PREOBRAĆENIK

Odrastanje se ne završava kada završimo fakultet i pronađemo posao. Odrastanje tada počinje.

Vuk, Nevena, Aljoša i Dona više nisu deca. Preživeli su burne dvadesete i zakoračili u novu etapu života, u kojoj strastvena ljubav postaje zajednički život, a prijateljstvo dobija novu težinu. Brak, porodica i odgovornost donose strah da ćemo postati poput onih od kojih čitavog života želimo da pobegnemo.

Da li biramo sopstveni život? U digitalnom dobu, upijajući tuđe želje i stavove, da li zaboravljamo šta mi želimo? Živimo li autentično ili onako kako nam društvo diktira?

Pepeo je priča o ljubavi, odrastanju i prijateljstvu. O tajnama, prevarama, strahovima i nesigurnostima, ali i o pažnji, brizi i nežnosti. O ranama koje ne prestaju da bole samo zato što smo odrasli.

Neke stvari ne izgore. Ostanu u nama. A kada pomislimo da je od svega ostao samo pepeo, u njemu još tinja varnica.

Varnica ljubavi.
Varnica života.

Dugoočekivani nastavak romana Sečivo.

Odrastanje se ne završava kada završimo fakultet i pronađemo posao. Odrastanje tada počinje.

Vuk, Nevena, Aljoša i Dona više nisu deca. Preživeli su burne dvadesete i zakoračili u novu etapu života, u kojoj strastvena ljubav postaje zajednički život, a prijateljstvo dobija novu težinu. Brak, porodica i odgovornost donose strah da ćemo postati poput onih od kojih čitavog života želimo da pobegnemo.

Da li biramo sopstveni život? U digitalnom dobu, upijajući tuđe želje i stavove, da li zaboravljamo šta mi želimo? Živimo li autentično ili onako kako nam društvo diktira?

Pepeo je priča o ljubavi, odrastanju i prijateljstvu. O tajnama, prevarama, strahovima i nesigurnostima, ali i o pažnji, brizi i nežnosti. O ranama koje ne prestaju da bole samo zato što smo odrasli.

Neke stvari ne izgore. Ostanu u nama. A kada pomislimo da je od svega ostao samo pepeo, u njemu još tinja varnica.

Varnica ljubavi.
Varnica života.

Povodom 20 godina od objavljivanja prvog izdanja.

Nagrade: Stevan Sremac 2007, Austria Literaris 2008. i Prix des lecteurs du Var – Toulon 2011.

„Najbolja objavljena knjiga u regionu među 300 predloženih naslova prema anketi Oslobođenja za razdoblje 2000–2016. u kojoj je učestvovalo oko 250 autora, kritičara, profesora književnosti, novinara, izdavača i prevodilaca.“

„U elegičnom, ali i duhovitom tonu, pred nama je dnevnik jednog inicijacijskog putovanja i duhovnog preporoda, u kojem se susreću živopisni likovi – od pripadnika međunarodne intelektualne elite do vlasnika slikovitih lokalnih bistroa. Postepeno, ispod grube i odbojne spoljašnjosti počinje da izbija ranjiva, ogoljena senzibilnost. Pisac ponovo udiše prirodu punim plućima, upija ljude i lepotu predela, i tako nam, kroz susrete pune kontrasta, nesvakidašnje razgovore, sitne događaje i mala prosvetljenja donosi gorko-slatku hroniku života koji iznenada ponovo zadobija obećavajuće obrise.“ – Actes Sud

„U ovom melanholičnom autobiografskom romanu igrom sudbine mladi pisac dospeva u vilu kraj jezera Komo, gde među uglednim piscima i intelektualcima provodi mesec dana uživajući u prirodi i u bezbrižnosti svakodnevice. Ali iza te prividne idile ne prestaju da izranjaju uspomene na rat i teskobne misli o Srbiji, koja tokom burnih devedesetih prolazi kroz duboke i dramatične promene.“ – Aleksej Kurilov

„Postoje, dakle, ovakve knjige koje imaju svoju magiju, svoj glas koji je lakonski koliko i neodoljiv i samosvojan. Valjarevićev Komo je divna knjiga koju svesrdno preporučujem!“ – Dr Ivon Šauh

Šta se događa kada se prošlost vrati na mesto na kojem je odavno prebalo da bude zaboravljena?U Bumbarovoj jaruzi, Agata Tomažič vodi nas u svet u kojem se granice između sećanja i stvarnosti, bliskosti i otuđenosti, prošlosti i sadašnjosti, neprimetno pomeraju.Pred nama je priča o ljudima koji nose svoje tajne, o mestima koja pamte više nego što bismo želeli i o onome što se događa kada se u naizgled mirnom svetu pojavi pukotina.Atmosferičan, neobičan i napet, roman Bumbarova jaruga poziva čitaova da zakorači dublje, tamo gde ništa nije sasim onako kako izgleda.

