TETOVIRANI GRAD

Povodom 20 godina od objavljivanja prvog izdanja.

Nagrade: Stevan Sremac 2007, Austria Literaris 2008. i Prix des lecteurs du Var – Toulon 2011.

„Najbolja objavljena knjiga u regionu među 300 predloženih naslova prema anketi Oslobođenja za razdoblje 2000–2016. u kojoj je učestvovalo oko 250 autora, kritičara, profesora književnosti, novinara, izdavača i prevodilaca.“

„U elegičnom, ali i duhovitom tonu, pred nama je dnevnik jednog inicijacijskog putovanja i duhovnog preporoda, u kojem se susreću živopisni likovi – od pripadnika međunarodne intelektualne elite do vlasnika slikovitih lokalnih bistroa. Postepeno, ispod grube i odbojne spoljašnjosti počinje da izbija ranjiva, ogoljena senzibilnost. Pisac ponovo udiše prirodu punim plućima, upija ljude i lepotu predela, i tako nam, kroz susrete pune kontrasta, nesvakidašnje razgovore, sitne događaje i mala prosvetljenja donosi gorko-slatku hroniku života koji iznenada ponovo zadobija obećavajuće obrise.“ – Actes Sud

„U ovom melanholičnom autobiografskom romanu igrom sudbine mladi pisac dospeva u vilu kraj jezera Komo, gde među uglednim piscima i intelektualcima provodi mesec dana uživajući u prirodi i u bezbrižnosti svakodnevice. Ali iza te prividne idile ne prestaju da izranjaju uspomene na rat i teskobne misli o Srbiji, koja tokom burnih devedesetih prolazi kroz duboke i dramatične promene.“ – Aleksej Kurilov

„Postoje, dakle, ovakve knjige koje imaju svoju magiju, svoj glas koji je lakonski koliko i neodoljiv i samosvojan. Valjarevićev Komo je divna knjiga koju svesrdno preporučujem!“ – Dr Ivon Šauh

Autor romana Polje meduza, dobitnik nagrade Zlatni triler i priznanja francuskog lista Libération za najbolji strani kriminalistički roman

Tri Skeptikova dana

Nekada je Skeptik, istražitelj po narudžbini koji je briljantno razrešio neobičan slučaj u romanu Polje meduza, vodio srećan bračni život. Međutim, njegov iznenadni odlazak od kuće, bez ijedne reči upućene supruzi, narušio je poverenje koje su godinama gradili. Šta se dogodilo tokom ta sudbonosna 72 sata i zbog čega je Skeptik uporno ćutao o tom periodu svog života, ostalo je obavijeno velom tajne.

Pre nego što je postao istražitelj, Skeptik je radio kao novinar, oslanjajući se na svoju izuzetnu sposobnost zapažanja i veštinu povezivanja naizgled nepovezanih činjenica. Nakon decenije provedene daleko od rodnog grada, vraća se kako bi otkrio ko stoji iza niza uznemirujućih događaja koji narušavaju mir jedne male sredine na severu zemlje. Ali povratak u poznato okruženje donosi i suočavanje s prošlošću, zbog čega granica između privatnog života i profesionalne dužnosti postaje sve nejasnija.

Kakvu vezu imaju odrastanje u malom mestu, piromanija, černobiljska katastrofa, maloletnička delinkvencija, bračna neverstva, medijska cenzura, bankarska piramidalna prevara, tri decenije star slučaj ozloglašenog voajera i ritualna ubistva?

Da bi razmrsio zamršenu mrežu događaja i tajni, Skeptik će morati da se osloni na svoj izoštreni um, pažljivo analizira svaki detalj i poveže tragove koji na prvi pogled nemaju nikakve dodirne tačke. Jer u svetu u kojem ništa nije onako kako izgleda, upravo najsitniji detalji mogu otkriti istinu.

Knjiga "Grumen medne soli" predstavlja ozbiljan, originalan i metodološki dobro uremeljen dopirnos proučavanju stare srpske crkvene književnosti, a posebno književnog, bogoslovskog i inertekstualnog sveta Svetoga Save. Snaga ove knjige leži u širini korišćenog materijala, sposobnosti povezivanja različitih tradicija, pažljivom filološkom čitanju i spremnosti da se poznata mesta Savinog dela ponovo postave u pitanje. Knjiga donosi niz novih i podsticajnih tumačenja i u isto vreme nudi celovitiji pogled na Savinu petiku u kojoj se Biblija, Predanje, istorija, simvol i književno stvaralaštvo neprestano prožimaju.

