Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se može tako reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.
Tim romanom Basara je uspostavio prozni model kojim će se u narednim godinama često služiti, model zbornika, kako Famu o biciklistima predstavlja priređivač S. B. u svom predgovoru. Već prvom rečenicom on uspostavlja vezu sa Borhesovom Vavilonskom bibliotekom i postmodernističkim stavom da je pisanje, pre svega, naša reakcija na već napisano, ne na stvarni svet, nego na svet stvoren u knjigama.
Svet je privid, a pisanje je privid privida. - David Albahari
