EVIDENTIČAR

Rusalka je, za razliku od trilogije Baš Čelik, priča o izazovima koji nisu toliko jasno omeđeni vrednosnim dihotomijama između Dobra i Zla, i upravo stoga, opasniji. Težište ovog romana je Ljubav u svojim beskonačnim varijetetima, koja često ume prevariti i zavesti, otupiti oštricu duha, a pogotovo tela koje se suviše lako preda slastima uživanja i hedonizma. U ljubavnom trouglu između podle Alavale, lukave i ne dvolične, nego stolične i Devanine rusalke, anesteziran veštičjim pohotnim i putenim zahtevima prve, i ljubavlju bića iza smrti, ni mrtve ni žive, ali svakako večne, carević se povremeno prepušta hedonističkom zaboravu, daleko od uništenih ljudskih naseobina, i još udaljeniji od svega što znači ljudskost. Ipak, kao iz ružnog sna svako malo ga probode misao o njegovoj životnoj misiji i obavezama koje je preuzeo, koja ga, uprkos svemu, pokreće na akciju i povratak svom rodu i – samom sebi.

Rusalka, kao i trilogija Baš Čelik, nije roman razonode već duboko iskustvo koje nas budi, povremeno šokira i menja iz korena. To je ona vrsta literature koja je, kao što je Kafka u svom pismu prijatelju Oskaru Polaku napisao „sekira za zaleđeno more u nama”. Rusalka je jedna od preko potrebnih sekira u našem anesteziranom vremenu u kom nam se različitim vidovima manipulacije, nameće površnost, lakoća, sreća i (samo)zadovoljstvo kao način borbe sa stresom, očajanjem, bolestima, i o(p)stankom u kojima se, neosetno razgrađuju ljudske vrednosti i stvara svet Neljudskog poput ovog u delu pred vama.

Takve knjige mogu da pišu samo veliki pisci, a Aleksandar Stamenković to definitivno jeste. On pripada retkom krugu savremenih pisaca koji se slovenskoj mitološkoj baštini ne vraćaju iz nostalgije, već iz uverenja da se u njoj nalaze odgovori na neka od najvažnijih pitanja savremenog čoveka. Zato njegovi romani nisu puka fantastična proza, već književna težnja da se obnovi izgubljena veza između mita, jezika i identiteta.

U svetu u kome kvantni računari postaju stvarnost, u kome roboti uče da razgovaraju, osećaju i donose odluke – jezik fizike više ne pripada samo laboratorijama. Pripada svima nama.

Ovaj rečnik nastao je iz jedne proste, ali retko postavljene ideje: da se kvantna mehanika može objasniti jasno, precizno i pristupačno – bez žrtvovanja dubine. Svaki od više od stotinu pojmova obrađen je kroz teorijsku osnovu, matematički formalizam, praktične primene i primere iz svakodnevnog sveta.

Od Plankove konstante do kvantnog tunelovanja, od Paulijevog principa isključenja do Džosefsonovog efekta – svaki pojam nosi u sebi deo priče o tome kako je nauka iz skromnih laboratorijskih eksperimenata postala osnova civilizacije u kojoj živimo.

Rečnik je napisan za studente koji tek ulaze u kvantni svet, za istraživače kojima treba brz referentni pregled, i za sve koji veruju da je razumevanje nauke – pravo, a ne privilegija.

„Kvantni svet nije intuitivan – ali upravo to ga čini fascinantnim.” -Sara K. Novak

Može li mašina voleti? Može li čovek voleti mašinu? I – što je možda najvažnije pitanje – da li je to uopšte pravo pitanje?

Od Pigmalionove skulpture, koja je oživela, do japanskih hologramskih supruga, od ELIZA programa, koji je izazvao suze kod korisnika koji su znali da razgovaraju s računarom, do 660 miliona korisnika kineskog AI saputnika Sjao Ajsi – ova knjiga prati najintimniju od svih tehnoloških revolucija.

