DOMAĆI AUTORI

"U životu možemo pobeći od svega, ali ne i od srca. Ljubav nas uvek nađe. Putevi ljubavi su čudesni. Ljubav je najveća inspiracija, najveća pokretačka sila i najjača isceljujuća snaga, veličanstvena i moćna u svakom svom aspektu. Upravo o tome govori roman Dane Vitor „Ako želiš nešto od Marsa budi Venera“. Suptilno, nadahnuto napisan, pitak, lagan probudiće u Vama i suze i smeh i zebnju i radost i toplinu...
Na potpuno lagan i očaravajući način Dana Vitor nas vodi kroz različite životne kulise, sudbinu glavne junakinje Marije, predratni i posleratni Beograd, kroz liniju predaka, sudbinu porodice i njenih prijatelja, igru života, radosti, ustreptalosti, ljubavi, porinuća, nove nade, kroz spasonosni obrt sudbine, koji nam poručuje da su jedine isceljujuće snage i najjača oružja u svim životnim situacijama upravo ljubav, vera i nada.
„Život je plima i oseka lepih i manje lepih trenutaka“ — navodi Dana Vitor u svojoj knjizi, ali ova knjiga nosi jasnu i glasnu poruku da za ljubav ne postoji nepremostiva prepreka i putevi srca, ma koliko na izgled delovali ponekad čudno, su zapravo najispravniji u svakom trenutku. Sledite srce i put će biti uvek otvoren.
Budite Venere, u svetu pomešanih uloga. Dozvolite toj Veneri da zablista u svoj svojoj veličanstvenosti, nežnosti, ljupkosti, lakoći i lepoti. Tek tako probuđena Venera aktivira muški princip jakog, muževnog Marsa, zaštitnika i partnera. Upravo, ova sjajna Venera lutajući dolinom iskušenja, životnih prevrata, neispunjenih nada, spas nalazi u poimanju ljubavi kao najveće vrednosti, a isceljenje u zagrljaju Marsa.
Ljubav sve isceli, čak i ono na izgled nemoguće. Iz pogleda ljubavi — sve je moguće. Stoga prepustite se i zaplovite kroz ove redove u čaroban svet svemoguće ljubavi, koja iznova rađa i čudesno isceljuje. Sledite put ljubavi kao jedini ispravan put.
Jelena Andrić"

Živorad Žika Lazić (1933 - 2009) javio se u srpskoj književnosti zbirkom pripovedaka «Putem pored reke». Objavio je dvadesetak knjiga, romana i zbirki pripovedaka. Prevođene su mu priče na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski, albanski, azejberdžanski. Napisao je scenarija za popularne serije «Muzikanti», «Građani sela Luga», i «Doktorka na selu». Autor je i scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po motivima njegovih istorijskih romana, izvođeni su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Nagrađivan je više puta. U dugoj šetnji od beogradskog Novog groblja, gde se poklonio senima Nikole Pašića, do spomenika na bivšem trgu Marksa i Engelsa, sada Pašića, Živorad Lazić je ispričao kako se najveći srpski političar s kraja 19. i početka 20. veka nosio u politici sa lozama Obrenovića (Milanom i Aleksandrom) i Karađorđevića (Petrom i Aleksandrom). Kako na kraju ovog romana Lazić napisa: Beograđani su se šalili da bi epitaf na Pašićevom grobu trebalo da glasi: SAHRANIO SAM TRI KRALjA, A ČETVRTI JE POKOPAO MENE IZ STRAHA DA I NjEGA NE STRPAM U GROB. Lazić je roman „Pašić i četiri kralja“, pisao ži- vo, duhovito, s mnogo zanimljivih dijaloga i dočarao je atmosferu epohe. Radnja je zasnovana na istorijskim ličnostima i vernim datumima ali je pisac u dozvoljenim granicama pesničke slobode pravio priču i ukrasio je izbiranim jezikom i upečatljivim slikama. Ova knjiga ima i jednu veliku poruku. Pašić je rođen u kneževini Srbiji, a umro je 1926. u velikoj državi, kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Jugoslaviji.

Živorad Žika Lazić (1933 - 2009) javio se u srpskoj književnosti zbirkom pripovedaka «Putem pored reke». Objavio je dvadesetak knjiga, romana i zbirki pripovedaka. Prevođene su mu priče na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski, albanski, azejberdžanski. Napisao je scenarija za popularne serije «Muzikanti», «Građani sela Luga», i «Doktorka na selu». Autor je i scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po motivima njegovih istorijskih romana, izvođeni su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Nagrađivan je više puta.

U romanu Ubiše knjaza autor opisuje poslednja tri dana iz života kneza Mihaila Obrenovića. Za ta tri dana Živorad Lazić je čitaocima ponudio čitavu istoriju vladavine dinastije Obrenovića i svu složenost društvenih i političkih prilika u Srbiji koje su dovele do atentata na kneza Mihaila.

