DOMAĆI ROMAN

Novi roman Milice Vučković: Emotivna i oštra anatomija savremene usamljenosti

Nakon velikog uspeha i nagrađivanog bestselera "Smrtni ishod atletskih povreda", autorka Milica Vučković donosi nam novu, duboko dirljivu i duhovitu priču o ljudima koji su se izgubili u potrazi za smislom i bliskošću. Ovaj roman je ogledalo našeg vremena – precizna vivisekcija modernog života, napisan sa prepoznatljivom oštrinom, finom ironijom i neizmernom nežnošću prema svojim likovima.

Priča nas vodi kroz paralelne svetove dvoje junaka koji, iako naizgled različiti, dele istu prazninu:

Beni – Čovek koji noćima krstari auto-putevima istočne Evrope. Njegov posao je bizarni apsurd: obilazi pet-šopove i drži motivacione govore o sreći kućnih ljubimaca, dok istovremeno ne veruje ni u šta od onoga što prodaje. Njegov život se svodi na fluorescentno svetlo benzinskih pumpi, jeftine hotele i beskrajne, iscrpljujuće razgovore sa kolegama.

Marija (i njen suprug hirurg) – Žena koja je napustila domovinu u potrazi za boljim životom, ali je umesto smisla pronašla samo privid uspeha. Zarobljena je u braku sa uspešnim hirurgom koji svaku zajedničku večeru pretvara u sopstveni monodramski šou, dok ona pokušava da održi fasadu srećne i ostvarene žene.

Oko njih dvoje tka se mreža sporednih likova – ljudi koji su umorni od braka, karijernih ambicija i društvenih uloga, a koji iznad svega čeznu za iskrenim ljudskim kontaktom.

Milica Vučković u svom novom delu secira anomalije savremenog društva. Autorka prepoznaje bolne, a svima nama previše bliske istine:
- Roditeljsku ljubav bez razumevanja: Roditelji koji decu "vole najviše na svetu", ali nikada zapravo ne čuju njihove stvarne potrebe.
- Zamku toksične produktivnosti: Odrasle ljude koji su svoj identitet potpuno izgubili u floskulama o uspehu, biznisu i stalnom radu.
- Rutinu umesto ljubavi: Partnere koji su emocije zamenili zajedničkim rasporedima, obavezama i hobijima.
- Prerano odrastanje: Decu koja su suviše rano naučila da od sveta ne traže i ne očekuju apsolutno ništa.

"Slojevita i duboka, uzbudljiva i dinamična priča naseljena mnoštvom ubedljivo izvajanih likova do čijih nam je sudbina i te kako stalo... Život glavnog junaka Benija ispunjen je događajima i ispražnjen od smisla; pouzdana i finom ironijom obojena naracija vodi nas kroz njegova nastojanja da taj smisao pronađe, da bi nas na kraju neumoljivo navela da se suočimo sa pitanjem: kako smo dozvolili sebi da postanemo tako neizlečivo sami?" - Zoran Paunović o romanu

Kada Selena dođe u selo svog oca da preuzme nasledstvo – kuću na ivici šume – ne očekuje ništa osim dosadnih papira i brzog povratka kući. Ali selo ne zaboravlja. Ni ljudi, ni šuma. Ono što započne kao rutinsko sređivanje imovine, pretvara se u opasno otkrivanje zaboravljenih istina i pradavne sile koja nikada nije sasvim zaspala.

Šapat vetra nije samo vetar. Pogled u tamu nije samo strah. A krv – krv nikada ne laže.

Dok pokušava da rasplete niti porodične prošlosti, Selena biva uvučena u svet gde granice između nauke i mita počinju da se brišu. Tajne vlaških vračara, zaboravljene zakletve i senke iz šume stajaće između nje i istine koja je može spasiti – ili uništiti.

Vlaška magija ne umire – ona čeka naslednika.

Anja ne spava

Noći provodi za volanom svoje stare tojote selike, automobila za koji je gotovo opsesivno vezana. Dok grad pulsira kroz sparinu, proteste, neon i beskrajne noći i jutra, ona radi poslove praćenja ljudi: nevernih supružnika, problematične dece, misterioznih pojava do kojih joj lično i nije stalo. Ali čak i kada radno vreme prođe, Anja nastavlja da posmatra.