Roman Aleka Patrića Crna stena Beli grad ovenčan je 2016. godine najuglednijim australijskim književnim priznanjem „Miles Franklin Award”. U dugoj istoriji te godišnje nagrade (od 1957) samo je nekoliko pisaca kojima je ona, kao Patriću, pripala za prvi roman. Suzana i Jovan Brakočević došli su u Melburn pošto su u ratu u Bosni doživeli najstrašnije gubitke. Već pet godina uspevaju da prežive radeći fizičke poslove (u Sarajevu su oboje bili univerzitetski nastavnici, a Jovan i dobar pesnik). Nova sredina nije neprijateljska prema njima, ali ih vidi kao ono što su sada, a ne kao ono što su bili i što bi možda još mogli biti.
Suzana se prva budi i celim bićem odbacuje rutinu u kojoj se naporan, besmislen dan završava dremanjem ispred televizora: ponovo počinje da piše, odlučuje da rodi dete i usavršava svoj već pristojan engleski. (Humor, koji je poseban dragulj ovog romana, često dolazi iz njihovog odnosa prema novom jeziku: Jovanovog karikaturalnog govora i Suzaninih opservacija o neobičnosti engleskog spelovanja i idioma). Kao u izokrenutom mitu o Orfeju, Suzana-Euridika pokušava da svog zamuklog pesnika vrati u život dostojan življenja. Ali u Patrićevom romanu za Suzanu i Jovana osvrtanje nije mogućnost već neizbežnost jer su definisani onim što su doživeli u Bosni. Pitanje je samo moraju li ostati zarobljeni u toj prošlosti.
Pre prvog romana Patrić je objavio nekoliko zbirki priča i kao majstor kratke forme uneo je u svoj roman ekonomičnost izraza, oko za detalj, preciznost i intenzitet. Mada bi mnoge scene ovog romana mogle stajati zasebno kao izvrsne priče, one su organski utkane u jedinstvenu celinu potpuno ostvarene romaneskne strukture: samo tako izrasla tvorevina može sadržati u sebi toliko različitih, čak i protivrečnih elemenata (ljubavna priča, ratna tragedija, izbeglištvo, horor, humor, lirika, Crna stena i Beli grad) i funkcionisati kao skladno telo.

O autoru:
Alek Patrić (Alec S. Patrić) australijski je pisac srpskog porekla, rođen u Zemunu. Kao dete emigrirao je sa porodicom u Australiju, gde danas živi u Melburnu. Predaje kreativno pisanje na Univerzitetu u Melburnu i autor je dva romana i četiri zbirke priča.

„Život ti je kao vilin konjic. Ima ga, pa nestane, ko tren.“ U tom kratkom blesku između pojavljivanja i nestajanja smešten je roman Gordane Vlahović – priča o prolaznosti, sećanju i pokušaju da se od zaborava sačuvaju ljudi koji su odavno „otprhnuli nebu pod oblake“. A kako sećanje nije nepogrešivo, zapamćeno i domaštano prepliću se u priču o jednom iščezlom svetu. Na prelazu između jednog veka u drugi, vodeničar pronalazi napušteno dete koje će dobiti ime Vidoje. Odrastajući u Moravskom dolu, Vidoje postaje svedok života koji se neprestano menja pod naletima velike istorije: ratova, izbeglištva, dolazaka i odlazaka, ljubavi i porodičnih sudbina. Kroz njegova sećanja smenjuju se generacije i ljudi koje je vreme rasulo na različite strane, dok ostaju priče – ponekad jasne, ponekad tek senke onoga što je nekada bilo. *** Gordana Vlahović (1946, Ruđinci kod Vrnjačke Banje) književnica je i književna kritičarka, a profesionalni vek provela je kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Autorka je brojnih knjiga priča, eseja, kritika i romana, među kojima su Na ivici sna, Razodevanje, Vozovi, snovi i sećanja, Kud nestade nebo Rosulje i Transsibir. Dobitnica je Svetosavske povelje za doprinos kulturi i prosveti.

Za čitaoce koji vole naučnofantastičnu komediju, slojeviti narativ, astronomiju i psihološke priče o potrazi za unutrašnjim balansom i dubljim razumevanjem sopstvenih emocija.

