DOMAĆI AUTORI

Posle izvanrednog romana Kako vojnik popravlja gramofon Saša Stanišić je postao zvezda nemačke i međunarodne literarne scene. Usledio je njegov roman Pred svetkovinu, koji je na Sajmu knjiga u Lajpcigu osvojio prestižnu nagradu za najbolju beletristiku, a zatim zbirka priča Klopkari.
“Priče koje pričam, teme kojima se bavim i jezik koji odaberem uzvraćaju udarac meni kao autoru i osobi. Ja sam deo sveta koji stvaram sam za sebe. On me emotivno dotiče, podseća na stvari koje su mi nekada bile važne. Tako i ja postajem igračka jezika”, kaže Saša Stanišić o svom stvaralaštvu. 
Klopkari su zbirka priča o ljudima koji postavljaju zamke – o klopkarima u ratu i miru, u igri – o prevarama i trikovima, hrabrosti i duhovitosti… Stanišić je, na poseban način, i sam klopkar. Njegov jezik je poseban. Čitalac može da uživa u njegovom poigravanju formom, u razigranosti kroz životne teme koje vešto varira: samoća, izbeglištvo, otuđenje… U ovoj knjizi Stanišić je pokazao stilski napredak. Kroz 12 priča u zbirci, čitaoci će saznati još više o autoru, kroz pojedinačne narative, bezuslovnu empatiju sa likovima, dinamične odnose.

Kritičari Stanišića smatraju jednim od najznačajnijih svetskih savremenih mladih pisaca i slažu se u jednom: knjigu Klopkari krasi neverovatna raznolikost glasova, stilska širina, lingvistička virtuoznost, suptilan humor i blagi melanholični tonovi.
Ko god voli da čita o tome kako se nekada slušao džez, uglavnom se osmehujući sanjalački, njišući glavom u ritmu – odnosno, ko god uživa da se nađe u muzičko-ritmičkom njihanju dok čita – biće na pravom mestu u zbirci kratkih priča Saše Stanišića Klopkari.
„Svaka treća rečenica zahteva da bude podvučena, jer je retko upečatljiva, ushićeno duhovita i očaravajuće originalna.”
Der Tagesspiegel

„Ovo je velika književnost – autentična, višestruka i ekscentrična. ”
NDR Kulturjournal


Biografija:
Saša Stanišić rođen je 1978. godine u Višegradu, u Bosni i Hercegovini. Kao četrnaestogodišnjak je s porodicom napustio rodni grad bežeći od ratnih razaranja, i preselio se u Hajdelberg, u Nemačkoj. Od 2004. do 2006. studirao je na Nemačkom fakultetu za književno stvaralaštvo u Lajpcigu (Deutsches Literaturinstitut Leipzig). Književnu stipendiju Grada Graca dobio je 2007, a u Gracu je 2008. premijerno izvedena i pozorišna adaptacija njegovog romana. Za jedno od poglavlja romana Kako vojnik popravlja gramofon Stanišić je dobio nagradu publike na takmičenju „Ingeborg Bahman“. Ovo delo je bilo u užem izboru za Nemačku književnu nagradu 2006, a 2007. dobio je Nagradu grada Bremena za podsticaj umetničkom stvaralaštvu, a 2008. nagrade „Adelbert von Chamisso“ i „Heimito von Doderer“. Osim romana, Stanišić na nemačkom jeziku piše poetske tekstove, eseje i kratke priče. Za svoj roman Vor dem Fest (Pred svetkovinu) dobio je 2014. godine nagradu za najbolju knjigu Sajma knjiga u Lajpcigu.
Sve knjige Saše Stanišića na srpskom jeziku objavio je Samizdat B92.

Marija Đoni je lik atipičan u svakom društvu – ona je glumica izuzetne lepote, koja ponosno nosi svoju ženstvenost na visokim štiklama, bez namere da se povuče. Zena je žena koja odbija da se pogleda u ogledalo, jer je vreme za nju stalo na fotografiji napravljenoj na dan veridbe sa Metom Rokom, bivšim visokim funkcionerom u Pokrajini koja se bori da dobije sopstveni Ustav. Njihove priče se ukrštaju u ovom romanu Vetona Suroija.

Definicija ljubavi Marije Đoni roman je koji povezuje različite ljudske istorije, ljubav, bračni život, političke funkcije, špijunažu, nasilje nad ženama na onim mestima i od onih ljudi od kojih se to najmanje očekuje. Može se čitati i kao ljubavni i kao istorijski roman, kao politički triler i kao psihološka analiza. Iako je radnja smeštena u Pokrajini u kojoj se govori jezikom komandovanja i u romanu se pojavljuju istorijski podaci i imena ličnosti sa Kosova druge polovine XX veka, autor nijednom ne pominje naziv mesta, niti albanski jezik. Ovaj roman kritičari smatraju jednim je od najlepših i najbolje napisanih dela savremene proze na albanskom jeziku.

U romanu Milijarder Vetona Suroija predstavljen je jedan dan tokom hiperinflacije devedesetih na Kosovu, koji pokazuje presek jednog dela urbanog kosovskog društva, i to njenog albanskog dela, i način na koji on doživljava represiju Miloševićevog režima, snalaženje u preživljavanju i suočavanje s ličnim nedoumicama o daljem životu na Kosovu...

