Autor knjige Portret po sećanju, Branislav Bane Bastać, želeo je da snimi film o Golom otoku – tom tragičnom i mračnom mestu surovog tretiranja zatvorenika. Kroz njegovo pero oživljavaju potresna zbivanja, sećanja i lična iskustva. Njegove zapise i viziju, koje nije stigao da pretoči u film, posthumno je preradio i objavio kao roman njegov sin.
Inspirativna i duboko emotivna, „Diši srcem” je knjiga koja se ne čita samo očima, već i dušom. Lirska ispovest o ljubavi, zahvalnosti i ličnom pronalaženju, koja će Vas podstaći da i sami dišete – srcem.
Promišljajući, autor prati kosmičku borbu dobra i zla svetske egzistencijalne krize, birajući za za glavnog junaka dominantno ljudsko osećanje - Nespokoj.
Intrigantan roman o ljubavi, strasti, silovanju, trpljenju, porodičnom ćutanju i skrivanju istine. Roman o posledicama svega toga, koje su se ukorenile u genetiku srpskih porodica s kraja 19. veka. Žene - kroz porodični i d i društveni sistem, generacijski unazad. Autorka vodi priču kroz žive, veoma sadržajne i mudre dijaloge tokom čitavog romana.
Pitam se još uvek zašto je moralo sve da bude baš tako? Da li sam mogao drugačije ili sam u strahu od života odustao od traženja onoga što je najbolje u svakom čoveku? Da, pogrešio sam što sam pristao da vidim ono najgore i kod sebe i kod drugih. Zato sam postao ravnodušan prema svemu. Zato još uvek ne tražim rešenje već samo krivca u sebi ili drugima, još gore je to što tražim samoopravdanje rizikujući da postanem mnogo godi od onih koje osuđujem...
"Sadržajan i neobičan život ove divne žene, koji su odlikovali usponi i padovi, novi počeci za koje su bile potrebne i hrabrost i snaga u turbulentnim godinama što su obeležile ne samo njen život već i srpsku epohu, na suptilan način je smestila među korice ove knjige.
Ne zaboravljajući nikoga na svom životnom putu, a prikazujući ženski rodoslov kroz generacije, Mirjana biranim i nostalgičnim rečima govori o prošlosti."
Milka Knežević-Ivašković pripada kategoriji pisaca koji ne seciraju iste motive, odnosno trude se da ne pišu jednu te istu knjigu. Tako njen najnoviji roman, IZGUBLJENO LICE, na različit način od prethodnih proznih knjiga, i u novom – ekvilibrijumskom ambijentu , istražuje složene veze između ljudskih bića, kao i tanku liniju koja ljubav razdvaja od mržnje. Ova hrabra priča o internet zavisnicima- o njihovim maratonskim razgovorima preko monitora i tastature , lutanjima i traženju sebe – ispričana je na suptilan i inteligentan način.
Deve žene,potpuno različite, imaju jednu zajedničku crtu: obe vole istog čoveka.Pratimo psihološke puteve sazrevanje glavnih junakinja,emocionalne bure i traganje za spostvenim identitetom. Strast briše sve granice i određuje njihove sudbine.Roman govori o licu i naličiju srećnih brakova i večitoj ljudskoj potrazi za eliksirom mladosti.Urbana melodrama koja lagano prerasta u erotsko psihološki triler.
“Volim svijet koji je savršeno lijep i beskrajan u kojem sam ima osreću da živim. U ovom svijetu sam nešto doznao,smislio kazao i napisao. Znam da sve ne mogu kazati,ali u svakoj sličnosti je nešto kazano i ne namerno pretvoreno u zbillju”
Roman ” Špijun koji je umeo da voli” uvodi nas, u maniru Le Kara, Ladlama i Fleminga , u svet špijunaže, intriga i strasti. Ali ovaj roman ima još nešto: dodatnu dozu adrenalina crpi iz nama tako bliske, i još uvek bolne priče o ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Stradanje srpskog naroda koji se u ovom uzbudljivom trileru polako svodi na egzodus, enklave i protektorate, otkriva se i raspliće kao neminovni rezultat velike svetske zavese, pa se čitalac, stoga, povremeno zapita šta je umetnička fikcija, a šta dokument.
Roman nas upozorava da živimo u vremenu brzom i nemirnom. Da trčimo u potrazi za smislom. Da se saplićemo i padamo jer žudimo za ljubavlju, a ne umemo da volimo....
Petar Zec u najnovijem romanu, čiji je glavni junak, pored ljubavi i rata Rusije i Ukarajine, hrabro analizira svet oko sebe, i sebe u sebi, kroz sva iskušenja odgovara na mnoge ljudske zapitanosti...
"Nastavljajući u maniru Karantina udvoje, prvog romana kod nas o fenomenu Kovida-19, sa temom pandemije, pisac Petar Zec nudi najnovije delo DISTANCA nova bliskost udvoje. Prateći romaneskno, na dramatičan način, život pod kapom pandemije, kroz lični doživljaj glavnog junaka i sveta oko njega, autor objašnjava novonastalu bliskost udvoje.
