"Ovaj pesnik, preoblikovan u dobrog pripovedača, u svom egzistancijalno-ljubavnom, urbanom romanu Devojka koja je opsedala snove osvetljava nam drevni mit o idealnm polovinama. Granica između sna i jave je pomerena, kao i granica između života i smrti. To pomeranje je izvršeno na više načina posredstvom različitih obrada motiva sna u savremenom trenutku.
Sam naslov romana nije jednoznačan. Svi likovi iz ovog romana imaju svoje snove, koji su povezani i sa „drugim svetovima”, ali i različite probleme u vezi sa njima i njihovim ostvarivanjem. Nemojte misliti da je reč o nekakvim fantazmagoričnim predstavama, daleko od toga, reč je o mladima iz savremene ovovremene varošice u provinciji, koji većinom rade poslove koje ne vole, odlaze u različite poroke, traže se, a smisao im biva sve dalji i nepoznatiji. O onima koji su usled ratova stradali, ali ima i uspešnih, i festivalskih dana, dobrog provoda, iskrenih ljubavi i prijateljstava, koja traju čak i posle smrti. U tom miksu veoma je značajan lik Pisca, koji je ovde u ulozi pravednika, koji će, nažalost, zbog svojih ideala stradati i kao njegov svojevrsni antipod Steva Dević, mladić, lokalac, potpuno nehajan, koji svoju istinu traži u provodu u piću, dok Pisac to čini u snovima. Istini za volju, Neđa i Pisac su u svojim životima prethodno sreli idealne polovine, ali ih je smrt razdvojila od njih. Pisac svoju nalazi u snovima, zbog čega i strada, dok je Neđa neočekivano nalazi u realnosti, Eleonoru (Noru) koja boluje od retkog poremećaja koji je poznat kao fenomen „uspavane lepotice”, zbog čega ne biva budna danima, ponekad i mesecima.
Šta mislite, ko će sve u ovoj urbanoj sagi stići do cilja i pronaći svoje idealne polovine?
Marina Đenadić
"
