Cilj mi je bio da što bliže dočaram kako izgleda, ili bar, kako je mogla ili trebalo da izgleda neka od vožnji jednosmernom ulicom, sa aspekta bivšeg pripadnika jedne davno raspuštene tajne Službe. Pisana je u formi dijaloga fiktivnih sagovornika, uz korišćenje službene terminologije i kolokvijalnih izraza uobičajeno prisutnih kod operativnih kadrova. Ne savetujem preterano angažovanje na ustanovljavanju šta je u ovoj knjizi eventualno tačno i koliko je toga izmišljeno. Meni je svejedno, neka ostane da sam sve izmislio. Ipak, ako se neko, iz ma kojih razloga na to odluči, srećno mu bilo – dobrodošao u jednosmernu ulicu.
