Mešavinar, fascinantno je štivo koje se čita u jednom dahu, opis višestruke ljubavne odiseje glavnog junaka na relaciji Beograd -Kanada, protkane idejom o lečenju ljubavnih i drugih patnji čitanjem, ima u sebi nešto od francuskih i engleskih romana bezbrižnog i lepršavog XVIII veka…
„Mogao bih bez preterivanja da kažem kako je mešavinarenje, u periodim mojih raspadanja ili poluraspadanja, ali i sasvim nezavisno od tih perioda, za mene predstavljalo najbolji, možda i jedini pažnje vredan proces krpljenja, koji je, kao proces, bio prilično neprivlačan mojim najboljim prijateljima, koji jesu poštovali tu moju uvrnutu strast ka čitanju svega i svačega, ali su je sami bili lišeni, pa su proces krpljenja prijatelja, onda kad je taj proces bio neophodan, radije shvatali i u pogon puštali kao sofisticirani oblik glupiranja, koji je na neki način mogao biti u vezi sa održavanjem i negovanjem deteta u sebi, što sam sve imao na umu dok sam razmišljao kakao da svoju mlađu, depresivnu, ali i nače preozbiljnu sestru zakrpim pre nego što njeno raspadanje uzme maha.“
Aleksandar Dobrijević (1971) predaje etiku na Odeljenju za filozofiju Filozovskog fakulteta u Beogradu; svira gitaru u fjužn bendu „Mangus“; autor je romana Potrepštine po Martinu (Medijska knjižara Krug, 2009), dve naušne monografije i brojnih članaka iz oblasti filozofske etike.
