Jedna priča o teškom siromaštvu pretvorila se u priču o porodičnoj slozi koju neće pomutiti ni nedaće života, potom o posvećenosti, lepoti i izuzetnosti jedne devojke, da bi se potom preokrenula u nesvakidašnju ljubavnu priču. Svaka izuzetna lepota sadrži u sebi barem neki element kobi. Tako je i u romanu Slavica Marić Dug iz prošlosti, razapetom između Beograda i Atine, između slike oskudne svakodnevice i slika ispunjene ljubavi. Prošlost dugo traje, ne ostavlja nikoga na miru i ne prašta ničije dugove koliko god oni bili surovi i nametnuti. Tako ni junakinja ovog romana ne uspeva da odbaci brzo ni lako svoju prošlost, čak ni kada promeni grad u kome živi, svoje životne mogućnosti i svoju svakodnevicu. Prošlost je uvek tu i čeka svoj čas. Junakinja romana plaća veliku cenu u suočenju s duhovima i dugovima prošlosti. U toj dimenziji roman Dug iz prošlosti od ljubavne priče postaje priča o tragediji jedne porodice. Iz te tragedije junakinju romana izvući će samo čudo ljubavi.