Autor romana Polje meduza, dobitnik nagrade Zlatni triler i priznanja francuskog lista Libération za najbolji strani kriminalistički roman

Tri Skeptikova dana

Nekada je Skeptik, istražitelj po narudžbini koji je briljantno razrešio neobičan slučaj u romanu Polje meduza, vodio srećan bračni život. Međutim, njegov iznenadni odlazak od kuće, bez ijedne reči upućene supruzi, narušio je poverenje koje su godinama gradili. Šta se dogodilo tokom ta sudbonosna 72 sata i zbog čega je Skeptik uporno ćutao o tom periodu svog života, ostalo je obavijeno velom tajne.

Pre nego što je postao istražitelj, Skeptik je radio kao novinar, oslanjajući se na svoju izuzetnu sposobnost zapažanja i veštinu povezivanja naizgled nepovezanih činjenica. Nakon decenije provedene daleko od rodnog grada, vraća se kako bi otkrio ko stoji iza niza uznemirujućih događaja koji narušavaju mir jedne male sredine na severu zemlje. Ali povratak u poznato okruženje donosi i suočavanje s prošlošću, zbog čega granica između privatnog života i profesionalne dužnosti postaje sve nejasnija.

Kakvu vezu imaju odrastanje u malom mestu, piromanija, černobiljska katastrofa, maloletnička delinkvencija, bračna neverstva, medijska cenzura, bankarska piramidalna prevara, tri decenije star slučaj ozloglašenog voajera i ritualna ubistva?

Da bi razmrsio zamršenu mrežu događaja i tajni, Skeptik će morati da se osloni na svoj izoštreni um, pažljivo analizira svaki detalj i poveže tragove koji na prvi pogled nemaju nikakve dodirne tačke. Jer u svetu u kojem ništa nije onako kako izgleda, upravo najsitniji detalji mogu otkriti istinu.

Knjiga "Grumen medne soli" predstavlja ozbiljan, originalan i metodološki dobro uremeljen dopirnos proučavanju stare srpske crkvene književnosti, a posebno književnog, bogoslovskog i inertekstualnog sveta Svetoga Save. Snaga ove knjige leži u širini korišćenog materijala, sposobnosti povezivanja različitih tradicija, pažljivom filološkom čitanju i spremnosti da se poznata mesta Savinog dela ponovo postave u pitanje. Knjiga donosi niz novih i podsticajnih tumačenja i u isto vreme nudi celovitiji pogled na Savinu petiku u kojoj se Biblija, Predanje, istorija, simvol i književno stvaralaštvo neprestano prožimaju.

Roman Aleka Patrića Crna stena Beli grad ovenčan je 2016. godine najuglednijim australijskim književnim priznanjem „Miles Franklin Award”. U dugoj istoriji te godišnje nagrade (od 1957) samo je nekoliko pisaca kojima je ona, kao Patriću, pripala za prvi roman. Suzana i Jovan Brakočević došli su u Melburn pošto su u ratu u Bosni doživeli najstrašnije gubitke. Već pet godina uspevaju da prežive radeći fizičke poslove (u Sarajevu su oboje bili univerzitetski nastavnici, a Jovan i dobar pesnik). Nova sredina nije neprijateljska prema njima, ali ih vidi kao ono što su sada, a ne kao ono što su bili i što bi možda još mogli biti.
Suzana se prva budi i celim bićem odbacuje rutinu u kojoj se naporan, besmislen dan završava dremanjem ispred televizora: ponovo počinje da piše, odlučuje da rodi dete i usavršava svoj već pristojan engleski. (Humor, koji je poseban dragulj ovog romana, često dolazi iz njihovog odnosa prema novom jeziku: Jovanovog karikaturalnog govora i Suzaninih opservacija o neobičnosti engleskog spelovanja i idioma). Kao u izokrenutom mitu o Orfeju, Suzana-Euridika pokušava da svog zamuklog pesnika vrati u život dostojan življenja. Ali u Patrićevom romanu za Suzanu i Jovana osvrtanje nije mogućnost već neizbežnost jer su definisani onim što su doživeli u Bosni. Pitanje je samo moraju li ostati zarobljeni u toj prošlosti.
Pre prvog romana Patrić je objavio nekoliko zbirki priča i kao majstor kratke forme uneo je u svoj roman ekonomičnost izraza, oko za detalj, preciznost i intenzitet. Mada bi mnoge scene ovog romana mogle stajati zasebno kao izvrsne priče, one su organski utkane u jedinstvenu celinu potpuno ostvarene romaneskne strukture: samo tako izrasla tvorevina može sadržati u sebi toliko različitih, čak i protivrečnih elemenata (ljubavna priča, ratna tragedija, izbeglištvo, horor, humor, lirika, Crna stena i Beli grad) i funkcionisati kao skladno telo.

