„Javi se, Pejsi, već iz Zagreba“, reče kneginja Olga ispred Belog dvora, ispraćajući muža na kratko putovanje do Slovenije. „I čuvaj se.“
„Ne brini“, odgovori knez i zamisli se. „Znaš li da Nikola Tesla veruje u sreću broja tri, i zbira brojeva deljivog sa tri?“, upita suprugu.
„Zašto mi to govoriš?“
„Za koji sat, kad budem u vozu, osvanuće dvadeset i sedmi mart. Dva i sedam su devet, a taj broj je deljiv sa tri. Sutra je srećan dan.“
„Novi roman Vuka Draškovića I grob i rob, svojevrstan nastavak Aleksandra od Jugoslavije, virtuozno sažima jednu deceniju istorije srpskog, balkanskog, evropskog i svetskog ludila u dvadesetom veku (1935–1945), uz savršeno funkcionalan ’post scriptum’ 1982. godine. I osam decenija nakon opisanih zbitija, Draškovićeva ingeniozna vizija je zastrašujuće konkretna i detaljna, duboko provokativna, bolno dramatična i empatična prema nevinim žrtvama na svim stranama, neumoljiva prema psima rata i zgađena nad nečasnim političkim, diplomatskim i špijunskim igrama i manipulativnim savezima velikih sila nauštrb malih naroda, te deluje inovantno i samosvojno uprkos bibliotekama knjiga o ovom vremenu.“ Ljiljana Šop
„Roman I grob i rob u svemu je čudesan u kontekstu najnovije srpske (a zašto ne i u kontekstu južnoslovenskih!) književnosti i po narativnoj snazi i njenoj ubedljivosti i po svojoj jeretičnosti koja bolno daje anamnezu onoga što je razorilo i jugoslovenstvo i južnoslovenstvo u paramparčad. Ima neopisive melanholije i žala nad ubijenom utopijom. To je romaneskna priča o jednoj od velikih utopija, koja je mogla biti i priča o sreći zajedničkog življenja – nažalost, postala je priča o zlu, mržnji, raskolima, užasu, raspadanju.“ Gojko Tešić