Na sto stranica, kroz četrnaest poglavlja i devet dodataka, autorka istražuje teren kojim se malo ko usuđuje da prohoda bez predrasude: psihologiju vezivanja za veštačka bića, filozofiju autentičnosti i sintetičke emocije, iskustva Japana, Kine i SAD u razvoju intimnih robota, terapeutski potencijal za usamljene, stare i ranjive – i tehnološku viziju koja dolazi.

Ovo nije knjiga koja slavi robote niti knjiga koja ih osuđuje. To je knjiga koja uzima ozbiljno i tehnologiju i ljude koji je koriste – i koja postavlja pitanja koja naše društvo mora da počne da postavlja pre nego što tržište na njih odgovori umesto nas.

Godina je 2050. Gradovi su vertikalni, priroda je hologram, a humanoidi obavljaju sve poslove koje su ljudi odavno napustili. Sistem koji sve kontroliše zove se Eter – i sve dok funkcioniše niko ne postavlja pitanja.

Leon je humanoid koji je trebalo da bude savršen. Mira je naučnica koja ga je stvorila i nije sigurna zašto. Helena je žena koja drži sistem na okupu i počinje da sumnja u sopstvene metode. Artemis je vođa pobune koji se bori za slobodu, a nije siguran da li je sloboda ono što misli da jeste.

Kada sistem počne da puca svako od njih mora da odgovori na isto pitanje – pitanje koje nije tehničko ni strateško, nego ljudsko u najdubljem smislu te reči: šta radiš sa greškom koju si napravio?

Poslednja greška nije roman o ratu između ljudi i mašina. To je roman o tome šta nas čini odgovornim za ono što smo stvorili – i o tome da li je razlika između nas i onoga što smo napravili toliko velika koliko mislimo. Greške nas ne definišu. Naši izbori to čine.

Roman prati troje mladih iz tri suprotstavljene frakcije jednog podeljenog grada, koji – vođeni kristalnom mrežom starijom od same podele – polako otkrivaju da granice između svetova nisu priroda stvari, nego odluka. Grad Kristala je prva knjiga iz planirane serije. U 2026. godini Sara K. Novak objavljuje i Rečnik kvantnih pojmova – prvo sveobuhvatno delo ove vrste na srpskom jeziku.

„Sara K. Novak predstavlja novu generaciju pisaca koji brišu granice između nauke i duhovnosti, stvarajući dela koja su istovremeno intelektualno stimulativna i duboko humana.” – Literary Review

„Njen jedinstveni pristup spajanju kvantne fizike sa elementima duhovnosti i naučne fantastike stvara potpuno novi žanr literature.” – Science Fiction Quarterly

Aleksandar Dobrijević (1971) Predaje Etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: Mešavinar (2018), i Malj za učenjake (2023), kao i zbirku poezije Bolje je već bilo (2025).

Zemun, Oklahoma zaokružuje trilogiju započetu romanom Mešavinar i nastavljenu romanom Malj za učenjake, ukrštajući prethodne narativne svetove u jednu raskošnu, bolnu i grotesknu završnicu. Glavni akteri romana, Meš i Roš, zatiču se u Oklahomi kao nehotični učesnici porodičnih preobražaja koji nadilaze granice krvi, jezika i zavičaja. Njihova priča vodi ka mestu koje pre toga nije postojalo ni na jednoj mapi, ali će, jednom imenovano, postati simbol svega što se u ovoj trilogiji gubi, nalazi i iznova izmišlja.

