NEVIDLJIVO NASLEĐE

At the heart of „Children of Evil“ lies a dramatic murder, but the search for the perpetrator is merely the catalyst for a chain of events that will reveal a crime driven by passion and revenge, intended as a warning and laden with symbolism. How do you find the culprit in a world where truth has been distorted, and the characters’ pasts are woven into their present by unbreakable threads of evil? Nikola Bobić, a Belgrade lawyer, will attempt to find the answer to that question, unaware that the answer will change him forever. This is a story that concerns us all, for within its pages we will recognize the outlines of our own social reality. More importantly, however, we will discover a lost seed of hope: even in a social system deeply mired in corruption, there is still room for heroes.

Miodrag Majić (Belgrade, 1969) is a judge at the Court of Appeal in Belgrade. He holds a doctorate in criminal law, with a specialization in international criminal law. As sole author and co-author, he has published ten monographs and more than thirty articles in the fields of criminal law and international criminal law, and has taken part in drafting some of the most important legislation in these areas. He is President of the Management Board and one of the founders of the Judicial Research Centre (CEPRIS). For around a decade, he has regularly published articles on his blog, www.misamajic.com, where he writes openly about corruption, nepotism, and political pressure on the judiciary. „Children of Evil“ is his first novel. He lives in Belgrade with his wife, two sons, a daughter and their schnauzer.

Nastavak serijala započetog romanom Duge noći i crne zastave

Čast se kuje u vatri, a čuva u senci sečiva

Jesen je 1386. godine. Nakon pobede u bici na Pločniku, kneževina Srbija ulazi u period krhkog i neizvesnog mira. Knez Lazar pokušava da izmiri zavađeno plemstvo i okupi ga pod jednom zastavom. Na jugu, međutim, moćno Osmansko carstvo prikuplja snagu. Sultan i njegovi vojskovođe već kuju planove za nove pohode.

U prestoni Kruševac stiže vojvoda Ivan Kosančić, vitez Reda Zmaja. Njegov zadatak je da postane učitelj mačevanja mladom i buntovnom kneževiću Stefanu.

Ali Kosančić zna da od kneževića ne treba načiniti samo dobrog ratnika. Jer nije dovoljno iskovati mač — potrebno ga je i naoštriti.

Zato Stefana ne uči samo kako da vlada sečivom. Uči ga časti, strpljenju i odgovornosti. Uči ga da razume ljude, svet i vreme u kojem živi. I, iznad svega, uči ga kako da stečene veštine jednog dana upotrebi kada na njegove pleće padne teret vladarske krune.

Dok se u Kruševcu odvija njihova neobična obuka, svet oko Srbije sve više tone u nemir.

U Ugarskoj počinje borba za upražnjeni presto. Severne granice kneževine su nemirne i neprestano izložene napadima, dok na istoku haraju akindžijske horde. Strah od Turaka širi se sve dalje, dopirući čak i do zaleđa Dubrovnika.

A onda iz Jedrena, evropske prestonice Osmanskog carstva, stiže nova i mnogo mračnija pretnja.

Pretnja čija priroda nije ljudska.

I čije posledice mogu biti smrtonosnije od bilo koje vojske.

Proslavljeni reditelj i kultni kantautor Milutin Petrović napisao je roman prvenac NI KAMEN NA KAMENU , koji je prava mešavina žanrova, antiutopijske fantastike, noar avanture i metafizičkog pamfleta. Čitava radnja dešava se na planeti Zemlji u bliskoj budućnosti, kada svetom dominira jedna vojna supersila kojom upravlja arhont zvani Veliki Antropolog. Petrovićev roman predstavlja duh nove srpske pop metafizičke proze, koja se nastavlja na dugu tradiciju filmske i književne avangarde na ovim prostorima.

Jutro kao svako drugo na Švarcvaldu.

Vukašin, srpski lekar na privremenom radu u Nemačkoj, otvara vrata kupatila i pronalazi prijatelja iz mladosti obešenog o radijator. Posle 12 godina ćutanja, Bingo je došao u posetu i ostavio mu u nasleđe prizor koji će mu zauvek promeniti život. Dok pokušava da razume razloge prijateljevog samoubistva, Vukašin se, čitajući njegov testament, suočava s misterioznom Katalin Kerteš i porodičnim tajnama koje su decenijama ostajale zakopane.
Ono što počinje kao istraga o tuđem životu polako prerasta u suočavanje sa sopstvenim iluzijama.

Dojče vita je roman o krivici, porodičnim tajnama i, naravno, novcu. O ljudima koji odlaze u pečalbu da bi pronašli bolji život, a usput izgube sebe. O zlatnom teletu savremenog sveta i ceni koju plaćamo kada poverujemo da će nas bogatstvo jednom zauvek osloboditi.

Nakon nagrađivanog romana 9. život Ane Belinski, Marko Stojkić nam predstavlja svoj definitivno najambiciozniji roman do sada.

