ROMANI

Posle Isusovog detinjstva i Isusovog školovanja, Dž. M. Kuci završava svoju trilogiju novim remek-delom, Isusovom smrću.
David je izrastao u visokog desetogodišnjaka. Prirodno je talentovan za fudbal i voli da pika loptu s drugarima iz zgrade. Te utakmice obično prate njegov otac Simon i pas Bolivar. Njegova majka Ines radi u modnom butiku.
David i dalje postavlja mnogo pitanja. Na časovima plesa na Muzičkoj akademiji pleše onako kako želi. Odbija da radi aritmetiku i neće da čita nijednu knjigu sem Don Kihota.
Jednog dana, upravitelj obližnjeg sirotišta, doktor Hulio Fabrikante, pozove Davida i njegove drugare da sastave pravi fudbalski tim. David odluči da napusti Simona i Ines, i da ode da živi u Huliovom sirotištu. No, ne prođe dugo, a dečak se razboli od tajanstvene bolesti.
U Isusovoj smrti, Dž. M. Kuci nastavlja da istražuje smisao sveta lišenog uspomena ali zato prepunog pitanja. U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore već da bi postavljao pitanja.

Fatima svakog popodneva napušta Molenbek odevena u crno i sa hidžabom, uputi se pešice prema Port de Flandr, pređe kanal, diskretno se ušunja u jednu zgradu i iz nje izađe odevena na zapadnjački način, u laganoj haljini i raspuštene kose. Potom, i dalje lutajući ulicama, dolazi do ozloglašenog kvarta Alhambra, u koji je privlači ko zna kakav demon... Taj neobični ritual ponavlja se neumorno već nekoliko nedelja. Sve do dana kad Favzi, radoznali komšija i tajni obožavalac, ne odluči da prati Fatimu...
Obojen nemilosrdnim humorom, ovaj roman marokanskog pisca Fuada Laruija opisuje preobražaje jedne žene koja je odlučila da se pravilima igra kao etiketama. Dok žigovi i fantazije klize niz njeno telo, Fatima teži samo jednom: slobodi.

..........

Biografija
Fuad Larui
Marokanac po rođenju, inženjer i ekonomista po obrazovanju, profesor književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu, romanopisac, pesnik i književni kritičar, Fuad Larui je, između ostalog, objavio L'Étrange Affaire du pantalon de Dassoukine (2012), roman za koji je dobio Gonkurovu nagradu i Les Tribulations du dernier Sijilmassi (2014), roman za koji je dobio nagradu Jean-Giono.

Ceo svet zna njeno ime i lik. U Francuskoj njeni nastupi izazivaju oduševljene povike: „Brižit!“ Ali šta zaista znamo o supruzi Emanuela Makrona?

Iza osmeha i toplog ponašanja, prva dama zapravo krije mnogo povreda, od tragedija u detinjstvu do posledica koje je pretrpela zato što se zaljubila u svog učenika.

S takvim životnim iskustvima, u svojstvu domaćice u Jelisejskoj palati, Brižit Makron bi trebalo uveliko da se razlikuje od svojih prethodnica. Sebe opisuje kao figuricu za igru svog muža, a zapravo je njegova glavna saradnica. Savetnici u Jelisejskoj palati su morali to da priznaju, mada ponekad nerado: predsednikova supruga je njegova "neodvojiva saradnica".

Šta pokreće ovu prvu damu novog tipa? Mael Bren zalazi dublje od razlike u godinama koju svi pominju, dublje od sklonosti ka haljinama Luja Vitona i dublje od prijateljstava sa slavnim ličnostima, koja su ponekad bila predmet poruge, te dešifruje ženu iza slike u javnosti.

Uz pomoć više od pedeset prikupljenih svedočanstava, ova prva biografija francuske prve dame nastoji da bolje definiše njenu mnogostruku ličnost – Brižit Tronje, Brižit Ozjer, Brižit Makron – koja intrigira medije širom sveta. 

Ova važna, aktuelna i lucidna knjiga tekstova arapskih pisaca smelo zaranja u jedan od najvećih tabua modernog arapskog društva obraćajući se sa suptilnošću arapskim reformatorima i zainteresovanim čitaocima sa zapada.


