DNEVNIK

„Vito Martić nam ispisuje hroniku života čoveka s „naših” prostora (ko god da smo to – „mi”); čoveka koji može da bude sve i ništa, koji je razapet uzmeđu prošlosti – u kojoj nije bilo sramotno naglas pitati se o smislu života – i savremenosti u kojoj su takva pitanja suvišna i smetaju našem upražnjavanju iluzornih sloboda. Od sumanutih iznenađenja koja nas čekaju u kolima dobijenim na kocki, do blagih nastupa majčinske večne brige, ovaj se roman stara o tome da, naposletku, smognemo snage i lepotu vidimo u najdostupnijem, tamo gde nam zbog „okorelosti srca” deluje da je ona odavno iščezla – u svakodnevnom, običnom, onom što nam „umalo ne izbije oči” koliko nam je blizu.“ – Vladimir Tabašević

„Junak ove knjige, neretko nateran na suprotno, vapi za univerzalnim vrednostima, koje je gotovo nemoguće dostići u svetu koji je krenuo u drugom pravcu. Bogatstvo duha, kao nagradu za težnju, doživljava kao utešnu kompenzaciju.
Ovo nije samo dnevnik, nego i roman i burleska, a i knjiga u kojoj se, između redova, pronalaze i važne životne pouke. Govoreći nam o svojim dogodovštinama, pisac će vas često nasmejati, na momente naterati da zastanete i ozbiljno razmislite o životu, vremenu koje prolazi, vrednostima do kojih nam je stalo, željama, nagonima, manama i vrlinama, odnosima između ljudi…
Vito Martić, kao jedinstveni i večiti avanturista, uspeva da pokaže da su i najveće ludosti opravdane i oproštene, ako u njima postoji barem tračak iskrene dečije, nevine radoznalosti u putu ka zadatom cilju i sreći.“ – Slaviša Pavlović