ZIMSKI DNEVNIK

Nositi nešto sa sobom — obavezu, težinu, svakodnevni napor — u tome se ogleda suština svakog rada. Taj teret se ne odbacuje, već se strpljivo prenosi iz koraka u korak, bez zastoja, uz tiho uverenje da se može izdržati i stići do cilja. Upravo ta upornost postaje nevidljiva melodija svih poslova.


U Zimskom dnevniku Srđan Valjarević beleži slike i raspoloženja koja deluju kao da pripadaju nekom drugom, udaljenom vremenu. Njegovi britki, ali blagi zapisi istovremeno bude sećanja i razotkrivaju stvarnost devedesetih godina — period obeležen izolacijom, osiromašenjem i gubitkom vrednosti. U tom mračnom kontekstu menjali su se i gradovi i ulice, brišući poznata imena, nestajali su heroji detinjstva, pomerale su se granice, a osećaj normalnosti postajao je sve slabiji. Ipak, uprkos sankcijama, oskudici i teskobi, život nije stao: ljudi su i dalje nalazili razloge da rade, druže se, smeju i igraju, kao da se ratni vihor u okruženju još ne približava njihovoj svakodnevici.


Ova knjiga je vremenom stekla status kultnog dela savremene srpske proze sa kraja dvadesetog veka. Valjarević je uspeo da živopisno i duhovito prikaže jedan grad i jednu epohu koji su, u trenutku u kojem su življeni, bili sve osim privlačni. Zimski dnevnik ne čine samo autorovi zapisi i razgovori sa savremenicima, koji zajedno oslikavaju duh jednog sumornog vremena, već i umetničke fotografije Vesne Pavlović. Njihova vizuelna naracija skladno se uklapa u tekst i dodatno produbljuje ovaj upečatljiv urbani portret.