Skrivena ljubav bavi se temom koju bi gotovo svi voleli da ignorišu - skreće pažnju na glasove muškaraca i žena koji se bore sa svojim identitetom u društvima u kojima su neprihvaćeni i često proganjani. Zanimljiva analiza skrivenih života arapskih seksulano marginalizovanih grupa otkriva nam nepoznatu stranu arapske kulture obavijene strogim zabranama.

Kroz prozno stvaralaštvo nekoliko generacija poznatih pisaca, poput nobelovca Nagiba Mahfuza i afirmisanih ili manje afirmisanih savremenih arapskih autora, upoznajemo se sa uznemirujućom slikom ljudi koji žive pritajenim, često tegobnim životima.

Uzbudljivi, vispreno napisani tekstovi razotkrivaju da, iako represivne predrasude i stereotipi i dalje vladaju, postoje i moguće su promene i tolerancija, jer kulturna, verska, etnička ili seksualna raznolikost sve više probijaju zidove patrijarhalnog i tradicionalnog okruženja.

O priređivaču:

MIROSLAV B. MITROVIĆ (1948, Beograd) diplomirani je arabista, bio je u diplomatskoj službi u Kuvajtu, 2002–2006, i Kairu, 2010–2014. U srpskim časopisima i periodici, kao i u časopisima bivših jugoslovenskih republika objavio je preko stotinu prevoda dela iz klasične i savremene arapske književnosti. S arapskog jezika je preveo knjigu Priče iz našeg kvarta Nagiba Mahfuza (Samizdat B92, 2008) i roman istog autora Srce noći (Albatros plus, 2016). Autor je separata „Izbor iz savremene sirijske književnosti za decu“ (1989), „Čarolije izdanaka pustinje“ (Arapska kratka priča, 2013), „Zapisi sa obala Nila“ (Egipatska kratka priča, 2014), „Miris cimeta” (Izbor iz proze savremenih arapskih književnica, 2016). Zastupljen je sa prevodima u antologijama Čarobni vrt (Antologija svetske umetničke bajke, 1999) i Tanjir pun reči (Majstori savremene svetske priče, 2012). Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Binod Čodri je predsednik Čodri grupe (Chaudhary Group – CG Corp Global), multinacionalnog konglomerata s portfoliom od preko 122 kompanije na pet kontinenata i sedamdeset šest uglednih brendova na globalnom tržištu. Međunarodni ugled u industriji robe široke potrošnje ostvario je kao čovek koji stoji iza Vai Vai (Wai Wai) nudli, najčuvenijeg brenda Čodri grupe. Njegovi ostali poslovni interesi su elektronika, hotelijerstvo, infrastruktura, obrazovanje, telekomunikacije i nekretnine. Godine 2013. postao je prvi nepalski preduzetnik uvršten na Forbsovu listu dolarskih milijardera. Strast s kojom prilazi razvoju svoje kompanije, uprkos teškim izazovima s kojima se susreće, neiscrpna je. Gospodina Čodrija smatraju najvećim filantropom u Nepalu.
Ova autobiografija, koja je brzo postala bestseler, kazuje iz prve ruke priču o inspirativnom uspehu Binoda Čodrija.

„Priča gospodina Čodrija uči nas kako da snove pretvorimo u stvarnost i predstavlja obavezno štivo za sve buduće preduzetnike.“
Bidija Devi Bandari, predsednica Nepala

„U Nepalu postoji čovek koji živi i diše za to da doprinese boljem životu svoje zemlje i svojih sunarodnika. Ova autobiografija je izuzetna priča o životu tog čoveka.“
Majk Perlis, generalni direktor Forbes Media LLC

