Roman, pisan u formi lirsko-meditativne proze, otvara brojna egzistencijalna pitanja, ali daje i moguće odgovore, naročito u vezi sa strahovima i nesigurnošću.
Glavni junak romana je Janko, čovek naizgled ostvaren i zadovoljan, ali zapravo nesrećan zbog unutrašnje borbe sa skrivenim problemima. Spasavajući druge, Janko u stvari spasava sebe.
Knjiga potkovana istorijskim činjenicama, uz maštu autora dočarava prošlost i govori o istoriji Srbije od najjranijih dana do našeg vremena. U ovom romanu glavni lik je Srbija, čiji usponi i padovi se ogledaju kroz život tajnog bratstva i njenih članova.
„Kopile se ne ispušta iz ruku do poslednje rečenice, razrešenja uzbudljive priče, koju nudi ovaj roman. Posebna vrednost ove knjige je jezik, ubojito oružje kojim se koristi Srećko Vučković. Ima u tom jeziku zaboravljenih reči, divnih metafora koje je teško napraviti korišćenjem ogoljenog jezika svakodnevnice u kome je sve više skraćenica i šatrovačkog izražavanja. Kopile je uzbudljiv roman, koji ćete sigurno prepričavati prijateljima i pojedine rečenice zapisati.“
– Vanja Bulić
Novinar, kolumnista i profesor Momčilo Momo Jokić se upustio u jednu komplikovanu romansknu priču, koju iznosi sa lakoćom i koja zadire koliko u ono što je lično i preživljeno toliko i u svet onostranog, koji nije ezoterija, ali jeste u domenu psihološke fantastika. Misaoni diskurs je osnova pripovesti bilo da je ona deo narativa glavnog protagoniste pripovesti, dakle Jokića, bilo da se nalazi u posedu doktora Ž, u neku ruku dvojnika naratora, kojem pisac mnogo toga stvarnog ali i neobjašnjivog udeva u sadržaje života, koji ne mare za vremenska, prostorna i druga ograničenjanja.
