Pomalo je takvih pripovedaka i romana kojima se, u srpskoj književnosti, dostojno prislužuje u slavu erosa.
Prinčev pupak Željke Gavrilović je upravo takav roman, možebiti knjiga “ulančanih” priča, u svakom slučaju neobična proza kakvu smo dugo čekali.
Čitaocu se, kadšto, može učiniti da mu je umesto ove knjige, pred očima durbin „od sedam kolena “kojim bludi kroz ozvezdani mrak, po nebeskoj promaji na kojoj se „Vlažni snovi prosušuju ...
Sve je u ovoj knjizi iz duše, a ništa po modi !