Posle izvanrednog romana Kako vojnik popravlja gramofon Saša Stanišić je postao zvezda nemačke i međunarodne literarne scene. Usledio je njegov roman Pred svetkovinu, koji je na Sajmu knjiga u Lajpcigu osvojio prestižnu nagradu za najbolju beletristiku, a zatim zbirka priča Klopkari.
“Priče koje pričam, teme kojima se bavim i jezik koji odaberem uzvraćaju udarac meni kao autoru i osobi. Ja sam deo sveta koji stvaram sam za sebe. On me emotivno dotiče, podseća na stvari koje su mi nekada bile važne. Tako i ja postajem igračka jezika”, kaže Saša Stanišić o svom stvaralaštvu. 
Klopkari su zbirka priča o ljudima koji postavljaju zamke – o klopkarima u ratu i miru, u igri – o prevarama i trikovima, hrabrosti i duhovitosti… Stanišić je, na poseban način, i sam klopkar. Njegov jezik je poseban. Čitalac može da uživa u njegovom poigravanju formom, u razigranosti kroz životne teme koje vešto varira: samoća, izbeglištvo, otuđenje… U ovoj knjizi Stanišić je pokazao stilski napredak. Kroz 12 priča u zbirci, čitaoci će saznati još više o autoru, kroz pojedinačne narative, bezuslovnu empatiju sa likovima, dinamične odnose.

Kritičari Stanišića smatraju jednim od najznačajnijih svetskih savremenih mladih pisaca i slažu se u jednom: knjigu Klopkari krasi neverovatna raznolikost glasova, stilska širina, lingvistička virtuoznost, suptilan humor i blagi melanholični tonovi.
Ko god voli da čita o tome kako se nekada slušao džez, uglavnom se osmehujući sanjalački, njišući glavom u ritmu – odnosno, ko god uživa da se nađe u muzičko-ritmičkom njihanju dok čita – biće na pravom mestu u zbirci kratkih priča Saše Stanišića Klopkari.
„Svaka treća rečenica zahteva da bude podvučena, jer je retko upečatljiva, ushićeno duhovita i očaravajuće originalna.”
Der Tagesspiegel

„Ovo je velika književnost – autentična, višestruka i ekscentrična. ”
NDR Kulturjournal


Biografija:
Saša Stanišić rođen je 1978. godine u Višegradu, u Bosni i Hercegovini. Kao četrnaestogodišnjak je s porodicom napustio rodni grad bežeći od ratnih razaranja, i preselio se u Hajdelberg, u Nemačkoj. Od 2004. do 2006. studirao je na Nemačkom fakultetu za književno stvaralaštvo u Lajpcigu (Deutsches Literaturinstitut Leipzig). Književnu stipendiju Grada Graca dobio je 2007, a u Gracu je 2008. premijerno izvedena i pozorišna adaptacija njegovog romana. Za jedno od poglavlja romana Kako vojnik popravlja gramofon Stanišić je dobio nagradu publike na takmičenju „Ingeborg Bahman“. Ovo delo je bilo u užem izboru za Nemačku književnu nagradu 2006, a 2007. dobio je Nagradu grada Bremena za podsticaj umetničkom stvaralaštvu, a 2008. nagrade „Adelbert von Chamisso“ i „Heimito von Doderer“. Osim romana, Stanišić na nemačkom jeziku piše poetske tekstove, eseje i kratke priče. Za svoj roman Vor dem Fest (Pred svetkovinu) dobio je 2014. godine nagradu za najbolju knjigu Sajma knjiga u Lajpcigu.
Sve knjige Saše Stanišića na srpskom jeziku objavio je Samizdat B92.

Roman Privrženost opisuje neobičnu avanturističku porodicu Ertl koja je posle Drugog svetskog rata napustila Nemačku i nastanila se u Boliviji. U toj njima tuđoj zemlji glava porodice Hans Ertl pokušava da ostvari svoj veliki san o pronalasku drevnog grada Inka Paititi, izgubljenog negde u bespućima amazonske prašume. Hansova potraga za nedostižnim himerama i njegovo stalno odsustvo od kuće neće proći nekažnjeno i obeležiće sudbinu njegove žene i triju kćeri.

Monika, najstarija, naslediće očev avanturistički i nekonformistički duh, što će je tokom godina usmeriti na ciljeve u koje je verovala, ali koji su bili daleko više zastrašujući od očevih.