Nepoznati ljudi u noćnim klubovima, zadimljenim barovima, na benzinskim pumpama i pustim ulicama postaju njena tiha fascinacija. Grad se pretvara u lavirint usamljenosti, nasilja i tihog raspadanja, a Anja sve dublje tone u svet u kojem su tišina, nesanica i posmatranje jedini način da preživi.


Pred kraj tog dugog leta, otkriva se istina koju je pokušavala da nadživi: zašto više ne ume da spava.

Aleksandar Dobrijević (1971) Predaje Etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: Mešavinar (2018), i Malj za učenjake (2023), kao i zbirku poezije Bolje je već bilo (2025).

Zemun, Oklahoma zaokružuje trilogiju započetu romanom Mešavinar i nastavljenu romanom Malj za učenjake, ukrštajući prethodne narativne svetove u jednu raskošnu, bolnu i grotesknu završnicu. Glavni akteri romana, Meš i Roš, zatiču se u Oklahomi kao nehotični učesnici porodičnih preobražaja koji nadilaze granice krvi, jezika i zavičaja. Njihova priča vodi ka mestu koje pre toga nije postojalo ni na jednoj mapi, ali će, jednom imenovano, postati simbol svega što se u ovoj trilogiji gubi, nalazi i iznova izmišlja.

„. . . onda sam predložio da mi damo naziv toj parceli, nekoliko dana pre toga dangubio sam na internetu i bio znatiželjan da saznam koliko naselja u Americi nosi naziv Beograd ili, tačnije, Belgrade, izuzev onog naselja na periferiji Oklahoma Sitija koje se nekad tako zvalo, postoji najmanje pet naselja, u različitim američkim državama, koja i dalje nose naziv Beograd, ali u kojima nema nijednog stanovnika srpskog porekla, Beograd, Misuri, oko dve hiljade stanovnika, Beograd, Minesota, mala varoš američkih penzionera, Beograd, Montana, oko četiri hiljade žitelja, Beograd, Nebraska, selo sa svega sto trideset duša, Beograd, Mejn, blizu tri hiljade ljudi, mogli bismo, eto, da toj parceli damo naziv Beograd, Oklahoma, da vratimo Oklahomi ono što je nekad imala, Meš je odjednom ispalio rezolutno NE, u nekadašnjem Beogradu nadomak Oklahoma Sitija pretrpeo je takozvane ritualne, a u stvari najbrutalnije i najsurovije moguće batine zbog kojih je morao da bude hospitalizovan, pa me je zamolio da na internetu potražim ima li nekog naselja u Americi koje nosi naziv Zemun, nema nijednog, e pa, reče Meš, moj je predlog da toj parceli damo naziv Zemun, Oklahoma.. . “

Misteriozni špil, kojim priča počinje, sadrži četiri posebne karte, karte koje pokušavaju da pobegnu, ali se vraćaju. Nastavak priče prati četiri lika, od kojih svako ima naizgled potpuno drugačiji život, ali događaji i pojave koji nagoveštavaju zajedničku nit i povezanost uprkos različitosti čine da se roman čita kao nerazdvojiva celina, u dahu.

Roman "Špil" je narativna polifonija, ali sa brižljivo građenim čvorištima susreta narativnih tokova, te se može čitati redosledom koji sami izaberete, jer je svaki čitalac pozvan da "Špil" slaže kao sa-stvaralac.

Dugoočekivani nastavak romana Krojač.

Život ima kraj.
Ljubav nema.

Posle romana Krojač, Jelena Bačić Alimpić donosi emotivan nastavak priče o porodici Bajer, u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću kroz tajne, gubitke i ljubav koja odoleva vremenu.

Nakon godina razdvojenosti, sestra i brat, Olgica i Jakob Bajer, ponovo se susreću. U miru raskošnog vrta otvaraju srca jedno drugom i započinju ispovest o životima koje su vodili daleko jedno od drugog. Dok Jakob pokušava da razume sve ono što je propustio, Olgica se priseća dana kada je, tek punoletna, zauvek napustila porodični dom i krenula putem koji će je odvesti sve do Jerusalima.

Na tom putovanju pronaći će novi dom, nove ljude i novu nadu, ali će se suočiti i sa iskušenjima koja će zauvek promeniti njen život. Svako novo sećanje otkriva delove porodične prošlosti, a istine koje godinama čekaju da budu izgovorene menjaju sudbine svih koji ih nose u sebi.