Negde pod nebom, gde more i klisure pamte ono što je zaboravljeno, a putevi i gradovi se čas ruše, čas grade, nalazi se jedan teatar u kojem se odigravaju večno različite predstave.

Među njima, naići ćete i na lopova koji je mislio da će da će otvaranjem kovčega ukrasti zlato, čoveka rođenog u logoru čija će ispovest promeniti nečiju sudbinu, putnika koji u vrevi Kaira traži Božiji glas, i posadu broda koja stoji pred izborom šta učiniti sa kraljem koji možda nikad nije posedovao pravo na krunu.

I dok se njihove sudbine odvijaju, neko ih gotovo neprimetno dodiruje. Ponekad kao svedok, ponekad kao ishod, slučajni posmatrač ili sagovornik. A ponekad i kao uzrok čiju će posledicu tek posle otkriti ili, pak, nikad neće.

Teatar među naborima vremena je knjiga o sudbinama koje se ukrštaju kroz vreme, o veri koja opstaje kada sve drugo nestane, i o pitanju koje svi oni postavljaju kada se zavesa spusti:

Da li su im životi samo niz slučajnih činova ili ih je neko davno napisao i dodelio im?

Ipak, tamo gde more šumi, jedna predstava će čekati na sve njih i započeće tek kad se ostale završe.

Vanja Filipović, rođen je 1973.godine u Beogradu, gde živi i radi.
Po zanimanju – refleksolog. Inače, radim sve što treba, a kad nema šta da se radi, pronađem nešto. Pomalo majstor, pomalo organizator, pomalo psiholog, a najviše čovek koji veruje da se svaki posao može odraditi uz malo dobre volje i osmeh.
Ponosni sam otac jednog divnog, čupavog dečaka, što smatram svojim najvećim životnim uspehom. A što se bračnog statusa tiče… recimo da sam nesrećno oženjen, ali srećno raspoložen.
Humor je najbolji način da čovek preživi i najlepše i najteže dane. Život me je naučio da sebe ne shvatam previše ozbiljno, ali da sve što radim – radim srcem.

„Oni koji praštaju“ - životna, emotivna, izuzetno realna, ali i mračna priča o ljudima koji su, da bi preživeli, morali da se odreknu sebe i izaberu stranu kojoj nikada nisu pripadali.

Vladimir Mladenović, rođen je 1972. godine u Leskovcu.
Odrastao je u Nišu, gde je završio školovanje i osnovao porodicu.
Od 2019. godine živi u Norveškoj.
Roman "Oni koji praštaju" njegovo je prvo autorsko delo koje kroz snažne ljudske sudbine istražuje teme ljubavi, gubitka, iskupljenja i praštanja.

Uzbudljiva istorijska misterija koja spaja tajna društva, zaboravljene heroje i mračne početke nacizma.

Godina je 1926, a Beograd potresa jezivo ubistvo vlasnice jedne javne kuće. Slučaj preuzima inspektor Rade Popović, čiju pažnju odmah privlače zagonetni znakovi ostavljeni na telu žrtve i zidovima sobe. Tragovi ga vode do Ide Rozenštajn, nekadašnje učenice čuvenog doktora Rajsa, koja je sada zatvorena u duševnoj bolnici pod optužbom za višestruko ubistvo. Ida ga upozorava da je to tek početak: iza zločina stoji okultni red „Crni zodijak“, a krvavi niz odneće još jedanaest života.

Kako broj žrtava raste, na videlo izlaze mračne tajne koje povezuju bečke dvorove sa beogradskom elitom. Misterija se plete oko Idine prošlosti i njenog odnosa sa princezom Sofijom, ćerkom Franca Ferdinanda, ali i oko jedne zagonetne beležnice ispisane istim onim simbolima nađenim na mestima zločina. Ovu svesku očajnički pokušavaju da se dočepaju i Nemci, predvođeni austrijskim princom Ernstom, čiji motivi nagoveštavaju buđenje zla znatno drevnijeg od onog koje će doneti Hitlerov uspon.

Smeštajući radnju u prestonicu od pre jednog veka, autor Igor Pavlović maestralno oživljava duh starog Beograda. On vešto briše granice između fikcije i stvarnosti, uvodeći u ovu napetu slagalicu autentične istorijske ličnosti poput Milunke Savić, Ksenije Atanasijević, Milutina Milankovića i Dragutina Ilića. Kako primećuje Đorđe Bajić, Pavlović je savršeno izbalansirao vernu rekonstrukciju epohe sa vratolomnim ritmom trilera. Pred čitaocima je knjiga prepuna akcije, neočekivanih obrta i tenzije koja ne jenjava sve do poslednjeg reda.

Raskošan, višeglasan roman u kojem jedno zdanje prerasta u moćno ogledalo celokupnog društva.