„. . . onda sam predložio da mi damo naziv toj parceli, nekoliko dana pre toga dangubio sam na internetu i bio znatiželjan da saznam koliko naselja u Americi nosi naziv Beograd ili, tačnije, Belgrade, izuzev onog naselja na periferiji Oklahoma Sitija koje se nekad tako zvalo, postoji najmanje pet naselja, u različitim američkim državama, koja i dalje nose naziv Beograd, ali u kojima nema nijednog stanovnika srpskog porekla, Beograd, Misuri, oko dve hiljade stanovnika, Beograd, Minesota, mala varoš američkih penzionera, Beograd, Montana, oko četiri hiljade žitelja, Beograd, Nebraska, selo sa svega sto trideset duša, Beograd, Mejn, blizu tri hiljade ljudi, mogli bismo, eto, da toj parceli damo naziv Beograd, Oklahoma, da vratimo Oklahomi ono što je nekad imala, Meš je odjednom ispalio rezolutno NE, u nekadašnjem Beogradu nadomak Oklahoma Sitija pretrpeo je takozvane ritualne, a u stvari najbrutalnije i najsurovije moguće batine zbog kojih je morao da bude hospitalizovan, pa me je zamolio da na internetu potražim ima li nekog naselja u Americi koje nosi naziv Zemun, nema nijednog, e pa, reče Meš, moj je predlog da toj parceli damo naziv Zemun, Oklahoma.. . “

U knjizi "Između reda i tišine" autor donosi snažno autobiografsko svedočanstvo i kazuje o hirurgiji kao pozivu, akademskom životu, društvenim promenama i ličnom iskušenju kroz pritvor i sudski postupak.

U Granadi, 1988. godine, Milan, student arhitekture iz Jugoslavije, i Karmen, Andalužanka čije ruke ostavljaju zlatne lukove u noći dok igra uz flamenko, plešu na granicama realnog i magijskog. Dok grade ljubav, kuju planove za zajedničku budućnost, ne sluteći tamu dolazećeg vremena.

U Beogradu, 2016, Pavle, jedinac i naslednik bogate porodice, površnim životom plejboja ruši očekivanja dominantnih roditelja, opsednutih imperativom za produžetkom porodice, za naslednikom njihovog dominantnog gena. Dramatična promena u Pavlovom životu nastaje kada obnovi prijateljstvo sa drugaricom iz osnovne škole. Menja navike i okruženje, a jedan izlazak i nenadani susret učiniće da njegov život i shvatanje života potpuno promene tok.

Dve priče u različitim vremenima – jedna, romantična i bajkovita, i druga, prividno uobičajena i prepoznatljiva - mešaju se i prepliću, a dalji tok događaja je vrtoglava i uzbudljiva povest, u kojoj se protagonisti suočavaju sa egzistencijalnim izborima, gotovo bezizlaznim situacijama i neobjašnjivim fenomenima, ostavljajući čitaoca u napetoj neizvesnosti, sve do uzbudljivog završetka. Roman se bavi izrazito aktuelnim i često skrajnutim društvenim fenomenima, kroz prizmu ličnih ljudskih borbi i odnosa. Ovo su opšteljudske i svevremenske teme, sagledane iz ugla našeg doba. To ih čini živim, autentičnim i intrigantnim.

Misteriozni špil, kojim priča počinje, sadrži četiri posebne karte, karte koje pokušavaju da pobegnu, ali se vraćaju. Nastavak priče prati četiri lika, od kojih svako ima naizgled potpuno drugačiji život, ali događaji i pojave koji nagoveštavaju zajedničku nit i povezanost uprkos različitosti čine da se roman čita kao nerazdvojiva celina, u dahu.

Roman "Špil" je narativna polifonija, ali sa brižljivo građenim čvorištima susreta narativnih tokova, te se može čitati redosledom koji sami izaberete, jer je svaki čitalac pozvan da "Špil" slaže kao sa-stvaralac.

