Na pogrešnoj strani reke je roman o nemogućem susretu i ljudskim sudbinama: u jednom trenutku su na dvema stranama reke, u dvema sukobljenim vojskama, bili mladi Ernest Hemingvej i naš pesnik Dušan Vasiljev. Reka je Pijava na severu Italije, vreme je užasnog sukoba u Prvom svetskom ratu, svet je izobličen i razoren, ali u njemu ipak postoje dva entuzijazma. Jednom pripada pobednički heroizam, drugi je na strani poraza – veliki životni promašaj pesnika iz Banata koji je opevao epohu i prerano umro.
Miloš Latinović književno je progovorio o onome o čemu se u srpskoj istoriji i kulturi najviše ćuti – o sudbini srpskih ratnika koji su bili u pogrešnoj armiji i na pogrešnoj strani fronta. Ovo je roman Banata i Evrope, Srbije, pobede i poraza, rata i poezije, mladalačkih snova i srušenih iluzija. Ovo je roman u kojem se ne govori mnogo o ljubavi, a ipak je ona kao u najboljim Hemingvejevim romanima moćna i sve vreme je prisutna. Ovo je roman o ljubavi i porodici, o očevima i sinovima, o strasti prema pisanju, o mladim ženama koje junacima ostaju daleke i tuđe, o pobedi i porazu, o lepoti i snazi književnosti i nemoći svake reči.
Latinović je iskoristio trenutak kada su se ukrstile i zauvek razišle sudbine dva mladića da prikaže začetak svetske legende koja je pratila Hemingveja i duhovnog sloma jednog besmislenog austrougarskog ratnika, srpskog pesnika Dušana Vasiljeva, a takav je bio i Miloš Crnjanski. Sa savršenom ironijom autor je prikazao i naše vreme u liku pisca koji je i junak romana, te je oslikao pozorišni svet u kojem bismo neke likove možda mogli i da prepoznamo.
I onaj koji nije preterano zainteresovan za istoriju i velike pisce u ratu mora da pročita ovaj savremeni roman i da se dobro nasmeje čak i kada je potresen izvanrednim stranicama o početku prošlog veka i svetskom sukobu koji je sve promenio i od kojeg se ni Hemingvej ni Vasiljev nikada nisu oporavili. Surova i neodoljiva aktuelnost ovom romanu daje posebnu dimenziju
