz neposredne blizine, te njegova knjiga „Noćni putnik“ vodi čitaoca kroz svet u kojem se privatno i javno neprestano dodiruju. Dok noć odmiče, postaje jasno da se prošlost ne može promeniti, ali možda se može razumeti…  Možda.

Ovaj svet je opasno mesto za žene, devojke devojčice. Zašto?

Femicid se provlači kroz prostor i veme. Ubistvo žene, samo zato što se našla u fokusu nekoga od čijeg se pogleda treba sklanjati, poznato je svim kulturama u svim epohama. Ali, kazna nije u svakoj kulturi ista.

Žarko Milenković ulazi u psihologiju nasilnika koji je na neshvatljivo monstruozan način ubio devojku koja nije želela da bude njegova. Ne osuđuje ga niti ga opravdava, već pokazuje zbivanja u njegovom umu iz kojih je takav čin usledio. Pri tom, ne zanemaruje odjeke u životima ožalošćenih i okoline, ali ni njihovu ulogu.

Kroz sudsku dokumentaciju, počev od presude pa unazad, klupko se odmotava i jasno se ukazuje početak, nastanak sulude ideje koja če kulminirati strašnim ubistvom. Ima li tu pokajanja, može li takva osoba da se pokaje? Teško. Za njega je žena posed, stvar, na koju on misli da ima pravo, a svoju monstruoznost smatra za „muškost“.

Milenković je pratio dokumente vezane za istiniti događaj koji se odigrao u Nišu 60-ih godina prošlog veka, ali su unutarnji moholozi likova i njihove psihologije u potounosti proizvod njegove mašte. Rankin pogovor nije publicistički zapis, već psihološki roman, koji razotkrivajući uzrok femicida i prateći zbivanja u duši pokazuje koliki je besmisao i zločin u takvom činu, njegovim uzrocima i posledicama. Jer, šta na kraju ostaje? Samo praznina, beskrajna praznnina u duši majke.