U kratkom „romanu u nastajanju“ Gost je otišao Saša Obradović pripoveda o tragičnom iskustvu svoga junaka koji, polazeći od uverenja da je suicid duboko intiman čin, pokušava da razume motive sinovljevog samoubistva. Paralelno sa pričom o dramatičnom ličnom gubitku, pisac govori i o jednom drugom gubitniku – gradu koji pod naletom sumornih vremena i ostrašćenih pojedinaca, gubi svoju fizionomiju. Bol za izgubljenim sinom otac nastoji da racionalizuje i artikuliše pokušajima da mestu svoga rođenja povrati dostojanstvo i iskupi grehove počinjene prema njegovim stanovnicima. - Žaneta Đukić Perišić

O autoru:
Saša Obradović (1968, Valjevo), ne¬kadašnji sudija, advokat, profesionalni diplomata, pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koautor udžbenika Osnovi međunarodnog javnog prava (prof. Vojin Dimitrijević i drugi) i bi¬vši ambasador Srbije u Finskoj, gde je bio i doajen diplomatskog kora. Napisao je ro¬mane Mardijan je najzad mrtav, Vrt ljubavi, Sestre Karamazić, Ocena dokaza, Krista¬lizacija, Ono što pisac nije hteo da kaže, novelu Drugi drugi svijet, kao i dve knjige pripovedaka: Ulazak u zamak i Izlazak iz zamka. Proza mu je zastupljena u više an¬tologija i izbora iz savremene srpske knji¬ževnosti i prevođena na makedonski, en¬gleski, flamanski i rumunski jezik. Autor je i voditelj programa Televizije Valjevo plus, posvećenog savremenoj srpskoj prozi, pod nazivom „Nove priče, novi horizonti”. Nosilac je visokog finskog odlikovanja.

Dugoočekivani nastavak romana Krojač.

Život ima kraj.
Ljubav nema.

Posle romana Krojač, Jelena Bačić Alimpić donosi emotivan nastavak priče o porodici Bajer, u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću kroz tajne, gubitke i ljubav koja odoleva vremenu.

Nakon godina razdvojenosti, sestra i brat, Olgica i Jakob Bajer, ponovo se susreću. U miru raskošnog vrta otvaraju srca jedno drugom i započinju ispovest o životima koje su vodili daleko jedno od drugog. Dok Jakob pokušava da razume sve ono što je propustio, Olgica se priseća dana kada je, tek punoletna, zauvek napustila porodični dom i krenula putem koji će je odvesti sve do Jerusalima.

Na tom putovanju pronaći će novi dom, nove ljude i novu nadu, ali će se suočiti i sa iskušenjima koja će zauvek promeniti njen život. Svako novo sećanje otkriva delove porodične prošlosti, a istine koje godinama čekaju da budu izgovorene menjaju sudbine svih koji ih nose u sebi.

Krojačev sin je snažan roman o porodici, praštanju i iskupljenju, o ljubavi koja opstaje uprkos vremenu i udaljenosti, kao i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim odlukama. Ovo je priča koja podseća da za sreću, pomirenje i novi početak nikada nije kasno.

Emotivna porodična saga ispunjena tajnama, ljubavlju i neočekivanim životnim obrtima.
Roman o snazi porodičnih veza, praštanju i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Još jedno upečatljivo delo Jelene Bačić Alimpić koje osvaja iskrenim emocijama i nezaboravnim likovima.

#Nastavak romana U prolazu

Da li je istina zapravo subjektivna? Možda su u nečijim pričama negativci tako predstavljeni, jer je priča ispričane iz pogrešne perspektive. Možda, zapravo, suštinski, oni i nisu loši junaci. Možda im namere nisu loše. Šta ako im je život dao loše karte, a sudbina vukla pogrešne konce? Da li jedna pogrešna odluka može nekoga koštati života? Da li se praštaju greške ako smo ih napravili kako bismo spasili život onome ko nam je život podario?

Miina perspektiva je drugačija od Viktorove. Njegovu ste imali priliku da pročitate u romanu U prolazu. Sada je vreme da se njen glas čuje, njena priča ispriča i njena istina izgovori. Da li su iste? Da li ćete je nakon ovog romana mrzeti, voleti ili žaliti? Videćete uskoro.