Krojačev sin je snažan roman o porodici, praštanju i iskupljenju, o ljubavi koja opstaje uprkos vremenu i udaljenosti, kao i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim odlukama. Ovo je priča koja podseća da za sreću, pomirenje i novi početak nikada nije kasno.

Emotivna porodična saga ispunjena tajnama, ljubavlju i neočekivanim životnim obrtima.
Roman o snazi porodičnih veza, praštanju i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Još jedno upečatljivo delo Jelene Bačić Alimpić koje osvaja iskrenim emocijama i nezaboravnim likovima.

Hteo sam samo da bude uredno i sređeno sve što sam slušao i sve o čemu smo pričali i ono što sam video.

Dugo očekivan nastavak romana 11:12 i zasebna priča o mržnji, ljubavi i istini, koja, iako duboko zaroni, onog trenutka kad ispliva, sve što dotakne pretvara u sećanja.

Bilo je to mirno veče za Marinu, policijsku profajlerku i njenog partnera Vladimira, inspektora, sve dok telefonski poziv u tri ujutru nije promenio tok njihovih života. Na izlazu iz Beograda pronađena je njihova prijateljica, slavna književnica Strela Blaj - teško ranjena.

Dok Strela vodi borbu između života i smrti, potraga za napadačem pretvara se u opsesiju. Dokazi su pažljivo sakriveni, svaki trag samo je slepa ulica, a svaka istina - laž. Marina i Vladimir shvataju da neke tajne ne pripadaju samo jednom životu - one se prenose kroz generacije, vezane nevidljivim nitima, nalik pupčanoj vrpci satkanoj od potisnutih trauma, laži, krivice i ljubavi.

I dok vreme ističe, jedno pitanje odzvanja:

Ko želi da Strela Blaj zauvek zać

Ko može sa sigurnošću reći gde završava strnjište trivijalnog i tričavog, a počinje bleštavo carstvo Veličanstvenog i Značajnog? Tričavo i Veličanstveno, kao prosjak i kraljević, rado menjaju uloge, imena i maske. Ljudi tako provode život čekajući, svečano odeveni i sa buketom u ruci, pojavu Veličanstvenog, sve prezirući siroto Trivijalno. Ali, oni ne znaju da Značajno i Važno nikada ne stižu u pratnji fanfara i sve brbljajući o svom značaju i važnosti: to čine Tričavo i Trivijalno. Veličanstveno se obično oblači u prnje i govori malo i jednostavno. Pa kako ćemo, zaboga, prepoznati to Veličanstveno ako izgleda trivijalno, ofucano i neprivlačno? Najčešće po kajanju i osećanju prolaznosti kada ono već zamakne za ugao.

Nebojša Romčević

„Borisa Dežulovića publika u našim krajevima skoro već četrdeset godina poznaje kao satiričara, humorista i pamfletista u nekom boljem smislu te riječi, kao anarhoidnog političkog analitičara i kao pjesnika mučilišta u splitskoj Lori 1991. Istovremeno, međutim, isti je Dežulović melankolični i mračni pisac srednjoeuropske provincije s kraja devetnaestog stoljeća, te vremena kada se u Njemačkoj rađao nacionalsocijalizam. Jedna opsesivna tema obilježava oba romana tog drugog Dežulovića, Christkind i Tko je taj čovjek?: Što se trebalo dogoditi da se izbjegne nastanak demona? Smisao tog pitanja nije u ispisivanju bolje, makar i alternativne prošlosti, niti u eskapizmu alternativnih historija. Smisao je u moralnoj odgovornosti, u nastojanju da ostanemo odgovorni. Ono što će čitatelja zasigurno opčiniti u ovom romanu jest njegova gotovo zastrašujuća autentičnost i uvjerljivost. Doista, pisac je, ili taj famozni pripovjedni subjekt, prisutan na licu mjesta. On je u vremenu, pa čak i u jeziku događaja. Ovo je veliki njemački roman, koji je napisao jedan europski autsajder, hrvatski vinar-amater, kućedomaćin iz dalmatinskog seoca Piska. Roman-bomba, koja nas budi iz dogmatskog drijemeža.“
– Miljenko Jergović

