Trideset godina bila je savršena, lepa i pribrana. A onda ju je sustigao život, kao naplavina što nosi sve pred sobom, pa šta zahvati.
Autorka u ovom romanu prikazuje život žene u uzbudljivoj srpskoj istoriji prošlog (XX) veka. Ideja za nastanak ovog štiva potekla je od istorijskog podatka da je u jesen 1915. Bolnica škotskih žena spasavala žene i decu iz Srbije, te ih prevozila na Korziku. Prema raspoloživim istorijskim podacima, u to vreme, na Korzici je rođeno čak 79 srpske dece. Prvo je na brodu „Abda“ rođen dečak koji je po njemu dobio ime. Drugog dana, po iskrcavanju sa broda, rođen je drugi dečak kome su nadenuli ime Napoleon. Treće dete koje se rodilo bila je devojčica. Ta devojčica je glavna junakinja ovog romana. Njeno ime je Korzika (po mestu rođenja), a nadimak Zika. Pored nje, junaci ove knjige su: njena majka Donka (Nišlijka, lepa, sposobna i snalažljiva žena), njena ćerka Andrea (lakomislena, vetropirasta) i unuk Lazar (mudrica). Glavni muški lik je njen muž, Andra Gradinovački, potomak bogatih i obrazovanih Somboraca koji u nekoliko generacija sakupljaju knjige i rukopise „da sačuvaju srpstvo“.
Porodična biblioteka s vremenom postaje Andrina strast i opsesija. On je obogaćuje zabranjenim knjigama i dokumentima koja svedoče o mučnim ratnim dešavanjima za vreme Drugog svestskog rata i posle rata. Problem i zaplet se javlja kad Andra odluči da pored biblioteke sačuva i svoju porodicu, Gradinovačke, što malo teže ide jer je kao dečak bolovao od zaušaka.
Život je kao more. Nekad miran, blistav i jednoličan, češće uzburkan, vetrovit, ali predvidiv, a ponekad se jave neočekivane oluje i ubitačni talasi. Važno je da uvek budeš spremna, da uskočiš i da grabiš napred. Da glavu održavaš nad vodom, da promisliš i tražiš najbližu obalu. Moraš da plivaš, a ne da lutaš pučinom.
Nema stajanja, odustajanja, treba ići ka cilju.
