DOMAĆI ROMAN

Ovako je sve počelo...

Misli su joj bile zbrkane, i čak i dok je palila sveće za drage pokojnike, mislila je samo o tome da nekog ne zaboravi, nije mislila ni o kome posebno, ređala je imena kao da su na nekom spisku, molila se paušalno, „daj im, Bože, večni mir“, i onda, mislila je o ručku, o tome kome sve treba da se javi, i o tome koje će želje da zamisli dok bude palila sveće, gore, za žive i za život, za želje, kojih je imala mnogo, toliko mnogo da ih je skupljala po ustima kao rasute perle, da neku slučajno ne izgubi.

Ovako je sve počelo. Na ulicama uzavrelog grada, na nekoj plaži, u frizerskom salonu, na svim mestima ove zbirke priča već su se negde u prolazu nazirali junaci budućih romana Mirjane Bobić Mojsilović. Sada, četvrt veka kasnije, osvežena i obogaćena sa devet novih priča, ova riznica svakodnevnih čuda, večnih sudbina malih ljudi, nepretencioznih osećanja koja nas rastaču i stvaraju iznova nas podseća zašto čuvamo, volimo i nerado pozajmljujemo ali rado prijateljima poklanjamo knjige Mirjane Bobić Mojsilović.

Priča o povratku sebi

Sve je bilo kao i obično, život se nastavljao. Još jedan običan dan. Skinuo sam se go, izašao u baštu i skočio u bazen. Plutao sam. Bila je to scena kao iz Getsbija. Da je neko došao da me upuca u potiljak, kao u romanu, ništa se ne bi promenilo. Bio sam mrtav.

Gladni smo ljubavi i gladni pažnje. Gladni smo uspeha… A najveća od svih gladi savremenog sveta upravo je glad za novcem.

Ovo je roman o svim našim gladima, o čoveku koga svi poznajemo i na koga svi pomalo i ponekad ličimo. A on je oduvek želeo da bude neko drugi. Ovo je priča o beogradskom Getsbiju koji je živeo u iluziji ne samo da će osvojiti Dejzi svoje mladosti već i da veliki novac znači veliku sreću.

Nastavak bestselera Happy End.

A šta ide posle Happy Enda?

Izgledao je kao da je hteo da kaže nešto drugo, kao da je hteo da kaže, „Ljubo, drži se, život je kurvin posao“, ili nešto u tom stilu, kao da je video da mogu svakog časa da prsnem. Ali, samo je namignuo, i njegova niska prilika, sa zadignutom kragnom mantila i kesom u ruci, samo se polako spustila niz stepenice.

Ovoga puta, brodolomnik sam bila ja.

Ljuba je razvedena profesorka. Bivši muž i sin joj sada žive u SAD. Ona je u Beogradu, sama. Jer Đorđe ima svoje „bubice“ i više nije tu. Ljuba se bavi prevođenjem, a potajno i piše. Ali neće objaviti roman pod svojim imenom. A onda se desi potpuni obrt. Pravi happy end. Baš kao u priči. Bude, majke mi, bajka.

Kroz galeriju urbanih likova Mirjana Bobić Mojsilović nam pokazuje koliko su dvoličnost, lažna prijateljstva, licemerje i međusobne podvale deo našeg života.

Svima je potreban srećan kraj.

Ali on je stvarno otišao. I ja sam čekala, a nisam bila svesna da čekam, ni šta čekam, ni zašto čekam, jedino što sam u dnu svoga srca znala jeste da je nemoguće da se ova neobična priča završi tek tako. Napisao mi je pismo, ispričao svoj život, i ostavio me da večno tugujem.
Ne, to je nemoguće.

Ljuba ima četrdeset godina, propali brak, depresivna je i usamljena je, ima paničan strah od starenja i izgubljenog vremena, ali je i dalje nepopravljivo romantična.

Đorđe je čovek koji je sposoban da voli, on je pisac, ali je i ubica.

Ovo je priča o idealnom muškarcu, o knjigama, čitanju, o potrazi za piscem jednog romana koji menja živote glavnim junacima. Ovo je priča koja se završava happy endom.

Druga strana priče.