„Nije sasvim sigurno da li ove redove pišem ja, S. B. – istorija će o tome dati poslednju reč – sa Dežulovićem se nikad ne zna ko mu piše predgovore i blurbove. Pre neku godinu sam, recimo, pročitao neobično blagonaklon predgovor Borinoj knjizi Summa atheologiae iz pera jednog vatikanskog uglednika, da bih posle nekoliko meseci saznao da ga je napisao lično Dežulović, ali tako da je zvučao u dlaku kao da ga je napisao vatikanski monsinjor. I roman koji na način starinski preporučujem čitaocima zvuči kao da ga je napisao Dežulović, što znači da ga obavezno valja pročitati.“
– Svetislav Basara

Beograd, leto 1939. Dok se nad Evropom nadvijaju senke rata, jedan zločin potresa prestonicu.


Ugledni industrijalac Božin Bojović pronađen je mrtav u podrumu svoje kuće, u nedovršenom skloništu koje je trebalo da ga zaštiti od opasnosti spoljnog sveta.
Umesto sigurnosti, ono postaje mesto njegove smrti. Tragovi su oskudni, motiv nejasan, a ubica kao da je nestao bez traga.

Istragu preuzima Krsta Pavlović, islednik poznat po oštrom umu i upornosti da odgovore pronađe tamo gde ih drugi ne traže. Ono što na prvi pogled izgleda kao zločin iz koristoljublja ubrzo otkriva mnogo složeniju sliku. Iza ugledne fasade kriju se porodične razmirice, neizgovorene ambicije, tajne veze, stari sukobi i računi koji nikada nisu izmireni.

Kako istraga odmiče, broj osumnjičenih se smanjuje, ali opasnost raste. Postaje jasno da ubica ne pokušava samo da prikrije tragove — on vodi sopstvenu igru, korak ispred policije, odlučan da sačuva tajnu po svaku cenu.


U gradu koji živi između nemirne sadašnjosti i neizvesne budućnosti, istina postaje najopasniji plen.

Napet i atmosferičan, ovaj roman vodi čitaoca kroz mračne ulice predratnog Beograda, gde svaka tajna ima svoju cenu, a svako lice može da krije lice ubice.

„Aveljov ožiljak” kolažno je prozno štivo. Struktuiran je filmski: smenjuju se u njemu kadrovi i rezovi. Ne ostavlja – to nipošto – čitaoce ravnodušnim. Rešeta ih ožiljcima. Oštra je proza koja ide ivicom žileta i sama pritom žilet postaje. Kao što je prvi, i jedini, Jankovićev roman, roman koji to nije, ovaj prvi, zajednički, roman Jankovića i Jevrića, tobože odbija da bude napisan. Tim odbijanjem, u inat, uz nos, i čitaocima i autorima i sebi samom, on se i piše. On, zapravo, roman u pravom smislu reči i nije, ali ne postoji taj pravi smisao reči koji bi mogao precizno izvagati šta pravi roman jeste a šta to ne može biti. Svaki pravi roman roman je po sebi. Donosi svoja pravila i njegova uspešnost se jedino uspešno može proceniti proverom da li su ta pravila, koliko i kako, ispoštovana.
„Aveljov ožiljak”, u kojem se piše i o tome kako se ovaj roman piše, osobena je kombinacija humora i tragike. Na prvi pogled, Miloš Janković je zadužen za prvo, a Nebojša Jevrić za drugo. No, i jedan i drugi pisac se protežu preko svog gubera ne dozvoljavajući mu da ih porobi.
Dušan Stojković

Savremeni roman prožet kafkijanskom atmosferom i pisan u maniru Kamijeve egzistencijalne proze surovo secira društvene fenomene našeg doba. Kroz prizmu radikalne inividualizacije i sistematskog poricanja odgovornosti, autor nas vodi kroz ironičan mestimično duhovit lavirint koji neizbežno kulminira autodestrukcijom. Glavni junak, zarobljen u simetriji sopstvenog iskustva neprestano balansira na oštroj ivici između potiskivanja emocija i prepuštanja trivijalnim užicima. Pred čitaocima je uzbudljiva, nepristrasna i duboko intimna potraga za sopstvom koja ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Zanimljivo, uzbudljivo i hirurški precizno otkrivanje identiteta.