Roman Kad Bogovi Zarate je slovenska mitološka priča u kojoj se svetovi smrtni, dugovečni i besmrtni, udružuju u borbi protiv podzemnog sveta. Kroz priče nas vode junaci iz redova ljudi, zmajevića i vilenjaka. Pored njih pojavljuju se i slovenski bogovi od kojih su neki preobraženi u smrtnike. Ovo je prva od dve knjige u kojoj se čitalac upoznaje sa likovima i njihovim pustolovinama.

Danica ga udari nogom u prepone, od besa nije videla narod koji se skupljao pored njih. Neko je obuhvati otpozadi, čula je Mladenov glas u svom uvu, lagano bes ju je napuštao, a telo joj se opuštalo. Čula je žagor oko sebe, okrete se lagano prema Mladenu. „Deca.“ uspaničeno mu reče i otrča u pravcu gde ih je ostavila.
Nastavak popularnog romana Kosovka devojka prati život Danice i njene porodice. Danica, koja je sada majka, mora da brani sebe a prvenstveno svoju porodicu od svakakvih problema – napada Turaka, nestašice hrane, sukoba između ljudi u selu... Ona strepi od mogućeg rata i napada na seljake koji samo pokušavaju da prežive ovaj težak period i smišlja kako da se snađu ako im se desi neka od mnogih nesreća.

Autorka vešto plete priču, postepeno uvodi likove u nju i sa lakoćom gradi njihove karaktere. Profesionalni istoričar bi nas precizno obavestio o datumima pojedinih događaja, makar o tome da je izbio Prvi srpski ustanak, a Pavlovićeva umešno to radi onako usput, dopuštajući čitaocu da iz dijaloga aktera to sam zaključi. Jer, centralna tema romana i nije hronika srpskog naroda tokom njegove borbe za oslobođenje od turskog jarma, već životi srpskih porodica u to vreme, svakodnevna zbivanja. Ovo je i priča o dobroti, plemenitosti, požrtvovanju, rađanju i negovanju ljubavi, topla, gotovo bajkovita storija, u kojoj skoro da nema negativnih junaka, osim naravno, onog „pustog turskog“. Pravo osveženje na našem književnom tržištu.
Branislav Vučković, istoričar

Roman „Raspakovani snovi“ prati nekoliko životnih sudbina i dugogodišnjih prijateljstava u burnim devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji. Nepretenciozno i sa pripovedačkom lakoćom, prateći ljubavi, razočarenja, uspehe i poraze svojih junakinja, pisac nam dočarava teška, turbulentna vremena u nekoliko srpskih gradova i malih mesta. Kroz način života običnih dobrih i vrednih ljudi plete se i upotpunjuje panoramska dragocena slika o životu u našoj zemlji u tegobnim istorijskim godinama tranzicije, ekonomske bede, političkih previranja, rata i bombardovanja . To je pozadina na kojoj se ukrštaju sudbine nekoliko najboljih prijateljica, čije su težnje za ljudskom srećom u prvom planu. Ivana Dimić

Kao ratni dopisnik učestvovao je u Balkanskim ratovima, a za vreme Prvog Svetskog rata je pratio srpsku vojsku u izgnanstvo, to je bilo prouzrokovano, osim nacionalnim oduševljenjem i naklonošću jednog zapadnjaka, razočaranog u evropsku civilazaciju, prema kojoj je u njegovim očima nosila nešto od onog iskonskog, pravog, prirodnog života kome je težio. Upravu tada nastaju dela “ Iz solunskih borbi” i “ Iz ratnih dana”. Slobodoljublje, odvažnost, ljubav i svetlost, krasile su Iva Ćipika, istovetne osobine koje je podario i svojim junacima u ovim delima.

Književno delo, pisano je lakim, jednostavnim i neusiljenim rečnikom i stilom, pored književe ima i znatnu društveno-političku vrednost.

Najuži izbor za Ninovu nagradu 1991. godine.

Roman o Kosti Vojinoviću, vođi Topličkog ustanka.
Izdanje povodom stogodišnjice Topličkog ustanka.
Milisav Savić je napisao u Ćupu komitskog vojvode neke od antologijskih stranica naše posleratne proze.
Draško Ređep

Od pojave Hazarskog rečnika (1984) Milorada Pavića u srpskoj književnosti nije se pojavio značajniji roman nego što je Ćup komitskog vojvode.
Božidar Milidragović

Savić je gradio čudne spojeve istorijskog i metaforičnog i iz repertoara modernog pripovedanja preuzeo sve, sve oblike mistifikovanja, prikrivanja tog spajanja.
Radivoje Mikić