Smešten u vremenski okvir od pola godine i na tri kontinenta, roman razotkriva ubrzane fenomenološke promene koje su zadesile planetu, od bolesti izazvane virusom do ekoloških katastrofa."
"Kada je tvoja priča postala moja?
Moja prerasla u našu?
Ovo postao način da sačuvam sećanja na tebe i ispunim obećanje?...
Kao potok koji se uliva u reku, teče sa njom pa se odvoji, ušla si u moj život toliko iznenada kao što si ga i napustila."
Ova knjiga je multidisciplinarni pristup stvaralaštvu kroz istraživači duh autora. "Ova knjiga nameru nema da nudi građu za novi mit, ova knjiga nameru ima da služi ljudima kao štit "
Razasvit se čita u jednom dahu, ali bukvalno u jednom. Od dinamike, raznolikih motiva i ideja, neprestano ste u promišljanjima od kojih ostajete bez daha zabravljajući i da dišete jer vas radnja i lokovi drže u stalnom adrenalinskom šoku. I nakon čitanja još dugo ćete biti pod utiskom i u dubokim i dalekim sferama sopstvene ličnosti.
- Jasmina Ljubisavljević,
”Najveći izazov je pisati iz ugla nekog ko uopšte nisam ja; štaviše, iz ugla nekog ko je moja totalna suprotnost. U tom procesu moguće je razumeti, pa katkad i zavoleti karaktere koji bi mi, u realnom životu, delovali odbojno. Upravo zbog toga često kažem da je pisanje šizoidan posao. Neretko moram da uđem pod kožu čudovišta, što ne znači da ću ga poštedeti strašne sudbine.”
U romanu “Karantin udvoje” smestio je Petar Zec prvih pedeseti jedan dan uokviren policijskim restrikcijama u vreme pošasto korona virusa koji je zadesio planetu Zemlju. Dvoje ljudi, muškarac i žena, našlo se u specifičnoj situaciji izolacije između četiri zida. Autor prati genezu događaja na makro i mikro planu. Beleži taksativno svetske i domaće vesti kao okosnicu radnje koja čvrsto drži pregnantnu formu odnosa dvoje ljudi.
Suština njihovog odnosa od svakodnevnog prerasta u romaneskno dramatičan zaplet koji neminovno izaziva katarzu.
Šta je zajedničko Mihajlu Pupinu, Alisteru Krouliju, sinu Nikole Pašića Radetu, i kontroverznom diplomati Milošu Bogićeviću?
Poznanastvo sa lepom i vraški opasnom Austrougarskom špijunkom Amalijom Lolom Klos.
U svom prvom istorijsko-špijunskom romanu večiti buntovnik srpske književne scene Dušan Cicvara ispisuje uzbudljivu storiju u kojoj na originalan način razotkriva igre tokom Prvog svetskog rata.
Ovo putovanje koje je tema romana, prikazano je kao svojevrsna bura koja se dogodila u junakovom životu. Prepoznajući, međutim, i u tom putovanju i u toj buri i u svom životu iste situacije i istine kojih ima i u Šekspirvoj buri, junak će na kraju romana i na kraju puta biti sposoban da razume ne samo svoju buduću pozorišnu režiju nego i život u celini.
Petar Zec je u romanu Povratak u Jerusalim na vrhunski način uspeo da spoji različite žanrove, od ljubavnog, istorijskog, avanturističkog do trilera.
Smestivši radnju u sedam dana, koliko je Bogu bilo potrebno da stvori svet, pregnantno ispunjenih događajima, mudro gradeći likove, dijaloge, akciju, pisac je uspeo da kroz hadžiluk Svetom zemljom dovede radnju do katarze.
Biografija Nine Petrovskaje, muze i fatalne žene ruske dekadencije.
Nijednom od velikih ljudi, koji su u nauci ili umetnosti stekli slavu, već upravo tebi, ti divna, bezumna, nesrećna ženo, što si živela za ljubav i zbog te iste ljubavi otišla u propast, posvećujem ovu istitnitu priču, u znak večnog sećanja, kao tvoj verni sluga i ljubavnik…
…”Ovde je ispisana i dokumentovana epizoda terora nad Srbima i borcima za progres čovečanstva….Ona je jedna od mnogih manifestacija fašističke prakse i pojave neandertalskog atavizma a koja se zbila u Jasenovačkom logoru, krajem 1941. godine.”” Nikola Nikolić Jasenovački logor U paklenom kotlu
Autorka dobro zna da je bajka onaj izvorni lik pripovedanja koji očarava po sebi i kao (post)moderna Šeherezada nalazi smisao u samom činu pripovedanja. Ipak, za razliku od one prave Šeherezade, spisateljica neće skrivati svoj osećaj civilizacijskoh hedonizma i zato njene priče gotovo uvek sadrže bogatu mrežu intertekstualnih i šire, interkulturalnih relacija (književnost, slikarstvo, muzika i druge sfere umetnosti, odnosno duhovnosti uopšte, pojavljuju se ovde kao implicitni ili eksplicitni junaci). Ta eruditna nit, opet, ne lišava priče lirskog naboja, povremeno čak i poetske strukture...