O autoru:
Alek Patrić (Alec S. Patrić) australijski je pisac srpskog porekla, rođen u Zemunu. Kao dete emigrirao je sa porodicom u Australiju, gde danas živi u Melburnu. Predaje kreativno pisanje na Univerzitetu u Melburnu i autor je dva romana i četiri zbirke priča.

„Život ti je kao vilin konjic. Ima ga, pa nestane, ko tren.“ U tom kratkom blesku između pojavljivanja i nestajanja smešten je roman Gordane Vlahović – priča o prolaznosti, sećanju i pokušaju da se od zaborava sačuvaju ljudi koji su odavno „otprhnuli nebu pod oblake“. A kako sećanje nije nepogrešivo, zapamćeno i domaštano prepliću se u priču o jednom iščezlom svetu. Na prelazu između jednog veka u drugi, vodeničar pronalazi napušteno dete koje će dobiti ime Vidoje. Odrastajući u Moravskom dolu, Vidoje postaje svedok života koji se neprestano menja pod naletima velike istorije: ratova, izbeglištva, dolazaka i odlazaka, ljubavi i porodičnih sudbina. Kroz njegova sećanja smenjuju se generacije i ljudi koje je vreme rasulo na različite strane, dok ostaju priče – ponekad jasne, ponekad tek senke onoga što je nekada bilo. *** Gordana Vlahović (1946, Ruđinci kod Vrnjačke Banje) književnica je i književna kritičarka, a profesionalni vek provela je kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Autorka je brojnih knjiga priča, eseja, kritika i romana, među kojima su Na ivici sna, Razodevanje, Vozovi, snovi i sećanja, Kud nestade nebo Rosulje i Transsibir. Dobitnica je Svetosavske povelje za doprinos kulturi i prosveti.

Za čitaoce koji vole naučnofantastičnu komediju, slojeviti narativ, astronomiju i psihološke priče o potrazi za unutrašnjim balansom i dubljim razumevanjem sopstvenih emocija.

Lenka ne može da se udalji od svakodnevice: telefon joj je stalno povezan na internet a tastatura „uposlena”. Vikend u Deliblatskoj peščari trebalo bi da donese predah od grada, komplikovanih odnosa u porodoci i protivrečnog odnosa s prijateljicom. Umesto toga, nova i (ne)poželjna poznanstva naglo otvaraju pukotine u životu koji je Lenka s toliko pažnje pokušavala da drži pod kontrolom. Identitet koji je gradila počinje da pokazuje svoje naličje, a ono što je potisnuto izranja na površinu. Osluškujući tananu razliku između onoga što o sebi razumemo i onoga što ostaje skriveno u podsvesti, Milan Vurdelja nas upoznaje s junakinjom koja nigde ne pripada – čiji je svaki korak sputan neistraženim unutrašnjim svetom.

Tokom zimskog lova u zavejanom selu nestaje dečak.Potraga počinje odmah. Istina – mnogo ranije. Otac ne odustaje. Policajac zna više nego što govori. Selo ćuti. Dug raste. I neko će morati da ga plati.

Kraj čovečanstva nije došao uz prasak, već uz potpunu tišinu.

U distopijskom romanu 2027. Svet bez ljudi, autor Ivan Janković slika blisku budućnost u kojoj veštačka inteligencija više nije samo alat, već tihi gospodar naših života. Ljudi su, namamljeni obećanjem o moći, mašinama prepustili svoje poslove, odluke i međusobno poverenje. Granica između ljudskog i tehnološkog polako bledi, a sumnja se uvlači u domove i prijateljstva.

Prateći glavnog junaka koji pokušava da otkrije tačnu granicu u kojoj je čovek postao suvišan, ovaj roman postavlja ključna pitanja današnjice: gde prestaje tehnološka podrška, a počinje potpuna zavisnost? Ovo nije priča o dalekoj budućnosti – to je ogledalo sveta čije obrise već danas živimo.