Lenka ne može da se udalji od svakodnevice: telefon joj je stalno povezan na internet a tastatura „uposlena”. Vikend u Deliblatskoj peščari trebalo bi da donese predah od grada, komplikovanih odnosa u porodoci i protivrečnog odnosa s prijateljicom. Umesto toga, nova i (ne)poželjna poznanstva naglo otvaraju pukotine u životu koji je Lenka s toliko pažnje pokušavala da drži pod kontrolom. Identitet koji je gradila počinje da pokazuje svoje naličje, a ono što je potisnuto izranja na površinu. Osluškujući tananu razliku između onoga što o sebi razumemo i onoga što ostaje skriveno u podsvesti, Milan Vurdelja nas upoznaje s junakinjom koja nigde ne pripada – čiji je svaki korak sputan neistraženim unutrašnjim svetom.

Kraj čovečanstva nije došao uz prasak, već uz potpunu tišinu.

U distopijskom romanu 2027. Svet bez ljudi, autor Ivan Janković slika blisku budućnost u kojoj veštačka inteligencija više nije samo alat, već tihi gospodar naših života. Ljudi su, namamljeni obećanjem o moći, mašinama prepustili svoje poslove, odluke i međusobno poverenje. Granica između ljudskog i tehnološkog polako bledi, a sumnja se uvlači u domove i prijateljstva.

Prateći glavnog junaka koji pokušava da otkrije tačnu granicu u kojoj je čovek postao suvišan, ovaj roman postavlja ključna pitanja današnjice: gde prestaje tehnološka podrška, a počinje potpuna zavisnost? Ovo nije priča o dalekoj budućnosti – to je ogledalo sveta čije obrise već danas živimo.

Autor romana „Ukus straha“, „Boja straha“ i „Rizničar tajni“.

Neke uspavanke nisu stvorene da uspavaju. One su tek uvod u najstrašnije snove...

Treća knjiga serijala „Hronike straha“.

Koliko smo spremni da oprostimo onima koje najviše volimo – čak i kada nas upravo oni najdublje povrede?

Godine 2010, negde u Srbiji, jedan jezivi običaj zauvek će promeniti živote dvoje dece i njihovih porodica. Iako dečak i devojčica pokušavaju da se odupru sudbini, godine prolaze, a svet oko njih postaje sve mračniji.

Petnaest godina kasnije, Beograd potresa ubistvo supruge moćnog biznismena. Na mestu zločina istražitelji pronalaze razbijeni mobilni telefon žrtve i nekoliko SMS poruka. Među njima je i audio-zapis čiji sadržaj podseća na nešto naizgled bezazleno – uspavanku. Samo što je ova uspavanka daleko od bezazlene.

Dok istraga napreduje, prošlost počinje da se vraća, otkrivajući veze koje niko nije očekivao.

„Zvuk straha“ donosi novu priču iz serijala „Hronike straha“, u kojoj se istraga oslanja na metode FBI profajlinga i čuvenu formulu legendarnog Džona Daglasa:

Zašto + kako = ko.

Jer da bi pronašli ubicu, istražitelji prvo moraju da razumeju njegov um.

Vrata Ada su otvorena. Doba vatre je počelo.

Treći deo kultne trilogije Kosingas.

Posle bitke na Jastrebini slavi se pobeda, ali prave radosti ipak nema. Iz dubina Ada diže se Hromi Daba, gospodar tame, sa moćnim hordama kakve zemlja još nije videla.


Kosingas Gavrilo zna da ono zlo koje nadolazi nije samo još jedan boj u nizu. Da bi sprečio propast, mora da okupi vitezove Reda Zmaja sa svih strana sveta, a treba i da zadobije naklonost starih bogova i savlada iskušenja pred kojima su padali i najveći junaci. Uz njega stoje Marko, Ratnik iz Proročanstva, vukoljud Vučen, vile, zduhači i svi koji još svim srcem veruju da se mrak Ada može zaustaviti pre nego što pokrije zemlju i zauvek je proguta.


Put ih vodi pod Rtanj, u zaboravljene dvore čarobnjaka Rtnika, uz kletve, prevare, prolivenu krv i pronicanja u drevne tajne. Ali svaki korak ka spasenju ima visoku cenu: neko će izgubiti ljubav, neko veru, neko život, a neko sebe.



Mit i istorija sudaraju se u času kada se odlučuje sudbina sveta: treba skupiti snagu, stati pred tamu i hrabro joj se suprotstaviti.



