Ovaj „roman za brzo čitanje“ kako stoji u podnaslovu napisan je specifičnom vrstom humora koji lako premošćuje prostorne i vremenske granice, zadirući u savremena i aktuelna pitanja društva u kome živimo. Polazna tačka junakovih putešestvija je Singidunum, kome će se nakon izvesnog broja avantura vratiti. U postapokaliptičnom svetu rimski legionar oprašta se sa prijateljima, a zemlja je postala deponija fantazmagoričnih priviđenja. „Za mene, Singidunum je bio svetski lider po rupama sa skrivenim i propalim talentima. Kažem bio, jer ja sada nikoga i ne poznajem. Petar je postavio moralnu lestvicu iznad visokih peći u čeličanama Pensilvanije. Obasjanu užarenim žarom mogao sam videti lestvicu iz svih kastruma gde sam bio kao legionar stacioniran. Mama nije žudela za putovanjima. Mudro je u sebi pomirila želje i mogućnosti. Naputovala se u pričama svojih najbližih i možda ju je ta usmena epika, sa malo ili nimalo lirike, ispisala iz biblioteke putopisne literature. Pesnik bi rekao: svi oni koji su vodili po svetu ratove ovde su studirali. Sasvim razumljivo krug se jako suzio. Idete ka putu slojevite samoizolacije. Dvorana Velikih iluzija, Stepenište Sumraka. Glupak i Tupak bi jedino razumeli da je od svih Bader-Majnhof bombi jedino moja završila u dubokom grlu…“