Ako ste voleli Azbuku mog života, obožavaćete roman Muška azbuka.

Ali, sada mi se stezalo grlo. Uznemiren sam kao nikada, i ovo mi nije trebalo. Pomislio sam, ponovo, bolje je da budem pizda, kakvom me verovatno ionako smatra, najlakše je biti pizda, život je ionako jedna niska pizdunstava uglavnom, bolje bi bilo da nas oboje poštedim sranja, emotivnih ispada, stida. Izbegneš krivicu, to valjda svako radi? Nije li život ponekad, kad se sve ogoli, samo to? Izbegavanje krivice? Jednostavno, organizuješ sebi život tako da bude što manje komplikacija.

S, kao seks, kao sinoć, kao sutra, kao smrt, kao suze.
S, sjebao sam nam živote, svima.

Roman za sve ostavljene i za one koji ostavljaju. Za prevarene i one koji varaju. Roman o braku, ljubavi, izdaji, kukavičluku, strahu, mržnji i kolebanju.

Ko traži, naći će...

Jedan vetropir, jedna obična žena, jedna slavna književnica – junaci su ove priče koja prati tri naizgled potpuno različite sudbine, koje, međutim, imaju nešto zajedničko. Svi oni prolaze kroz život bez istinskog suočavanja sa pitanjima ko sam, šta želim, kuda idem i da li moj život liči na onaj o kojem sam sanjao.

Da li uspomene mirišu, da li je uspeh kao ksanaks, da li je Ada beogradski Varadero, i šta je to što sve troje junaka traži pročitaćete u ovom modernom i veoma uzbudljivom romanu, u kojem svako može da prepozna i deo svoje sudbine.

P, kao panika. Drhtim. Pariz. Poslednji tango u Parizu. Zamišljam da je mrtav, da leži tu, u dnevnoj sobi: Marlon Brando kleči kraj odra svoje voljene neverne žene i priča joj. P, preživeću. P, kao priča. P, kao pričest. Kao plač. S, strah. Snovi, sin. N, neizvesnost. K, košulje, njegove košulje, ispeglane. P, pakovanje. Peglanje. Z, zauvek. ’Ovaj put zauvek’, kao u onoj pesmi. Z, zbogom. Zvaću te. K, kofer, samsonajt. Kravate. O, oprosti.

U, umreti, uvek, uvuci kragnu. Uvrede.

T, telefon. "Doći ću predveče", rekao je, "ako ti odgovara, da uzmem svoje stvari."

R. Razmislio je, tako je rekao, za sve je bolje da ode.

Za nekoliko sati, doći će, da bi otišao. Strah me je, sada, kad smo se dogovorili, odjednom, strah me je da ga vidim, ponovo, oči u oči, dok ulazi, dok mu predajem kofer, dok uzima svoj život, spakovan i ispeglan. Strah me je da se ne rasturim od te nepodnošljive scene, samo od toga me je strah. Nije me strah od samoće.

Preživeću.

Roman Azbuka mog života mogao bi da bude azbuka svake žene – to je priča o ljubavi, planovima, razočaranju, rasturanju porodice, usamljenosti i pokušaju da se uhvati krpica sreće, da se izbegne proćerdano vreme među licima i viljuškama. Ali pre svega, ovo je priča o tome kako lako zaboravljamo da imamo čega da se sećamo i kako treba da se sećamo da ne bismo zaboravili ono što je važno.

Jedan od najvećih srpskih bestselera u poslednjih pedeset godina.

Dnevnik srpske domaćice, roman Mirjane Bobić Mojsilović, koji je do sada doživeo preko pedeset izdanja i preveden na italijanski, francuski i slovenački jezik, predstavlja svojevrsnu kolektivnu autobiografiju nekoliko generacija: ovo je knjiga za naše roditelje, nas i našu decu – romantično, duhovito i potresno svedočenje glavne junakinje Anđelke o srećnom detinjstvu u Titovoj Jugoslaviji, zbunjenoj mladosti osamdesetih, otkrivanju političkih strasti devedesetih i bolnom trežnjenju posle bombardovanja.

Roman koji se pamti i kojem se rado vraćamo.