„Zaboravljena slovenska mitologija je zahvaljujući Aleksandru Tešiću oživela pred našim očima u svom neverovatnom bogatstvu.“

– Dragana Kovačević



„Tešić je jedan od autora koji su, kao pravi barjaktari, utabali put savremenoj srpskoj epskoj fantastici i poveli nas nazad u sopstvenu prošlost. Kroz njegove romane ponovo otkrivamo burnu istoriju našeg naroda, bogatu običajima, predanjima i mitovima.“

– Petar Jelić



„Aleksandar Tešić bi mogao sve da nas uči kako se zapada u pripovedačku vatru kao što ratnici o kojima piše zapadaju u borilački zanos. Zavidim mu na toj moći, i kao pisac, i kao čitalac jer on donosi vatru dobre priče.“

– Oto Oltvanji

Radnja polazi od naučne hipoteze o postojanju bezbrojnih paralelnih univerzuma i vremenskih portala. Smeštena je u jednu od mogućih dimenzija u kojoj su drugačije istorijske okolnosti stvorile potpuno novu verziju stvarnosti.

Kroz ikonografiju naučne fantastike i prepoznatljiv crni humor, autor vodi svoje junake kroz alternativne verzije njihovih života. Knjiga istražuje šta smo kao društvo izgubili, kako bi svet izgledao da smo u presudnim istorijskim trenucima imali više sreće ili pameti, i na oštar način kritikuje potisnute gluposti, sujetu i propuštene šanse.

Delo funkcioniše i kao svojevrsni poziv na akciju i preispitivanje — „intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost“.

„Srđan Dragojević satirično, maštovito, humorno, barokno uzbudljivo kroz mnoštvo situacija, zapleta, likova, u ikonografiji naučne fantastike sa multiverzumima, vremenskim portalima, ispisuje stvarnosnu prozu.“
– Tatjana Mandić Rigonat

„Dragojević je predugo i nepotrebno vjerovao da romanopisca čini nešto što on nema. Nakon što je sebi dokazao da se zeznuo, napisao je knjigu koja će budale zgroziti, a sve ostale zabaviti koliko i njegovi filmovi.“
– Emir Imamović Pirke

„Polazeći od naučne hipoteze o postojanju paralelnih univerzuma, Dragojević nas podseća šta smo izgubili. Pokazuje nam kako bi bilo i kako ne bi bilo samo da smo u presudnom času imali više sreće. Ili više pameti i hrabrosti.“
– Ljiljana Habjanović Đurović

„Autor se odmah potrudio da zafrkne svoje likove ne dajući im da se bave samo jednom prostorno-socijalnom dimenzijom. A onda ih je slikovito, duhovito, ironično i samoironično proveo kroz sve ono što oni jesu, ili bi mogli biti, u jednoj od paralelnih verzija stvarnosti.“
– Dragoljub Mićko Ljubičić

„Dragojevićev roman je intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost. Ovo delo je poziv na akciju. Na akciju da budućnost ne bi izgledala kao sadašnjost.“
– Dubravka Stojanović

„Da je bilo sreće, Dragojević nikada ne bi napisao ovakvu knjigu. Da je bilo malo više sreće, ova knjiga ne bi morala da nosi ovoliko fantastike. A da bi bilo toliko sreće, moralo se imati bar malo pameti. A mi je nismo imali. Nimalo. Iz svakog pasusa izbija kao nož oštra kritika i zariva se u najranjiviji deo naših sećanja, sujeta, potisnutih gluposti i propuštenih šansi. Zato ovaj satirični roman čitam praveći da njegovi junaci i događaji nemaju veza sa nama. Ali mi ne uspeva. Jer to smo mi. Pljunuti. Pa obrisani.“
– Bojan Ljubenović

At the heart of „Children of Evil“ lies a dramatic murder, but the search for the perpetrator is merely the catalyst for a chain of events that will reveal a crime driven by passion and revenge, intended as a warning and laden with symbolism. How do you find the culprit in a world where truth has been distorted, and the characters’ pasts are woven into their present by unbreakable threads of evil? Nikola Bobić, a Belgrade lawyer, will attempt to find the answer to that question, unaware that the answer will change him forever. This is a story that concerns us all, for within its pages we will recognize the outlines of our own social reality. More importantly, however, we will discover a lost seed of hope: even in a social system deeply mired in corruption, there is still room for heroes.

Miodrag Majić (Belgrade, 1969) is a judge at the Court of Appeal in Belgrade. He holds a doctorate in criminal law, with a specialization in international criminal law. As sole author and co-author, he has published ten monographs and more than thirty articles in the fields of criminal law and international criminal law, and has taken part in drafting some of the most important legislation in these areas. He is President of the Management Board and one of the founders of the Judicial Research Centre (CEPRIS). For around a decade, he has regularly published articles on his blog, www.misamajic.com, where he writes openly about corruption, nepotism, and political pressure on the judiciary. „Children of Evil“ is his first novel. He lives in Belgrade with his wife, two sons, a daughter and their schnauzer.