Oproštaj od doajena Narodnog pozorišta i nekadašnjeg idola socijalističkih televizijskih serija označava mnogo više od kraja jedne velike glumačke karijere. Za Dinu, mladu ženu koja tek preuzima funkciju direktorke Drame, ovaj događaj otvara Pandorinu kutiju preispitivanja. Šta je zapravo ta institucija? Da li je Narodno pozorište samo puka građevina, nacionalni mit, glumačko utočište, instrument države, mračna grobnica ili pak živi entitet koji proždire sopstvene „stanare“?

U pokušajima da balansira između sujetnih glumačkih zvezda, proračunate upravnice, skrivenih centara moći i sopstvenih emotivnih iluzija, Dina sve dublje tone u lavirint teatra. Pred njom se otvara institucija u čijim su zidovima nataloženi tragovi minulih ratova, mrtvih ideologija, propalih sistema, beskrajne tranzicije, ali i intimnih lomova i brižljivo čuvanih tajni.

„U sukobu mlade direktorke sa institucijom koju je preuzela ogleda se čitava jugoslovenska istorija.“ – Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Prava čitalačka poslastica – podseća i na jezičku virtuoznost Elfride Jelinek, kao i na onu slovensku književnu tradiciju u kojoj se realizam i groteska neprestano prepliću.“
– Österreichischer Rundfunk

„Narodno pozorište klopka je za čitatelja zato što je sve tu onako kako je bilo u takozvanoj stvarnosti: autorica je stvarno bila direktorka Drame, i to s jedva navršenih trideset; stvarno je tu bila i upravnica pozorišta i barem jedan prvak Drame, stvarno su tu bili neki ljudi koji neodoljivo podsjećaju na likove romana. A istovremeno, ovo nije zbilja, ovo je roman, uskovitlan do mahnitosti, magičan, šašav i duhovit, pametan roman o jednoj u sebe zatvorenoj zajednici, roman o teatru, o Srbiji i o jednoj zauvijek nedovršenoj tranziciji. Izvedena majstorskim stilom, ova knjiga pred protagoniste postavlja pitanje kad prestaje uloga, a kad počinje stvarnost. Nema odgovora! Da ga ima, ne bi bilo romana.“ – Miljenko Jergović

Progonjen košmarima, Dragutin dolazi u zabito selo svojih predaka kako bi im zapalio sveće na grobovima i time kupio sebi mir, a zapravo je to poslednje što će naći u maglom skrivenoj planini.

„Ratni roman kakav srpska književnost do sada nije imala! - Vasa Pavković

Ma koliko bilo onih koji se danas i ovde iz petnih žila trude da napišu nekakvu „postmodernističku prozu“, tretirajući kompjuter kao mašinu za drndanje vune što je takođe provincijska emanacija, prva knjiga koja s pravom može da ponese epitet srpskog postmodernističkog romana jeste Ćirino „Prisluškivanje“, knjiga o poslednjem ratu.

U „Prisluškivanju“ rat je ono što je zbilja bio: bembanje. Možda je Ćira Magični donekle kriv što je tokom bombardovanja Niš najviše stradao jer je, pročitavši njegove knjige, Džejmi Šej pomislio da je on (Niš-Nišvil) sada glavni grad Srbije. Ali, i to mu se mora oprostiti: zahvaljujući „Prisluškivanju“ većina budućih knjiga o poslednjem ratu – koje se, slutim, pišu sve u šesnaest – postaje unapred nepotrebna, pa bilo da se radi o onima koje će poroditi provincijski patriotizam ili onima koje su mondijalistički provincijalne. - Bogdan Tirnanić (Politika, 2000)

Rusija, kraj XIX veka. U carstvu gde vera stoji nasuprot intrigama i tami, mladić revolucionar i žrtva osvetnice iz senke, u svom pokajanju postaje zvonar – svedok istine koju drugi žele da ućutkaju.

Između ljubavi koju mu donosi svetlost poznanja, istine i zavera u opskurnim kružocima koji prete da unište sve, on je pred izborom – pokoriti se tami ili ispaliti pucanj u svoju savest.

U vremenu kada carska Rusija steže obruč oko svojih podanika, a senke zatvora i rata gutaju ljudske sudbine, dvojica braće stoje na suprotnim stranama krivice i savesti. Strah od skandala postaje veći od straha od greha. Samo jedan nepromišljeni korak može otvoriti vrata zlu i kazni, a svaka tajna ima cenu. Jedna politički motivisana knjiga usmerena protiv carske porodice biće povod za istragu i hapšenja. Duboka unutrašnja preispitivanja o istini, laži, žrtvi i moralu zatočenika. Pred istorijom smo optuženi. Pred savešću – ogoljeni. Zlo proždire. Car dolazi.

Roman snažne duhovne i psihološke linije – duhovna drama u tradiciji ruskog klasicizma.

„Promašene duše umiru hiljadu puta pre konačne smrti!“

„Unutra, u sebi, učinila je zločin – tamo gde sve počinje i nestaje.“

„Osveta je ponekad jedini jezik povređene duše.“

„Razumevanje velikih tajni nije određeno malim ljudima.“

„Poigravanje tuđom dušom, ukoliko nema otpora, vremenom dosadi.“