Milijarder je priča puna humora i ironije. Kritičari su ovo delo okarakterisali kao jedan od najboljih romana napisanih na albanskom jeziku u poslednjih nekoliko godna. Knjiga govori o jednom periodu kosovske istorije, tranziciji, nasilju i ljubavi, a sam njen naslov je matefora snažne socijane devalvacije koja se dogodila u tom dramatičnom periodu kosovske istorije. U romanu nema patetične patriotske retorike, likovi su izmišljeni iako je stvarnost ta koja je oblikovala priču, zato što je od nje bilo teško pobeći. Slika koju roman donosi je široka, veća od svakodnevice života i spasena banalnosti. Jer, kako sam autor kaže: „Pisanje je vrsta književnog azila iz svakodnevnog života, posebno političkog.“

U romanu Sa druge strane Nadežda Krulj ostvarila je visok nivo umetničkog izraza zahvaljujući,pre svega,bogatstvu jezika kojim je roman napisan, snažnoj leksici i zrelim, fino nijansiranim rečenicama. Ovo se delo po svojoj literarnoj snazi i lepoti, pismenosti i stilu jasno izdvojilo među svim ostalim radovima pristiglimna drugi konkurs „Mladi književni supertalenti“. Reč je o izuzetno maštovitom romanu, nadahnutoj priči sa duhovitim dijalozima, koji prožimaju ozbiljnu temu: čovekova unutrašnja borba sa samim sobom. Ovo je knjiga kojaće čitaoca odvestiu trajnu, nezaboravnu avanturu.

Oni koje je život odveo u Njujork, Sarajevo ili Keln nisu više tu gde su im uspomene, ali se njihovi zapisi vraćaju iz rasejanja. Ovim svojim pričama poznati srpski pisci mere rastojanje od mesta na kojem više nisu: rastojanje od detinjstva, od grada u kom su uspomene, od zemlje i – od sopstvenog bića. Jer u „rasejanju“, hteo to ili ne, čovek biva neko drugi, drugačiji...

Edicija „Mladi književni supertalenti“ promoviše dela izuzetno mladih autora čiji je spisateljski talenat vanserijski. U ovoj ediciji objavljuju se tri romana godišnje koja su delo tri mlada autora (od 12 do 18 godina), čiji književni talenat i stvaralačka zrelost nadrastaju njihove godine.

Asfalt prekomorac je politička satira, a svi likovi u ovom romanu su, iako u moštvu izmišljenih situacija, inspirisani stvarnim ličnostima. Glavni junak je opštinski vozač, a radnja se dešava u u moralno posrnuloj Prikuriji. Likovi su izuzetno duhovito karikirani, pa i pored toga što su međusobno konfrontirani, oni su neprekidno upućeni jedni na druge u svojim porocima, brojnim aferama, osvetama i korupciji. U svom veštom pripovedanju, Danijel kolokvijalnim govorom svojih junaka nemilosrdno ukazuje na sveopštu banalizaciju i degradaciju života, a njihovu pohlepu i svaku drugu moralnu izopačenost često dovodi do paradoksalnog i grotesknog.

Danijel Ćorović rođen je 2000. godine u Užicu. Odličan je učenik OŠ „Sveti Sava“ u Bajinoj Bašti. Autor je tri knjige: Poštareve priče (KOS, 2011), Crveno svetlo (KOS, 2012) i Žuto svetlo (KOS 2014). Za Poštareve priče nagrađen je drugom nagradom „Dositejevo pero“ 2012. Predstava „Crveno svetlo“, koja je urađena po Danijelovoj knjizi, u izvođenju dečje dramske trupe Ustanove „Kultura“ iz Bajine Bašte, pobedila je u junu 2014. na 23. međurepubličkoj smotri dečjeg dramskog stvaralaštva u Priboju. Danijel je za kratke priče nagrađivan nagradom „Gordana Brajović“ 2009, 2011, 2013. i 2014. godine. Omiljeni pisac mu je Džordž Orvel.

Edicija „Mladi književni supertalenti“ promoviše dela izuzetno mladih autora čiji je spisateljski talenat vanserijski. U ovoj ediciji objavljuju se tri romana godišnje koja su delo tri mlada autora (od 12 do 18 godina), čiji književni talenat i stvaralačka zrelost nadrastaju njihove godine.

„Pripovesti Ajrana“ je epsko-fantastični roman koji je na tragu najboljih dela iz ovog žanra, poput Tolkinovog „Gospodara prstenova“, razvija kompleksnu priču o dobru i zlu u izmaštanim, magijskim svetovima ove knjige. Stvarna i fantastična bića i pojave, heroji i antiheroji, mračne sile i sile dobra, događaji koji se nižu živopisno i dinamično, bajkovitost, stil i zaokruženost ovog romana učiniće da uživate u čitanju „Pripovesti Ajrana“ i upamtite ime talentovanog dečaka Kozme Prema.

Kozma Prem rođen je 1999. godine. Živi u Kikindi. Učenik je OŠ „Vuk Karadžić“ u Kikindi, svira klavir pa je za neka poglavlja ove knjige komponovao prateće teme. Bavi se crtanjem, karateom i tenisom, a u slobodno vreme najviše voli da čita knjige.