DOMAĆI ROMAN

U romanu Malj za učenjake, Aleksandar Dobrijević govori o Društvu prijatelja Tomasa Bernharda u Srbiji, duhovito se poigrava s Bernhardovim stilom i još jednom pokazuje da je izvanredan pisac, kao i u prethodnom romanu Mešavinar, hronici višestruke ljubavne odiseje na relaciji Beograd-Kanada, protkanoj idejom o lečenju ljubavnih i drugih jada čitanjem.

Kad sam jednom, bivajući inače duduk za filozofiju, probao da oborim takvo njegovo tragičko shvatanje o oženjenim filozofima, setivši se, kao što bi se na mom mestu setio svako ko je i najpovršnije upoznat s čuvenim filozofskim anegdotama, slučaja Sokrat, koji se valjda hvalio time da je svoje majstorske argumentativne veštine razvio unutar braka, dakle upravo zahvaljujući braku sa Ksantipom, ženom raspričanom i poslovično nezgodnog karaktera, Sveta je jedva dočekao da me ućutka, rekavši nešto poput: e moj dobri astronome, nema sumnje da je Sokrat potencijalno bio najkvalitetniji filozof, svi misleći ljudi tog doba videli su taj potencijal u njemu, čak i ono opskurno Pitijsko proročište, na kraju krajeva zato je imao toliko slavnih učenika, ali prenebregao si činjenicu da je on, čim se oženio, prestao da razmišlja o stvarima mimo svakodnevnog života, što je, ako mene pitaš, bio znak da se odrekao svog potencijala, osetili su to i njegovi učenici, pa je svaki krenuo svojim putem, a to što su ga već u starini hvalili kako je prvi uspeo da prizemlji filozofiju, tu u stvari nema šta da se hvali, Sokrat se zaglibio u svakodnevni život kao u živo blato, toliko se natovario problemima svojstvenim svakodnevnom životu da je svaki njegov pokušaj rešavanja problema svojstvenim svakodnevnom životu završio u takozvanom ćorsokaku, ali treba da mu budemo zahvalni što nam je prvi pokazao, premda to nije nameravao, kakav kraj da očekujemo ako mišljenje podredimo teretima svakodnevnog života, a brak je, da pojednostavim, malj za sve tipove učenjaka, ponajviše za filozofe, ne samo da te brak prizemljuje, nego te zakucava duboko u zemlju darodavku.

Aleksandar Dobrijević (1971-) predaje Etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; svira gitaru u fjužn bendu Mangus; autor je romana Potrepštine po Martinu, dve naučne monografije i brojnih članaka iz oblasti filozofske etike. Izdavačka kuća LOM objavila je 2018.god. njegov roman Mešavinar.

Mešavinar, fascinantno je štivo koje se čita u jednom dahu, opis višestruke ljubavne odiseje glavnog junaka na relaciji Beograd -Kanada, protkane idejom o lečenju ljubavnih i drugih patnji čitanjem, ima u sebi nešto od francuskih i engleskih romana bezbrižnog i lepršavog XVIII veka…

„Mogao bih bez preterivanja da kažem kako je mešavinarenje, u periodim mojih raspadanja ili poluraspadanja, ali i sasvim nezavisno od tih perioda, za mene predstavljalo najbolji, možda i jedini pažnje vredan proces krpljenja, koji je, kao proces, bio prilično neprivlačan mojim najboljim prijateljima, koji jesu poštovali tu moju uvrnutu strast ka čitanju svega i svačega, ali su je sami bili lišeni, pa su proces krpljenja prijatelja, onda kad je taj proces bio neophodan, radije shvatali i u pogon puštali kao sofisticirani oblik glupiranja, koji je na neki način mogao biti u vezi sa održavanjem i negovanjem deteta u sebi, što sam sve imao na umu dok sam razmišljao kakao da svoju mlađu, depresivnu, ali i nače preozbiljnu sestru zakrpim pre nego što njeno raspadanje uzme maha.“

Aleksandar Dobrijević (1971) predaje etiku na Odeljenju za filozofiju Filozovskog fakulteta u Beogradu; svira gitaru u fjužn bendu „Mangus“; autor je romana Potrepštine po Martinu (Medijska knjižara Krug, 2009), dve naušne monografije i brojnih članaka iz oblasti filozofske etike.