POD TUĐIM SUNCEM

Све Мајићеве књиге сам прочитао, човек је чаробњак пера, свака следећа књига је боља од предходне, чита ју се у даху, ликови толико инспиришу и мењају погледе на свет и оно што је мени најзанимљивије код његових књига је закључак краја је индивидуална за сваког читаоца, мој фаворит је рудник, али и oва књига је феноменална, моја најтоплија препорука да се све његове књиге прочитају, а ја са нестрпљењем чекам слeдећи роман.

Pod tuđim suncemČovek uvek zna šta je ispravno, samo uglavnom bira lakši put. I kada ljubi i kada se ratuje i kada pobeđuje i kada gubi, čovek zna šta je ispravno, ali najčešce ne preduzima ništa da krene u tom pravcu.Pod tuđim suncem je teška, emotivna i mocna Majiceva knjiga za koju verujem da ce se čitati više od njegovih prethodnih dela. Svakim novim romanom osvaja me i iznenadi. Svojim mocnim pripovedanjem, autor vodi čitaoca kroz senke koje neprestano vrebaju nad Balkanom i oslikava pejzaž sadašnjosti, prošlosti i zemlje koje više nema. Kao kroz prizmu nam predstavlja sadašnje društvo i zemlju koja tone u očaj, siromaštvo i nepravdu. Društvo u kojem vlada sve više gubitnika i lažnih patriota (mislim da poslednje dve rečenice važe i za naše društvo). Majic uvek piše bez dlake na jeziku i prosijava kroz sito sve što je dobro i što nije dobro. Ovo je potpuno drugačije delo od prethodnih, autor je odstupio od svog žanra, ali je ipak ostao veran svom stilu pisanja i uspešno se usavršavao. Ovde su ubačeni neki krimi elementi, a žanr je uglavnom drama sa psihološkom obradom likova. Roman o životu, o ratovima, o tranziciji, ali pre svega o identitetu i nadi. Definitivno najbolje pročitano delo ove godine.quot;Od neke istine se nikud ne može pobeci.quot;Majic vešto plete dve potpuno različite sudbine, spajajuci nesrecu i gubitak. Dva glavna lika Kosta i Marija, slomljeni, sa neizlečivim ranama i ožiljcima iz ratova, neprestano ih prati i proganja senka tuge i nemoci, dok sreca kao da beži od njih. Ova dva slučajna, ali neophodna saputnika proganja sadašnjost i kao bršljan ih sve više obavija, raste i pritiska. Kosta je major u penziji koji pokušava da se suoči sa sobom i ostatkom svog života. Marija je izbeglica sa Kosova koja pokušava da preživi u novonastaloj državi i pobegne od sebe i svog života. Upravo ta linija koja ih razdvaja spojice ih jedne noci u Marijinom taksiju. Ona mora da odvede Kostu na ostrvo Krf, koji prvi put napušta granice svoje zemlje. Majic ce vas lako smestiti na zadnje sedište taksija i zajedno sa junacima odvesti na Krf. Na tom putovanju saznacete njihove sudbine, njihove izgubljene snove, njihova secanja koja ce vas vratiti u zemlju koja više ne postoji. Na kraju svakog puta je naš lični demon koji strpljivo čeka.quot;U ovom delu autor je isticao ljude koji su bili spremni da daju i koji su dali najviše što čovek može dati za otadžbinu svoj život, i šta bi rekli kada bi ustali iz groba, za šta su dali svoje živote. Svaki rat ima svoju cenu, a tu cenu narod placa životom. Kada se rat završi, bilo da ste gubitnik ili pobednik, ostaju užasna secanja, teške misli i griže savesti. Oni su udobno smešteni u utrobi i postepeno vas ubijaju, jedu, sve dok ne pojedu poslednji deo džigerice. Posledice ratova su strašne, a najvece žrtve su ljudi. Vi i ja i svi mi smo žrtve lažnih patriota koji sumanutim i političkim odlukama državu uvlače u patnju, a mi ljudi pozvani da ginemo za nju, dok oni sede u udobnim foteljama. Šta smo zaista uradili za bolju zemlju, za bolje sutra, za našu slobodu? Ima li izlaza iz tame? Ima li svetla na kraju tunela? Ima li nade ili je smrt bolji izlaz? Može li se sreca naci pod tuđim suncem? Odgovore na ova pitanja naci cete u knjizi, u njenom fenomenalnom kraju koji dokazuje da je Miodrag Majic vešt i talentovan pisac.P.S. Hvala Majicu štа je u ovom romanu napisao događaje u našoj Makedoniji.Zdravo poštovani. Ja sam iz Makedonije i bila sam na sajmu knjiga u Beogradu i kupila sam i Majicevu novu knjigu. Ovo je moja recenzija i bila bih vam zahvalna ako biste mogli da je objavite. Hvala vam puno i izvinjavam se ako ima grešaka u tekstu.