Na nestabilnom zaleđu pedesetih i šezdesetih godina i sa jednom radikalizovanom Latinskom Amerikom, Rodrigo Hasbun meša biografije, fikciju i istorijske činjenice da bi svojom, do tančina izbrušenom i vešto sačinjenom prozom, opisao povezanost i privrženost unutar te neobične porodice. Ovaj roman, sav treperav i pun lepote, pokazuje kako se može biti tako daleko a tako blizu onih s kojima nas povezuju prezimena ili pregršt uspomena. I dok se izvan porodičnog kruga stalno nešto odvija, bilo da je reč o arheološkim avanturama, ideološkim stremljenjima ili političkim događanjima, u intimi članova porodice Ertl vode se sasvim druge borbe, ne manje odlučujuće.

„Čitati Rodriga Hasbuna je kao usklađivanje čula: navići oči na dubinu tame i uživati u iskričavosti jezika u njoj; istrenirati sluh da uhvati i najmanji šapat i da aplaudira punoći glasa. I tako uvek, da bi se nastavilo sa čitanjem.“
Maria Hose Navia, Ojo Seco

Marija Đoni je lik atipičan u svakom društvu – ona je glumica izuzetne lepote, koja ponosno nosi svoju ženstvenost na visokim štiklama, bez namere da se povuče. Zena je žena koja odbija da se pogleda u ogledalo, jer je vreme za nju stalo na fotografiji napravljenoj na dan veridbe sa Metom Rokom, bivšim visokim funkcionerom u Pokrajini koja se bori da dobije sopstveni Ustav. Njihove priče se ukrštaju u ovom romanu Vetona Suroija.

Definicija ljubavi Marije Đoni roman je koji povezuje različite ljudske istorije, ljubav, bračni život, političke funkcije, špijunažu, nasilje nad ženama na onim mestima i od onih ljudi od kojih se to najmanje očekuje. Može se čitati i kao ljubavni i kao istorijski roman, kao politički triler i kao psihološka analiza. Iako je radnja smeštena u Pokrajini u kojoj se govori jezikom komandovanja i u romanu se pojavljuju istorijski podaci i imena ličnosti sa Kosova druge polovine XX veka, autor nijednom ne pominje naziv mesta, niti albanski jezik. Ovaj roman kritičari smatraju jednim je od najlepših i najbolje napisanih dela savremene proze na albanskom jeziku.

U romanu Milijarder Vetona Suroija predstavljen je jedan dan tokom hiperinflacije devedesetih na Kosovu, koji pokazuje presek jednog dela urbanog kosovskog društva, i to njenog albanskog dela, i način na koji on doživljava represiju Miloševićevog režima, snalaženje u preživljavanju i suočavanje s ličnim nedoumicama o daljem životu na Kosovu...

Milijarder je priča puna humora i ironije. Kritičari su ovo delo okarakterisali kao jedan od najboljih romana napisanih na albanskom jeziku u poslednjih nekoliko godna. Knjiga govori o jednom periodu kosovske istorije, tranziciji, nasilju i ljubavi, a sam njen naslov je matefora snažne socijane devalvacije koja se dogodila u tom dramatičnom periodu kosovske istorije. U romanu nema patetične patriotske retorike, likovi su izmišljeni iako je stvarnost ta koja je oblikovala priču, zato što je od nje bilo teško pobeći. Slika koju roman donosi je široka, veća od svakodnevice života i spasena banalnosti. Jer, kako sam autor kaže: „Pisanje je vrsta književnog azila iz svakodnevnog života, posebno političkog.“

U romanu Sa druge strane Nadežda Krulj ostvarila je visok nivo umetničkog izraza zahvaljujući,pre svega,bogatstvu jezika kojim je roman napisan, snažnoj leksici i zrelim, fino nijansiranim rečenicama. Ovo se delo po svojoj literarnoj snazi i lepoti, pismenosti i stilu jasno izdvojilo među svim ostalim radovima pristiglimna drugi konkurs „Mladi književni supertalenti“. Reč je o izuzetno maštovitom romanu, nadahnutoj priči sa duhovitim dijalozima, koji prožimaju ozbiljnu temu: čovekova unutrašnja borba sa samim sobom. Ovo je knjiga kojaće čitaoca odvestiu trajnu, nezaboravnu avanturu.

Oni koje je život odveo u Njujork, Sarajevo ili Keln nisu više tu gde su im uspomene, ali se njihovi zapisi vraćaju iz rasejanja. Ovim svojim pričama poznati srpski pisci mere rastojanje od mesta na kojem više nisu: rastojanje od detinjstva, od grada u kom su uspomene, od zemlje i – od sopstvenog bića. Jer u „rasejanju“, hteo to ili ne, čovek biva neko drugi, drugačiji...

Edicija „Mladi književni supertalenti“ promoviše dela izuzetno mladih autora čiji je spisateljski talenat vanserijski. U ovoj ediciji objavljuju se tri romana godišnje koja su delo tri mlada autora (od 12 do 18 godina), čiji književni talenat i stvaralačka zrelost nadrastaju njihove godine.

Asfalt prekomorac je politička satira, a svi likovi u ovom romanu su, iako u moštvu izmišljenih situacija, inspirisani stvarnim ličnostima. Glavni junak je opštinski vozač, a radnja se dešava u u moralno posrnuloj Prikuriji. Likovi su izuzetno duhovito karikirani, pa i pored toga što su međusobno konfrontirani, oni su neprekidno upućeni jedni na druge u svojim porocima, brojnim aferama, osvetama i korupciji. U svom veštom pripovedanju, Danijel kolokvijalnim govorom svojih junaka nemilosrdno ukazuje na sveopštu banalizaciju i degradaciju života, a njihovu pohlepu i svaku drugu moralnu izopačenost često dovodi do paradoksalnog i grotesknog.

Danijel Ćorović rođen je 2000. godine u Užicu. Odličan je učenik OŠ „Sveti Sava“ u Bajinoj Bašti. Autor je tri knjige: Poštareve priče (KOS, 2011), Crveno svetlo (KOS, 2012) i Žuto svetlo (KOS 2014). Za Poštareve priče nagrađen je drugom nagradom „Dositejevo pero“ 2012. Predstava „Crveno svetlo“, koja je urađena po Danijelovoj knjizi, u izvođenju dečje dramske trupe Ustanove „Kultura“ iz Bajine Bašte, pobedila je u junu 2014. na 23. međurepubličkoj smotri dečjeg dramskog stvaralaštva u Priboju. Danijel je za kratke priče nagrađivan nagradom „Gordana Brajović“ 2009, 2011, 2013. i 2014. godine. Omiljeni pisac mu je Džordž Orvel.

Edicija „Mladi književni supertalenti“ promoviše dela izuzetno mladih autora čiji je spisateljski talenat vanserijski. U ovoj ediciji objavljuju se tri romana godišnje koja su delo tri mlada autora (od 12 do 18 godina), čiji književni talenat i stvaralačka zrelost nadrastaju njihove godine.

„Pripovesti Ajrana“ je epsko-fantastični roman koji je na tragu najboljih dela iz ovog žanra, poput Tolkinovog „Gospodara prstenova“, razvija kompleksnu priču o dobru i zlu u izmaštanim, magijskim svetovima ove knjige. Stvarna i fantastična bića i pojave, heroji i antiheroji, mračne sile i sile dobra, događaji koji se nižu živopisno i dinamično, bajkovitost, stil i zaokruženost ovog romana učiniće da uživate u čitanju „Pripovesti Ajrana“ i upamtite ime talentovanog dečaka Kozme Prema.

Kozma Prem rođen je 1999. godine. Živi u Kikindi. Učenik je OŠ „Vuk Karadžić“ u Kikindi, svira klavir pa je za neka poglavlja ove knjige komponovao prateće teme. Bavi se crtanjem, karateom i tenisom, a u slobodno vreme najviše voli da čita knjige.

Kroz intimnu istoriju propadanja jedne porodice Senčin opisuje degradaciju čoveka suočenog sa golim preživljavanjem i degradaciju ruskog sela. Kada se Jeltiševi, otac kapetan policije, majka bibliotekar i bezvoljni i nezaposleni sin presele iz grada u zabačeno rusko selo, rusku pustaru, njihov život vrtoglavo ide ka dnu u svakom smislu. Nada da je sve privremeno i da će se izvući polako se ali sigurno gubi jednako kako i likovi gube sebe. Porodica Jeltiševih je stvarna, kaže pisac romana Roman Senčin.